BEOGRAD – Nakon predstojećih izbora za Evropski parlament, koji počinju sutra, biće jasnije gde će se na listi prioriteta Brisela naći proširenje EU, zaključeno je na konferenciji “Evropa pred izborima – Evropski parlament u novom sazivu” koju je Fondacija Centar za demokratiju organizovala u saradnji sa Fondacijom “Fridrih Ebert”.
Iako će, prema dosadašnjim anketama, u narednom sazivu biti više onih koji se protive proširenju Unije, taj glas ne bi trebalo da učini sporijim proces proširenja, a bivši ambasador Srbije pri EU Duško Lopandić kaže da Srbija ne treba da podvlači crtu, već da nastavi reforme i uskladi njihovu brzinu i dinamiku sa procesima unutar EU.
“Tokom ovih izbora postoji nekoliko paradoksa na različitim nivoima – između nacionalnih partija i glavnih političkih grupacija u okviru Evropskog parlamenta. Drugi sukob je unutar tih grupacija, između onih koji su za status quo i onih koji su za reformu. Jedno od pitanja koje se nameće jeste i da li treba više saradnje između vlada i da li EU može da napreduje kroz tu saradnju”, navodi Lopandić.
Član Senata u Francuskoj Žan-Iv Lekont smatra da odluke po pitanju politike proširenja i politike evra ne donose u vladama već je potrebno građane pitati direktno građana. Nije moguće imati politiku slobodnog kretanja, a da ne postoji jedna evropska politika vezana za to.
“Ako hoćemo da pomirimo evropske narode sa Evropom, moramo da im damo drugu ekonomsku politiku i da im vratimo poverenje”, naglašava Lekont.
Upravo su slobodu putovanja između evropskih država građani istakli kao konkretnu pogodnost koju je evropski projekat doeno u proteklih 60 godina. Međutim kako navodi Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju gotovo polovina građana evropskih zemalja, među kojima je i Srbija strahuje da Evropska unija ide pogrešnim putem i da su njena pravila formulisana tako da pogoduju bogatima i moćnima.
Ivan Vejvoda iz Fondacije Centar za demokratiju ove izbore smatra zanimljivijim jer se događaju nakon glasanja za Bregzit i migranstke krize koja se dogodila tokom mandate odlazeće Komisije.
Ističe da će na ovim izborima doći do kraja dvopartijskog konsenzusa unutar Evropskog parlamenta i dve najveće partije naprednjaka i socijalista će imati ispod 50 odsto od ukupnog broja poslanika, dok se sa druge strane predviđa jačanje ekstremnijih partija.
Dodaje i da je izlazak Velike Britanije iz EU imao pozitivnu posledicu koja se ogleda u tome da partije koje su pre Bregzita zagovarale izlazak iz Unije, svoju retoriku su sada usmerile ka devalvaciji ovlašćenja sa Evropske unije nazad na države članice.