BEOGRAD – Saradnja između Vojske Srbije i KFOR-a nastavlja se uprkos COVID-19 pandemiji, rekli su danas načelnik generalšataba Vojske Srbije Milan Mojsilović i komandant KFOR-a general-major Mikele Risi na Osmoj Beogradskoj NATO nedelji, organizovanoj od strane Centra za evroatlantske studije.
Načelnik generalštaba Vojske Srbije (VS) Milan Mojsilović je naveo da je Vojska Srbije bila izuzetno aktivna za vreme COVID-19 pandemije u Srbiji. On je između ostalog naveo da je ona formirala 18 objekata za građane Srbije van granica zemlje, obezbedila nadzor 14 državnih graničnih prelaza, kao i pojačan nadzor centara za azil.
Pored toga on je naveo da je vojska sprovela obezbeđenje i kontrolu zdravstvenih ustanova u više od 50 gradova Srbije, kao i prventivno dezinfikovanje ulica.
“Mi smo svedoci da se povećao intezitet COVID-19 u Srbiji. U skladu sa porastom broja obolelih, a po zahtevu državnih i lokalnih organa, Vojska Srbije je nastavila svoj angažman”, naveo je Mojsilović i dodao je da su podignuti zdravstveni objekti u Novom Sadu, Novom Pazaru, Nišu i Kragujevcu, kao i da je angažovano oko 500 pripadnika vojske.
On je istakao da je Vojska Srbije svoju vojnu sposobnost i borbenu gotovost održala na istom nivou, što je u praksi značilo da se održava i kontinuitet u angažovanju.
On je istakao da će borba protiv COVID-19 biti prioritet Vojske Srbije i u budućnosti, a dodao je i da je vojska nastavila da izvršava svoje zadatke u kopnenoj zoni bezbednosti koji se realizuje u saradnji sa međunarodnim snagama pod vođstvom NATO-a.
“Ova saradnja ima za cilj realizaciju zadataka očuvanje bezbednosti sa obe strane administrativne linije. Smatram da je KFOR na osnovu Rezolucije 1244 i Vojnotehničkog sporazuma od ključnog značaja za očuvanje bezbednosti”, naveo je Mojsilović.
On je naveo da je pogoršanje zdravstvene situacije doprinelo i to da se komunikacija sa komandantom KFOR-a general-majorom Mikeleom Risijem intenzivira. Načelnik generalštaba je tom prilikom izrazio zahvalnost zbog donacije KFOR-a srpskoj zajednici na Kosovu što je naišlo pozitivnu reakciju u vojsci i javnosti u Srbiji.
“Vojska Srbije će i u narednom periodu težiti da ide ka unapređenju dijaloga i partnerstva sa KFOR-om kako bi zajedničkim naporima omogućili da se dijalog na političkom nivou odvija normalno”, zaključio je Mojsilović
I komandant KFOR-a Mikele Risi je istakao ozbiljnost sitaucije koju je COVID-19 pandemija prouzrokovala i istakao je da je ova pandemija bez presedana.
“Od početka pandemije na Kosovuu, KFOR je pokušao da razume koliko je obim veliki i kakve su posledice. Prilagođavali smo našu strukturu, pružali smo potrebnu opremu i konstantno uzimamo u obzir preporuke Svetske zdravstvene organizacije”, naveo je Risi i dodao da KFOR sve čini da ova kriza ostane isključivo zdravstvena, a ne bezbednosna.
Risi je naveo da je KFOR dostavljao opremu i podržao sve institucije na Kosovu u vreme ove pandemije.
“Ja sam takođe bio lično angažovan na saradnji sa svim relevantnim organima. Sastao sam se gradonačelnicima Severne i Južne Mitrovice da pozovu pripadnike svojih zajednica da poštuju sve mere, jer ovaj virus ne poznaje granice”, objasnio je Mikele Risi.
On je takođe istakao da na Kosovu NATO pravi laboratoriju u kojoj će moći da se testira više od 750 ljudi dnevno, a zahvalio se i generalu Mojsiloviću na podršci koju je Vojska Srbije pružila.
Govoreći o prilagođavanju KFOR-a novonastaloj situaciji, Risi je istakao da je od samog početka KFOR imao neke ključne funkcije koje je morao da sačuva. To je značilo da se identifikuju neki alternativni centri za svaki od štabova KFOR-a koji bi mogli da rade u izolaciji od drugih snaga. Pored toga KFOR je tražio i više mogućnosti za stratešku evakuaciju, a takođe je urađeno i “redizajniranje” štaba tako da je u njemu po jedna osoba mogla da sedi u prostoriji.
Braze: Solidarnost će pomoći da se COVID-19 kriza prebrodi
Na NATO nedelji govorila je i ambasadorka Baiba Braze, Pomoćnica NATO Generalnog sekretara za javnu diplomatiju, koja je istakla da je NATO uspeo da sačuva sve zadatke i da izvuče lekcije iz ovog talasa pandemije kako bi se spremio za sledeću.
Ona je istakla da je NATO usvojila poseban plan za odgovor, a bitnu komponentnu tog programa čini i borba protiv dezinformacija.
“NATO smatra da su ove informacije namerne i kamapanja dezinformacije ima za cilj da podriva poverenje među nacijama. NATO je bio meta. Videli smo lažna pisma od Genelranog sekretara, da je NATO stvorio virus, kampanje u medijima i na društvenim mrežama, kao i više drugih dezinformacionih napada”, rekla je Braze.
Ona je dodala da ovi napadi nisu uspeli, jer je NATO odgovorio na jedinstveni način u saradnji i koordinaciji sa članicama i partnerima kako bi kontrirali ovom narativu gde mediji igraju veoma bitnu ulogu.
Braze se osvrnula i na aktivnosti NATO-a tokom ove pandemije izgradivši preko 100 bolnica i rasporedivši preko 500 hiljade vojnika. Ona je posebno istakla velii značaj strateških transporta koje je Alijansa sprovdila kao vid međusobne pomoći i pomoći partnerskim zemljama.
“Suočavanje sa dezinformacijama je od velikog značaja, a solidarnost je ono što će pomoći da se ova kriza prebrodi”, istakla je Braze u svom obraćanju.