Nacionalni konvent Vučiću: Podela Kosova loše rešenje, nastaviti sa dijalogom

Foto: Tanjug / Tanja Valić / bg

BEOGRAD – Predstavnici Nacionalnog konventa o EU, koji okuplja preko 700 organizacija civilnog društva, protive se održavanju stanja zamrznutog konflikta na Kosovu i Metohiji.

Oni su u subotu na debati Konventa u okviru unutrašnjeg dijaloga, istakli da se mora naći rešenje, kako bi, pored ostalog, Srbiji bio otvoren put ka EU.

Sva poglavlja u pregovorima Srbije sa EU u senci su poglavlja 35 i sve je uslovljeno napretkom dijaloga Beograda i Prištine, rekla je koordinatorka Nacionalnog Konventa o EU Nataša Dragojlović.

“Da li nam se dopada što je sve uslovljeno normalizacijom odnosa Beograda i Prištine – uopšte nam se ne dopada, da li je to fer – nije, ali to je realnost”, kazala je Dragojlović.

Dok se to ne reši, neće biti prilike da se pažnja usmeri na rešavanja onoga što je potrebno u drugim poglavljima, istakla je Dragojlović.

“Pitanje kosovskog rešenja je pitanje svih pitanja i bez tog rešenja mi nemamo priliku da se u punom kapacitetu i sa punom pažnjom posvetimo i drugim reformama koje za naše građane bitne”, kazala je.

Zahvalila je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću što je Konvent pozvao na sastanak o rešenjima kosovskog pitanja i istakla da je on prvi predsednik koji razgovara sa Konventom.

Foto: Tanjug / Tanja Valić / bg

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht izjavila je da je za društvo i zemlju izuzetno važno što je počeo unutrasnsji dijalog o KiM i da ovaj trenutak moramo iskoristiti da nađemo rešenje.

Liht je ukazala da je bez dijaloga nemoguće imati „normalno društvo“ i dodala da se društvio ne može zatvarati u sebe.

„Ono što je osnovno i najvažnije je da je konačno pokrenut razgovor srpskog društva i Srbije kao celine prema Kosovu i Metohji“, rekla je Liht i upozorila da takav dijalog već dugo nije vođen, da su stvari gurane pod tepih i da je odlagano razmišljanje o rešenju za kosovski čvor.

Kako je rekla, i ono što je bilo priče o tome – bilo je u uskom krugu ljudi, što nije dobro.

Stiče se, kaže, utisak da je većina za status, ali kako bi i bilo drugačije kada je mnogo onih koji ili ne znaju dovoljno ili nisu informisani, ali i onih koji „razmislsjaju emocijama“, a emocije nisu „najmudrija vodilja“, podvukla je Liht.

Ona je istakla da unutrašnji dijalog treba nastaviti i da će on biti i uvod u dijalog dva društva.

„U našim rukama je mnogo toga, mnogo više nego što mislimo i treba iskoristiti ovaj trenutak“ nagalsila je Liht.

Nijedan od ciljeva unutrašnjeg dijaloga do sada nije u potpunosti ispunjen, tim pre što je dovedeno u pitanje miroljubivo rešenje, a izostavljeno je i uključivanje svih slojeva društva, poručila je Verka Jovanović iz Foruma za etničke odnose.

Ono što je takođe uticalo na neispunjavanje ciljeva unutrašnjeg dijaloga, tvdi Jovanović, jeste veliki broj učesnika koji su bili za status kvo, razgraničenje, kao i antievropsko raspoloženje pojedinih učesnika.

Jovanović je, kao jedan od problema, navela i prisustvo nekih opozicionih partija koje su kritikovale ciljeve unutrasnjeg dijaloga.

„Jedan deo tih partija isticao je rešenja, ali su izostala realna i konstruktivna“, istakla je.

Jedino rešenje za Kosovo i Metohiju je dogovor koji bi Srbima pružio osećaj kao da žive u Srbiji, a Albancima da su ostvarili svoju državnost, rekao je Stefan Surlić iz Centra za interdisciplinarne studije Balkana i dodao da to podrazumeva da Zajednica srpskih opština postane ustavna kategorija.

Surlić je rekao da je Priština prekomernom upotrebom sile pokazala da albanski ministri uživaju privilegije, a da srpski mogu da „završe sa polomljenim rebrima“.

On je poručio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da iskoristi pomoć evropskih lidera za postizanje „istorijskog sporazuma“ i rešavanje pitanja KiM.

„Zamrznut konflikt suočio bi nas sa populacijom koja nema nikakav identitet sa Srbijom“, ukazao je on.

„Interes naše zemlje je obezbeđivanje delotvorne ekonomije za Srbe na KiM, obezbeđivanje ezgistencijalne sigurnosti, kao i nalaženje modela za specijalni status srpske kulturne baštine – jer ona mora ostati zastićena u okviru Srbije“, poručio je Surlić.

Podela teritorije južno od Ibra takođe nije rešenje, smatra on, jer bi time oni bili osuđeni na marginalizaciju.

Foto: Tanjug / Tanja Valić / bg

Sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom i nastavak dijaloga značajni su, ne samo za zaštitu državnih interesa, već i za stvaranje identiteta, koji je stub za izgradnju zajednice, smatra Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative.

„Neophodno je da se razmena ustupaka u dijalogu učini pravedno. Ono što je posebno važno jeste suštinski jaka Zajednica srpskih opština, zaštita kulturnog nasleđa, kao i uključivanje Srba sa KiM u dijalog“, rekao je Milenković.

On je istakao da ZSO mora da bude formirana na način da omogući ostanak Srba, da se njoj mora omogućiti izvršna nadležnost koja joj se u Prištini osporava, kao i kontinuirano finansiranje od strane Beograda, sve dok privatni sektor ne ojača dovoljno.

„Tako osnažena zajednica može biti osnova za dugoročni opstanak Srba na KiM“, kaže Milenković.

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine bez priznanja je jedino moguće rešenje za Kosovo i Metohiju, uveren je Nikola Burazer iz Centra savremene politike i portala European Western Balkans.

„Normalizacija odnosa je minimum koji EU očekuje od Srbije, te maksimum koji je Srbija spremna da da“, rekao je Burazer.

Četiri su, kaže on, moguća rešenja: nerešavanje zamrznutog konflikta, priznanje Kosova u svojoj celini,  podela Kosova, i normalizacija odnosa Srbije i Kosova bez priznanja nezavisnosti od strane Srbije.

Problem s prvim, zamrznutim konfliktom je to što se Srbija obavezala da reši to pitanje u pregovorima sa EU, a ključno je što to rešenje ne odgovara interesima Srba na KiM, koji imaju sve lošiji položaj i uticaj na KiM.

„Drugo resenje nije adekvatno rešenje za Srbiju, pre svega od Srbije to niko i ne traži, niti može da traži, a sa druge strane priznavanjem Kosova Srbija ne bi dobila ništa i ne bi mogla da utiče na situaciju na KiM i obezbedi određeni status Srba“, kazao je Burazer.

Podelu Kosova međunarodna zajednica nije raspoložena da prihvati.

„Četvrti scenario je normalizacija odnosa Beograda i Prištine bez priznanja i mislim da se celokupni proces pregovora odvijao u pravcu ovog rešenja i to je ono što se nalazi i u dokumentima za pristupanje Srbije EU“, kazao je Burazer.

Ivan Ðurić iz Inicijative mladih za ljudska prava istakao je da u rešavanju kosovskog konflikta treba uzeti u obzir šta je bio uzrok jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

„Srbiji nije oteto Kosovo ratom, već time kako ga je tretirala Kosovo. Da bismo živeli u miru moramo osvetliti najmračnije strane prošlosti i izviniti se“, poručio je on ukazujući da su Albanci decenijama diskriminisano.

Rekao je da je neophodno prevazići stereotipe, te dodao da ekstremni nacionalizmi srpskog i albanskog razlika, između kojih ne postoji raulika, samo izazivaju mržnju i samoizolaciju.

Založio se za razmenu mladih kako ne bi odrastali u takvoj atmosferi i kako bi saznali istinu o jedni drugima da bi promenili realnost u kojoj žive.

Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava kazala je da je stav odbora po ovom pitanju jasan, te da bez sagledavanja prirode kosovskog problema i njegove istorije nema ni realnog, ni održivog rešenja, u čemu se vidi posebnost tog slučaja.

Navela je da je podela Kosova nemoguća, kao i povratak na staro.

“Nedovršeni procesi formiranja država i etnonacionalizam u čitavom regionu ugrožava mogućnost razvoja zemalja Zapadnog Balkana. Složenost regiona zahteva od nas da usklađujemo političke, ekonomske i socijalne politike. Upravo EU nudi okvir za saradnju i sužava prostor za delovanje etnonacionalizma”, kazala je.

Priključenje EU je od presudnog geostrateškog značaja i u tom smislu ostanak Srbije ili bilo koje druge zemlje regiona izvan EU čini zemlju znatno osetljivijom na spoljnopolitičke izazove, dodala je.

Kazala je da podela Kosova na etničkom principu nije moguća, kao i da se pitanje Kosova ne može porediti sa Republikom Srpskom.

“Srbiji je u interesu da Kosovo uđe u EU i UN”, rekla je.

Aleksandar Simurdić iz Evropskog pokreta Novi Sadje naveo da treba razgovarati i tražiti kompromis, ali ocenio i da je sam dijalog kompromis. Kako je rekao, neupitna je nužnost dijaloga, on je do opšteg interesa.

Kako je rekao i poltika vođena u regionu u poslednje tri decenije učvrstila je uverenje vivilnog društva u neophpodnost dijaloga a civilno društvo je spremno da u rpocesu pomogne.

Foto: Tanjug / Tanja Valić / bg

Sonja Stojanović Gajić iz Beogradskog centra za bezbednosne politike kaže da oružani sukob i rešavanje problema oko KiM upotrebom bezbednosnih snaga ne dovode do održivog rešenja, što, prema rezultatima istraživanja tog centra, smatra i 74 odsto građana.

Ono što je zabrinjavajuće, tvrdi Stojanović, jeste što su sva istraživanja do sada pokazala da se Srbi na severu KiM više plaše mafijaških srpskih struktura, nego albanskih komšija.

„Postojanje tih paralelnih struktura, koje zapravo određuju život na severu, pretnje i zastrašivanja dovela su do iseljavanja Srba sa KiM“, kazala je Stojanović. I dodala da sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa mora garantovati neposrednu saranju Beograda i Prištine.

Realnost je da će Srbija pre ili kasnije potpisati sporazum normalizacije odnosa sa Kosovom, ukazao je Dragiša Mijačić iz InTER-a i koordinator radne grupe Nacionalnog konventa za poglavlje 35, i dodao da je svako odlaganje rada na tom sporazumu suprotno srpskim nacionalnim interesima, a loše će se odraziti na opstanak Srba na KiM.

“Potpisivanjem Briselskog sporazuma Srbija je priznala ustavno-pravni poredak Kosova koji podrazumeva gašenja srpskih institucija na KiM. To je danas nepovratan proces, jedino što nam ostaje jeste da radimo na unapređenju postojećih rešenja”, kazao je Mijačić.

Svako „novo“ rešenje izvan tog okvira uvelo bi nas u političku situaciju sa nesagledivim posledicama po naše društvo i mir u regionu, kaže Mijačić.

“Izrada sporazuma o normalizaciji predstavlja odličnu, a verovatnu i poslednju priliku da se regulišu odnosi između Srbije i Kosova“, kaže on.

Bez obzira na konačan status Kosova, u regulisanju odnosa sa Kosovom Srbija treba da se fokusira na ispunjenje četiri cilja, a prvi i osnovni cilj je iznalaženje rešenja koje garantuje bezbednost i prosperitet Srba na KiM”, kazao je Mijačić.

Prema njegovim rečima, u okviru prvog cilja Srbija treba da se posveti očuvanju srpske zajednice na KiM, u šta spada bezbednost srpske zajednice, formiranje Zajednice srpskih opština, zaštita kulturno-istorijskog nasleđa, rešavanja privrednih pitanja.

Kao drugo, Mijačić je istakao da je potrebno jačati “poverenje između Srba i Albanaca, što je u interesu Srbije i u interesu omogućavanja trajnog mira”.

Mijačić je naveo da je potrebno jačati privrednu saradnju Srbije i Kosova i Metohije, te da je potrebno kreirati uslove za privrednike iz centralne Srbije da posluju u pokrajini.

Kao četvrti cilj na koji Srbija treba da se fokusira, Mijačić je istakao “evropsku perspektivu Srbije i Kosova”.

“Od strateškog interesa za Srbiju je da podrži evropsku perspektivu Kosova”, dodao je Mijačić.

Za 20 godina od koliko je prošlo od potpisivanja Kumanovskog sporazuma, Srbija nije izašla ni sa jednim predlogom ili planom za rešenje kosovskog pitanja, rekao je Mijačić i dodao da rešenja koja su i nudili srpski pregovarači uglavnom nisu odgovarala istorijskom trenutku.

“Obično su kasnili pet do 10 godina, a nekada i više, a sa druge strane Srbija dugo nije bila u mogućnosti da pregovara o rešenjima koja je predlagala međunarodna zajednica, a te predloge smo prihvatali kada smo prihvatili da učestvujemo u pregovorima. Vreme je prošlo, puno toga smo izgubili, a suštinski ništa novo nismo dobili”, kazao je Mijačić.

Foto: Tanjug / Tanja Valić / bg

Zamrznuti odnos i status kvo nisu rešenje ukoliko želimo poboljšanje života Srba na Kosovu i Metohiji, rekao je direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, JUKOM, Milan Antonijević, koji je otvorio drugi panel u okviru sastanka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Antonijević je poručio da se strah od dijaloga mora prevazići, kao i da sloboda izražavanja mora biti garantovana svim ljudima, pa i u Kosovskoj Mitrovici.

„Pitanje je da li je sloboda izražavanja garantovana ljudima u Kosovskoj Mitrovici, pritisak se ne oseća u Beogradu, već kada razgovarate sa ljudima u enklavama“, rekao je direktor JUKOM-a.

„Neke od glasova razuma koji su bili spona na KiM smo izgubili, kao što je bio Oliver Ivanović, ali siguran sam da postoji još ljudi sa kojima je moguće uspostaviti saradnju“, poručio je Antonijević na otvaranju panela „Položaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji“.

Antonijević je kazao i da su stavovi Srbije prema KiM jasni, pre svega u pogledu budućih razgovora u Briselu.

Jovana Jakovljević iz InTER-a kazala je da su srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji potrebne institucije koje će da funkcionišu efikasno, te da pod tim institucijama podrazumeva i javne, pravne, obrazovne, zdravstvene, te socijalne institucije.

Istakla je da veliki problem Srba na KiM “prekomerna zaposlenost u javnim institucijama”, te da je potreban program kako bi ti ljudi koji su zaposleni u javnim institucijama videli svoju perspektivu na KiM i bez posla u takvim institucijama.

Kao drugi problem navela je da Srbija na KiM ne sprovodi socijalni program, što se najviše može videti upravo kroz prekomerno zapošljavanje na KiM.

“Lokalne samouprave nemaju dovoljno kapaciteta za realizovanje projekata. Potrebno je jačati kapacitete lokalnih samouprava. Privredni sektor je sada u rudimentarnoj fazi, što je posledica političkih i bezbednosnih okolnosti. Probelme treba posmatrati strateški i ekonomski i jačanjem ekonomije doprineti boljem kvalitetu života Srba na KiM”, kazala je Jakovljević.

Sanja Sovrlić iz Crno belog sveta istakla je da “ukoliko ne budu stvorene okolnosti u kojima Srbi sa Kosova mogu imati pristojan život i ukoliko ne budu ohrabreni da se bore za svoja prava, onda preostaje da Srbija pitanje Kosova rešava iseljavanjem Srba sa KiM, što nije trajno rešenje.

Dodala je da je bezbednost jedan od najvećih problema na severu Kosova, te da je najveći pokazatelj za to ubistvo Olivera Ivanovića.

Navela je da su u poslednje vreme “glasne priče” o podeli Kosova i istakla da takvo rešenje neće stvoriti postojeće, već može stvoriti nove probleme, što posebno nije dobro za Srbe južno od Ibra.

“U konačnom rešenju ne smeju se zaboraviti ljudi. Srbi na Kosovu su na papiru građani Srbije i građani Kosova, a u stvari su građani drugog reda u oba sistema”, kazala je Sovrlić.

Foto: Tanjug / Tanja Valić / bg

Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative ocenila je da bi podela Kosova, odnosno razmena teritorija bio najopasniji put, jer bi polovina Srba na KiM ostala, pošto žive na kosovskom pomoravlju.

Podelom Kosova i Metohije došlo bi do povećanog odlaska kosovskih Srba, uverena je ona.

Takođe je ukazala da bi to ugrozilo i zagarantovanu zastupljenost Srba u kosovskim institucijama.

Prema njenim rečima, neophodno je promeniti pristup u pregovorima u Briselu, jer trenutno postoji pristup pobednika i gubitnika, a potrebno je pronaći kompromisno rešenje.

Imperativ rešenja moraju biti mir i bezbednost građana, i svako novo pooštravanje i tenzije ne idu u prilog tome, smatra Radosavljević.

Preduslov za mir, prema njenim rečima, su vladavina prava i poštovanje dogovora, ali i pronalaženje krivaca ubistva Olivera Ivanovića.

Postizanje normalizacije u odnosima je jedino održivo rešenje čiji značaj je u statusnoj neutralnosti, dok bi podela teritorija dovela do destabilizacije i sukoba, smatra Verka Jovanović iz Foruma za etničke odnose.

Jovanović je, na drugom panelu u okviru događaja Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji istakla da je važno da se stvore institucionalni instrumenti koji će smanjiti stepen diskriminacije za Srbe južno od Ibra.

Ona je dodala da Zajednica srpskih opština, na način na koji je dogovorena u Briselu, ne pruža dovoljne garancije zaštite ljudskih prava za srpsko stanovništvo na KiM, te da bi, upravo iz tog razloga, trebalo formirati „Zajednicu srpskih opština plus“ koja bi mogla bolje da ostvari prava.

Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv rekao je da nakon višemesečnih razgovora u okviru unutrašnjeg dijaloga društvo u Srbiji nije blizu koncenzusa o statusu Kosova, te da smatra da će za to trebati par godina i dodao da umesto što se akcenat stavlja na to, pažnju bi trebalo usmeriti na rešavanje svih otvorenih problema sa Prištinom.

Govoreći o problemima sa kojima se suočavaju Srbi na KiM, Milićevih je kazao da je jedan od velikih problema pitanje priznavanja ličnih dokumenata, što predstavlja glavnu prepreku ostvarivanju slobodnog kretanja.

Istakao je i da je bitno pitanje prava i povratka raseljenih i dodao “da proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine ne moze da dobije zamajac bez povratka uzurpirane imovine”.

Navodeći da se Srbi na KiM suočavaju i sa problemima u pravosuđu, Milićević je kazao da je bitna tema za opstanak Srba u južnoj pokrajini očuvanje korišćenja srpskog jezika.

“Obrazovni i zdravstveni sistem u okviru obrazovnog i zdravstvenog sistema Srbije od vitalnog značaja su za opstanak Srba na KiM”, kazao je Milićević i dodao da su glavni bezbednosni izazovi međuetnički sukobi, politička nestabilnost i kriminal.

Vladimir Petronijević iz Grupe 484 rekao je danas da hapšenje direktora Kancelarije za KiM zaslužuje najveću osudu, a da je ubistvo Olivera Ivanovića poslalo poruku svima koji o KiM razmišljaju hrabro, odgvorno i racionalno.

„Razgovarati o KiM i budućnosti srpsko-albanskih odnosa je samo po sebi veoma teško, naročito u godini kada je ubijen Ivanović“, poručio je Petronijević.

On je dodao da je današnji sastanak u okviru unutrašnjeg dijaloga pružio priliku da svako iznese stav o KiM, a da je zaključak da su svi podržali status kvo.

Ne postoji nijedno pravo koje Srbima na KiM nije ugroženo, i koje se sistematski ne krši svakog dana, ukazala je koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović.

„Da li je naš narod na KiM jedini koji ne može da se obrati Evropskom sudu za ljudska prava?“, upitala je Dragojlović i dodala da to predstavlja problem jer ni Srbija ne može da im zaštiti osnovna prava.

Ona je prenela stavove udruženja žena „Peščanik“, koje smatra da žena u dijalogu i pregovorima, uprkos aktima koji to pravo garantuju, uopšte nema.

Takođe, stav je tog udruženja, žene i ženska prava su potpuno zapostavljene kao tema pregovora.

Izabela Kisić iz Helsinškog odbora za ljudska prava kazala je da tokom poslednjih 10 godina je postignut značajan napredak u infrastrukturi i unapređenju svakodnevnog života građanima srpske nacionalnosti južno od Ibra, što je zahvaljući pre svega zalaganjima međunarodne zajednice.

“Srpska zajednica na Kosovo može da bude i treba da bude važan faktor u stvaranju modernog, demokratskog i multikulturnog društva na Kosovu ukoliko se uključi u snaženje u integrativne procese”, kazala je Kisić.

Navela je da Vlada Srbije treba da nastavi da pomaže srpskoj zajednici na KiM, ali da, kako kaže, “mora da odustane od politike manipulacije srpskom zajednicom na KiM radi postizanja teritorijalnih ciljeva, koji su u suprotniosti sa procesima evrointegracija”.

Istakla je da su najveći problemi Srba na KiM siromaštvo, nezaposlenost, obrazovanje dece i neefikasno sprovođenje zakona

“Najproblematičnija tačka od 1999. godine je sever Kosova. Zvanični Beograd je u novijoj istoriji više puta žrtvovao Srbe van Srbije odbijajući mirna rešenja. Nadam se da ova Vlada neće ići tim putem. Srbi južno od Ibra su u izuzetno teškim okolnostima napravili napore da se integrišu u kosovsko društvo i taj proces i dalje traje. I sa ovog aspekta evropske integracije su veoma značajane”, kazala je Kisić.