Na Srbiji je da odluči u kojoj meri će sarađivati sa NATO-om

Zastava Srbije; Foto: Tanjug / Sava Radovanović

KRAGUJEVAC – Saradnja Srbije sa NATO-om ima mnogo korisnih aspekata, ali je na Srbiji da odluči u kojoj meri će se ta saradnja odvijati, rečeno je danas na debati „Budućnost Srbije – izazovi spoljne, bezbednosne i odbrambene politike“, koja je organizovana na Pravnom fakultetu u Kragujevcu od strane Instituta za evropske poslove.

Vršilac dužnosti pomoćnika ministra spoljnih poslova i načelnik sektora za bezbednosnu politiku u Ministarstvu spoljnih poslova Branimir Filipović objašnjava da su u oblasti bezbednosne politike sve aktivnosti Srbije skoncentrisane na tri oblasti – saradnja sa NATO-om, oblast zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije, kao i oblast kontrole naoružanja.

Kako Srbija od 2007. godine učestvuje u Partnerstvu za mir, Filipović objašnjava da se od tada saradnja sa NATO-om intenzivirala.

„U poslednje tri godine aktivnosti su se intenzivirale. Od usvajanja IPAP-a (Individualnog akcionog plana saradnje) imamo intenziviranje saradnje u dvema oblastima koje su bitne za Srbiju – razvoj političkog dijaloga kroz niz susreta na najvišem nivou kako bi mogli da u okviru ovih prilika razmotrimo sva pitanja koja su u interesu Srbije, dok je druga oblast intenziviranje praktične saradnje u okviru IPAP-a“, ističe Filipović.

Filipović takođe dodaje da je NATO program – Nauka za mir i bezbednost veoma koristan za razvoj projekata, pogotovo u lokalnoj samoupravi.

Po pitanju vojne neutralnost, Filipović ističe da ona nije prepreka za saradnju.
„Neutralnost Srbije ne znači i ne treba da znači izolovanost“, i dodaje da postoji dovoljan prostor da se saradnja razvije i da taj odnos napreduje.

Da je NATO strateško opredeljenje Srbije i da uz pomoć ove saradnje Srbija može da doprinese stabilnosti u regionu, saglasan je Filipović.

„Cilj u spoljnopolitičkom delovanju je da na najbolji način ostvarimo naše ciljeve – mir i stabilnost u region u ali i na Kosovu, zato nam je neophodna saradnja“, objašnjava on.

Saradnju Srbije sa NATO-om i Rusijom, Filipović objašnjava da postojanjem želje da se sačuvaju prijateljstva ali i da se stvore nova.

„Treba gledati da se saradnja odvija u oba pravca“, kaže Filipović.

Zamenik šefa misije Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kurt Doneli saglasan je sa ovim stavom.

On ističe da iako mnogi smatraju da je organizacija isključivo vođena od strane SAD, to nije slučaj, jer je NATO velika organizacija, čije se odluke donose konsenzusom.

Sa druge strane, Doneli smatra da nijedna zemlja nije u potpunosti neutralna.

„Vojna neutralnost ne znaci da ne moraju da se donose odluke, svaka neutralna država mora da donosi svoje odluke što ne znači da su stoprocentno neutralne“, kaže Doneli.

Što se tiče IPAP programa, Srbija je dobro iskoristila prednosti programa i SAD podržavaju Srbiju u tome, kaže Doneli i dodaje da je izbor da pristupi EU – pravi izbor, jer EU nudi najjasniji put.

General Ćezare Marineli – šef NATO kancelarije za vezu u Beogradu, kaže da je na Srbiji da odluči u kojoj će meri će Srbija sarađivati sa NATO.

Kao i Filipović, general ističe da je NATO program Nauka za mir i bezbednost izuzetno važan za Srbiju jer donosi mnoge prednosti.

„Radimo za isti cilj, za prosperitet, bezbednost i razvoj“, kaže Marineli.

Narodni poslanik i član Stalne delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj Skupštini NATO Dragan Šormaz napominje da se o Srbiji stvara pozitivna slika kroz njenu saradnju sa NATO-om, ali i da je to prilika da se razmene iskustva sa državama koje su članice.

„Deo sveta kojem želimo da pripadamo ima pozitivno viđenje Srbije zahvaljujući ovoj saradnji“, kaže Šormaz.

Kao najveći problem, Šormaz vidi nedovoljno predstavljanje koristi saradnje.

„Moramo biti otvoreniji prema građanima, kako bi znali koje benefite ima saradnja sa NATO-om“, objašnjava Šormaz.