Može li se Zapadni Balkan približiti Zapadu?

Panel Diskusija "Zapadni Balkan: Upravljanje izazovima"; Foto: Twitter / @BiEPAG

VAŠINGTON – Na koji način će se Zapadni Balkan suočiti sa bezbednosnim izazovima ali i konfliktima iz prošlosti, može li se Zapadni Balkan približiti Zapadu ako se vlasti deklarativno zalažu za članstvo u EU i NATO-u, dok u praksi pokazuju suprotno i koliki je prostor otvoren za zapadne rivale u regionu? Samo su neka od pitanja koja su se mogla čuti tokom panel diskusije “Zapadni Balkan: Upravljanje izazovima” na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu, na kojem su učestovali eksperti iz SAD i Evrope, kao i pripadnici civilnog sektora iz regiona.

Biber: Problem Balkana jesu nedemokratske vlade

“Glavni problem Balkana jesu nedemokratske vlade koje ne žele iskreno da uvedu zemlje u NATO i EU, iako govore da to žele. To se vidi na primeru Srbije i Kosova čiji lideri govore o tome koliko se međusobno mrze i to ističu kao dobru stvar”, smatra profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber.

Prespanski sporazum koji se ističu kao pozitivan primer u regionu za reševanje postojećih problema između država, prema Biberu nije samo potvrdio zapadnu orijentaciju Makedonije, već i pokazao da promene moraju da vode lokalni lideri. Što nije slučaj u ostalim zemljama čije vlasti ipak imaju podršku Zapada.

Osvrćući se na samit lidera Zapadnog Balkana koji je održan dan pre ovog panela, Biber ističe da je svrha samita bila ne odustati od ideje razgraničenja, a opcija koja je ostala na stolu je priznanje Kosova u postojećim granicama.

“Potreban je novi okvir za pregovore, jer je Federika Mogerini izgubila kredibilitet. Vlast u Srbiji nije iskrena u nameri da zemlju uvede u EU, a slabost opozicije je u tome što nema jedinstvenu politiku, ni podršku spolja”, ocenjuje Biber, prenosi Glas Amerike.

Profesor Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu Danijel Server ipak smatra da se mora uzeti u obzir i kakve su alternative aktuelnim vlastima u regionu.

“SAD i EU bi podržale održivu alternativu vlasti, ali je problem to što je u Srbiji opozicija sastavljena od različitih grupa, od kojih su neke veoma sporne. U Crnoj Gori se opozicija protivi člastvu u NATO-u, a opozicija na Kosovu se protivi nezavisnosti i želi pripajanje Albaniji”, on ističe.

Cvijić: Polarizacija društva koja proizilazi iz nespremnosti vlasti

Pogrešno je opoziciju u Srbiji smatrati nedemokratskom, kaže Srđan Cvijić iz Fonda za otvoreno društvo i konstatuje da vlast ima te karakteristike uprkos evropskoj orijentaciji.

“Rušenje svih nezavisnih institucija korak po korak, apsolutno potpuni nedostatak medijskih sloboda i što je najgore u svemu polarizacija društva koja proizilazi iz nespremnosti vlasti da se upusti u dijalog sa građanima i opozicijom”, istiće Cvijić.

Marović: Tehnički umesto suštinskog napretka

Da situacija nije tako sjajna ni u Crnoj Gori potvrđuje generalna direktora Politikon Mreže Jovana Marović.

“To što je Crna Gora odmakla u procesu evroatlantskih integracija ne odražava se na stanje vladavine prava. Sve što smo u tom procesu postigli odnosi se na veliki broj zakona, strategija, tehnički je napredak, nema suštinskog napretka, ta unapređena regulativa nema nikakve rezultate u praksi”, kaže Marović.

Odsustvo zapadnog uticaja ostavlja prostor Kini i Rusiji – sa kojima lokalne vlasti ne odbijaju saradnju, zaključuje Siniša Vuković sa Univerziteta Džons Hopkins.

“Dok god postoji neka vrsta ambivalentnosti u društvu, među političkim elitama, da mogu flertovati sa tim nuspojavama saradnje sa trećim stranama na uštrb jačanja vladavine prava, zakonitosti određenih odluka i uopšte liberalnodemokratskih težnji – to je ono što zaista ne ostavlja utisak da su oni iskreno namerili da idu ka Zapadu i njegovim vrednostima”, objašnjava Vuković.

Na panelu koji je bio podeljen u tri celine zaključeno je da je potrebno da sa Zapada dođe i jasnija kritika na račun vlasti na Zapadnom Balkanu.