fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Na papiru saradnja države sa civilnim društvom, u praksi napadi, uvrede i kazne

Događaj "Kultura dijaloga u medijima - civilno društvo i mediji", avgust 2021; Foto: Ministarstvo kulture i informisanja

Iako je vlast u Srbiji pokušala da promenama na papiru dokaže da joj je stalo do poboljšanja položaja organizacija civilnog društva, protekla godina donela je nastavak stare prakse neprijateljskog odnosa prema civilnom društvu, koji se ispoljavao u novim prilikama i kroz nove metode.

U nedavno usvojenoj Strategiji za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine ističe se da “Vlada Srbije prepoznaje značaj i ulogu civilnog društva u modernim demokratskim društvima i posvećena je unapređenju pravnog i institucionalnog okvira kao i demokratskih praksi za njegovo slobodno delovanje.”

Uprkos ovoj deklarativnoj podršci organizacijama civilnog društva, Izveštaj iz senke Stanje demokratije u Srbiji 2022, koji je početkom oktobra objavio Centar savremene politike (CSP),  upozorava da se u Srbiji “nastavlja trend sužavanja njihovog delovanja, kao i pritisci, zastrašivanja i verbalni napadi usmereni na aktiviste i članove nevladinih organizacija.”

To su potvrdile i poslednje ocene međunarodne mreže organizacija civilnog društva (CIVICUS), prema kojima Srbija spada u grupu država gde vlasti pravnim i praktičnim ograničenjima ometaju delovanje civilnog društva. Sa ovakvom ocenom slažu se i naše sagovornice, koje su brojnim primerima iz prakse ilustrovale nepovoljnu atmosferu u kojoj kao predstavnice civilnog društva deluju.

Saradnja sa vlastima i dalje nije zadovoljavajuća

U izveštaju, koji pokriva period od oktobra 2021. do septembra 2022,  dalje se navodi da je saradnja sa vlastima na nezadovoljavajućem nivou, što se pokazalo i tokom procesa izrade Strategije, u kome su brojne relevantne OCD odbile da učestvuju zbog nedostatka poverenja. Ipak, ostaje da se vidi da li će implementacija Strategije doneti određeni napredak.

Još jedan institucionalni preduslov za napredak predstavlja očekivano osnivanje Saveta za saradnju sa civilnim društvom, na čiju je neophodnost ukazala i Evropska komisija u svom izveštaju o napretku za 2022. godinu.

Izvršna direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović nije optimistična po pitanju uloge budućeg Saveta u poboljšanju pozicije civilnog društva.

“Malo izazova sa kojima se organizacije trenutno nose — napadi u Skupštini, nekažnjivost napada na aktiviste, ugrožavanja sloboda — mogu da se reše osnivanjem Saveta. Da bi se situacija promenila, potrebna je politička volja. Političku volju u pogledu obezbeđivanja prava građanima na protest, udruživanje i informisanje ne primećujem, niti postoje bilo kakve naznake da će do te promene doći,” upozorila je ona.

Da je izvesnog napretka u dijalogu predstavnika vlasti i civilnog društva ipak bilo, smatra Nataša Vučković, generalna sekretarka Centra za demokratiju.

“Udruženja građana su učestvovala u radnim grupama za izradu nekoliko strategija, akcionih planova, zakona, postojale su konsultacije. Međutim, ono na čemu civilno društvo insistira je da taj javni dijalog mora da bude još širi, da vreme raspoloživo za javnu raspravu bude duže, da se predlozi i primedbe civilnog društva uzmu u obzir i da vlast ozbiljno odgovori na primedbe,” navodi Vučković.

Stare i nove metode napada na civilno društvo

Izveštaj CSP-a o Stanju demokratije u Srbiji iznosi konkretne — i zabrinjavajuće — podatke o napadima na aktiviste i branioce ljudskih prava.

“Prema podacima Informatora o napadima i pritiscima na aktiviste i aktiviskinje “Solidarno za prava svih”, samo od oktobra do decembra 2021. godine registrovano je sedamnaest napada na aktiviste i branioce ljudskih prava, a od početka 2022. godine registrovana su dvadeset dva napada,” stoji u izveštaju.

Predstavnici vlasti nastavili su i sa verbalnim napadima na pojedince i organizacije civilnog društva. Premijerka Srbije Ana Brnabić, u primeru koji se navodi u izveštaju, oštro je reagovala na odluku Radne grupe za poglavlje 23 Nacionalnog konventa o EU (NKEU) da ne učestvuje u raspravi o referendumu o ustavnim promenama. Ona je nazvala takav postupak velikom sramotom za civilno društvo i rekla da je u pitanju šamar demokratiji kakav Srbija nikada nije dobila.

“Resorno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog izjasnilo se nenadležnim za rešavanja pritisaka i napada na civilno društvo,” dalje se navodi u izveštaju.

U izveštajnom periodu bilo je nekoliko značajnih događaja koji su ogolili situaciju u kojoj civilno društvo u Srbiji deluje. Pre svega, treba navesti Evroprajd, ekološke proteste protiv iskopavanja litijuma i proteste za skidanje murala Ratku Mladiću u Beogradu, koje su obeležili napadi na aktiviste i izostanak adekvatne reakcije državnih organa.

Izveštaj CSP-a ukazuje na to da je Ministarstvo unutrašnjih poslova reagovalo protivno Zakonu o slobodnom okupljanju i ranijim presudama Ustavnog suda Srbije kada je, na preporuku predsednika republike Aleksandra Vučića, zabranilo protestnu šetnju koja je bila zakazana za 17. septembar iz “bezbednosnih razloga.”

“Evroprajd je ove godine bio prilika da vidimo u kojoj meri su aktivisti nevladinih udruženja, pre svega aktivisti LGBT zajednice, ranjivi i kako lako može biti ugroženo ne samo njihovo delovanje, nego i lična i organizacijska bezbednost,” navodi Nataša Vučković.

Ona dodaje da problem predstavljaju i desničarske grupe koje su pretnjama i jezikom mržnje doprinele atmosferi u kojoj se Evroprajd organizovao, kao i da se ispod vela “lažne tradicije i porodičnih vrednosti” nalazi “jasna anti-evropska retorika i suprotstavljanje evropskoj integraciji Srbije.”

Maja Stojanović kaže da se u poslednjih godinu dana uočavaju dva procesa koja utiču na rad organizacija i aktivista, pored već standardnih metoda ugrožavanja građanskih prava organizacija civilnog društva. Prvi se odnosi na saobraćajne kazne koje se pišu učesnicima protesta, na šta izveštaj takođe skreće pažnju.

“Ranije je država nalazila načine da ugrozi slobodu okupljanja kroz zabranu skupova, targetiranjem organizatora i optužnicama da su organizovali skupove protivno Zakonu o javnom okupljanju, ali je ovo prvi put da se organizovano uruče saobraćajne kazne hiljadama ljudi širom zemlje. Ovaj proces svedoči o centralizovanoj odluci da se vrši pritisak na građane kako bi se ugrozila njihova osnovna ljudska prava,” upozorava ona.

Dodaje da drugi proces koji je učestao u poslednjih godinu dana predstavlja targetiranje sve šireg kruga ljudi SLAPP tužbama, koje su u Srbiji već bile korišćene protiv slobodnih medija.

“Ove tužbe koje se sistemski koriste od strane vlasti kako bi se dugotrajnim sudskim postupcima ili kaznama zastrašile organizacije i aktivisti, poznate su u autoritarnim režimima na svetu, ali se tek sada kod nas uočava porast ovih tužbi i pritisak na aktiviste na ovaj način,” objasila je Stojanović.

Da li će proces evropskih integracija doneti poboljšanje?

Naše sagovornice saglasne su u tome da na negativan odnos vlasti prema organizacijama civilnog društva utiče njihova kritička uloga kada je reč o sprovođenju potrebnih reformi u evropskim integracijama.

Maja Stojanović ne smatra da će se položaj organizacija civilnog društva značajno promeniti na bolje u skorijem periodu, bez obzira na proces evrointegracija. Nataša Vučković smatra da veza između ovog procesa i civilnog društva može ići u dva smera.

“Ako se intenzivira proces integracija, i uloga i položaj OCD će biti bolji jer je njihov doprinos tom procesu izuzetno potreban i važan. Ali, ako Srbija bude sve sporija na tom putu, vlast će u OCD videti pretnju, smanjiće se i kvalitet i frekvencija dijaloga između vlasti i OCD, a jezik mržnje, i ranije čest u parlamentu, vratiće se,” previđa Vučković.

Ona upozorava na jačanje anti-evropske desnice u parlamentu i van njega, i dodaje da reakcija na to treba biti jačanje pro-evropske opozicije i njena saradnja sa civilnim društvom.

Povezani članci

Tribina o poglavlju 35: Razgraničenje je propast Briselskog sporazuma

EWB

Provladini mediji o uslovljavanju iz Brisela, kritički mediji o evropskim vrednostima

Aleksandar Ivković

Srbija se uskladila sa sankcijama EU Belorusiji zbog rata u Ukrajini

EWB