Foto: Pixabay

BEOGRAD –  Oštre kritike koje je Srbija dobila i u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije u domenu borbe protiv korupcije, jednog od “najkrupnijih” zadataka u okviru Poglavlja 23 u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, stručnjaci za pravo i EU integracije tumače za European Western Balkans, pre svega, kao jasan pokazatelj “krhosti” institucija u našoj državi, što uključuje uplitanje politike u rad pravosuđa.

Istovremeno, pojedini naši sagovornici ukazuju da je, takođe, potrebno da zvanični Brisel uspostavi znatno delotvorniji sistem nadzora i kažnjavanja Srbije i ostalih država kandidata za članstvo u navedenoj oblasti, koja je veoma značajna, budući da korupcija predstavlja sveprožimajuću društvenu “bolest”.

Kritike iz Brisela

Evropska komisija u Izveštaju objavljenom u maju navodi da je Srbija ostvarila izvestan nivo pripremljenosti u pogledu borbe protiv korupcije. Kako se ističe, “ostvaren je ograničen napredak”.  “Usvojene su izmene Krivičnog zakonika u delu koji se odnosi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i izmena Zakona o oduzimanju  imovine proistekle iz krivičnog dela… Ove izmene treba  prilagoditi kriterijumima za pristupanje EU, međunarodnim sporazumima i preporukama GRECO (“Grupa država za borbu protiv korupcije”)…”

Prema oceni EK, “organi za sprovođenje zakona i pravosudni organi i dalje moraju da dokažu da mogu da proaktivno istražuju, gone i sude u svim predmetima korupcije na visokom nivou, na nepristrasan i operativno nezavisan način – uopšteno gledano, korupcija je prisutna u mnogim oblastima i ostaje razlog za zabrinutost”.

Mnogo priče, premalo akcije

Johana Dajmel, nezavisna nemačka analitičarka za balkanska pitanja, ocenjuje za EWB da  korupcija, u zavisnosti od stepena, pokazuje da li jedna država ima funkcionalnu vladavinu prava i lidere posvećene rešenju tog problema, “ne samo na papiru, već primenom efikasnih mera”.

„To je prvi problem sa kojim se Srbija suočava: mnogo priče, a gotovo nikakva, odnosno “kozmetička” akcija. Takav nedostatak političke volje vodi ka drugoj temi – masovnoj pojavi “zarobljene države”, koja je glavni okidač za široko rasprostranjenu korupciju u Srbiji. Navedena pojava ide od finansiranja političkih partija do javnih kompanija, “burazerskog kapitalizma”, netransparentnih tokova kapitala od strane tajkuna koji “hrane” budžet i pune privatne džepove, te podmićivanja političkih predstavnika od vrha do lokalnog nivoa“, ističe naša sagovornica.

Kao naročito problematičan domen, Dajmel navodi sektor javnih nabavki, “gde je korupcija izuzetno visoka zbog spornih vladinih ugovora”. Istovremeno, ona ukazuje da je “korupcija postala deo svakodnevnog životnog iskustva građana Srbije – u javnoj upravi, obrazovanju, zdravstvu”.

„Stoga, korupcija je praktično institucionalizovana“, ističe sagovornica EWB.

Pozicioniranje lojalnih kadrova

Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Podgorice, navodi za EWB da “bez obzira na brojne zakonodavne reforme koje su u Srbiji sprovedene pod okriljem politike uslovljavanja Evropske unije, a u okviru pristupnih pregovora, ove aktivnosti imaju ograničen domet i uticaj na borbu protiv korupcije”.

„Deo problema leži i u kvalitetu usvojenih propisa, ali posebno u njihovom nesprovođenju. Najbolja rešenja ne mogu proizvoditi rezultate u praksi ukoliko se ne sprovode dosledno, odnosno ukoliko nisu svi jednaki pred zakonom. To nas opet vraća na vladavinu prava kao preduslov za sve reforme, a koja je na nezadovoljavajućem nivou širom regiona. Nedavno objavljen izveštaj Evropske komisije pokazuje da je Srbija ostvarila ograničen napredak u borbi protiv korupcije u prethodnoj godini. Nema značajnih rezultata ni kod preventivnih aktivnosti, a posebno ne kod kažnjavanja slučajeva visoke korupcije i organizovanog kriminala, uključujući slučajeve pranja novca“, naglašava ona.

Kako ukazuje sagovornica EWB, “rečnikom Evropske komisije” – korupcija je prisutna u mnogim oblastima i predstavlja ozbiljan razlog za zabrinutost, „od oblasti EK ističe da su javne nabavke, infrastrukturni projekti, zdravstvo, obrazovanje i javna preduzeća posebno osetljivi na korupciju, a oduzimanje imovine stečene kriminalnom delatnošću tek treba da postane prioritet u Srbiji”.

Naša sagovornica se osvrće i na istraživanje javnog mnjenja iz decembra 2018, koje je sproveo CeSID za potrebe USAID Projekta za odgovornu vlast, a koje pokazuje da preko 50 odsto građana i građanki Srbije smatra da je korupcija veoma rasprostranjena, dok je po njihovom mišljenju najkorumpiraniji sektor zdravstva.

„Uz ovakvu percepciju, građani i građanke imaju slabo poverenje u institucije. Javnost, na primer, veruje da je policija visoko politizovana i korumpirana. U Srbiji postoji snažan pritisak izvršne vlasti na pravosuđe, na šta je nedavno ukazao i Transparency International, pa je to jedan od glavnih razloga zašto borba protiv korupcije nije efikasna. U Srbiji, kao i u Crnoj Gori, predsednik prekoračuje svoje ustavom definisane nadležnosti što je još jedan važan uzročnik narušavanja sistema kontrole i ravnoteže vlasti“, ukazuje Marović.

Sagovornica EWB kaže da su pozicioniranje lojalnih kadrova na rukovodeće pozicije i odsustvo odgovornosti za učestala kršenja zakona svakodnevne pojave.

„Rezultati u borbi protiv korupcije nisu (samo) uslov koji Srbija mora ispuniti da bi se približila Evropskoj uniji, već bi cilj sam po sebi trebalo da bude izgradnja demokratskih institucija i rast poverenja građana u njih. Nažalost, ovo još uvijek nije u vrhu prioriteta vladajuće partije, pa zbog toga i borba protiv korupcije stagnira“, konstatuje Jovana Marović.

Prema mišljenju izvršne direktorke Politikon mreže, vladajuće elite na Balkanu ne pokazuju odlučnost da iskorene korupciju, već u tome vide štetu za svoje interese i narušavanje ”tradicionalnih“ poluga vlasti.

„U ovogodišnjem izvještaju za Srbiju Evropska komisija ističe da je politička volja neophodna kako bi se adekvatno adresirala brojna pitanja i ispunili brojni preduslovi za efikasnu borbu protiv korupcije, uključujući i bolju sardnju i razmjenu informacija između institucija. Ipak, Evropska unija, nakon prošlogodišnjeg ukazivanja na rasprostranjenu korupciju na svim nivoima i veze vlasti sa organizovanim kriminalnim grupama na Zapadnom Balkanu u kredibilnoj strategiji proširenja, još uvijek nije ponudila sveobuhvatnije mehanizme koji bi pomogli u suzbijanju ovih praksi“, zaključuje sagovornica EWB.

„Šuma propisa“ i problem restitucije

Stručnjaci za pravo koji su želeli da ostanu anonimni visok nivo korupcije u Srbiji pripisuju nizu faktora, kao što su: “šuma propisa” – koja onemogućava snalaženje potencijalnim investitorima, a “omogućava državnoj administraciji da se prema potencijalnim investitorima ponašaju arbitrarno i da ih ucenjuje”; mala primanja u sektorima koji su naročito “osetljivi” na takvu pojavu, poput zdravstva i javne uprave; nedovoljna efikasnost pravosuđa; zavisnost pravosuđa od izvršne vlasti, odnosno od vladajuće stranke.

Među procesima i pojavama koji pogoduju “cvetanju” korupcije”, stručnjaci za pravo izdvajaju restituciju. U tom kontekstu, naglašavaju da imovina u vrednosti od “mnogo milijardi evra” treba da bude vraćena i vraća se građanima Srbije, ali niko ne zna po kojem redosledu se to čini i kada će ko doći na red”.

“Restitucija je jedan od najvećih izvora korupcije u Srbiji. Recimo, ako nekom treba da bude vraćeno 100 hektara poljoprivrednog zemljišta, a to ne bude učinjeno danas, iako je moguće, već će to biti urađeno za pet godina, vlasnici će za tih pet godina izgubiti stotine i stotine hiljada evra, što zavisi od kulture koju bi gajili, načina obrade zemlje i sličnih faktora… U takvim okolnostima, korupcija buja. Stoga, u uređenom i normalnom društvu usvajanje kalendara prema kojem se sprovodi restitucija morao bi biti prvi korak Agencije za restituciju”, preciziraju pravnici.

Kontroverzni zakon

Prema nedavno usvojenom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, lekarima je omogućeno da prime “nenovčane poklone” u vrednosti do 462 evra. Na taj način u Srbiji je prestalo da se tretira kao korupcija ako pacijenti doktore “nagrade”, ali ostaje stavka da medicinari nikako ne smeju da traže i dobiju novac.

U Ministarstvu zdtravlja medijima je objašnjeno da je uvažena preporuka Agencije za borbu protiv korupcije prilikom definisanja navedene oblasti, dok su u Udruženju “Doktori protiv korupcije” ocenili da je tako došlo do “legalizacije bakšiša” i da stavka u zakonu o vrednosti nenovčanih poklona “prevazilazi zdrav razum”.

Šta treba činiti?

Što se tiče borbe protiv korupcije, Evropska unija smatra da Srbija u kratkom roku treba da:

– Dalje unapredi evidenciju o istragama,  optužnicama i pravosnažnim presudama u predmetima korupcije na visokom nivou, uključujući i oduzimanje imovine stečene krivičnim delom;

– Hitno donese novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije sa ciljem da ojača  njenu ulogu kao ključne institucije za  delotvorniju borbu protiv korupcije;

– Izvrši procenu borbe protiv korupcije kako bi usvojila novu ambicioznu strategiju i akcioni plan;


Članak je objavljen u okviru projekta „Podrška nezavisnom izveštavanju o evropskim integracijama Srbije sa naglaskom na poglavljima 23 i 24“, koji se sprovodi u saradnji sa EUROPEUM Institutom za evropsku politiku i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.