fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Najnoviji izveštaj GREKO: Srbija ispunila samo jednu od 24 preporuke za borbu protiv korupcije

Savet Evrope; Foto: Savet Evrope

STRAZBUR – Srbija je na zadovoljavajući način ispunila samo jednu od 24 preporuke sadržane u Izveštaju o petom krugu evaluacije iz 2021.godine o sprečavanju korupcije i unapređenju integriteta centralnih tela (najviših izvršnih funkcija) i agencija za sprovođenje zakona, navodi se u danas objavljenom izveštaju Grupe država za borbu protiv korupcije (GREKO).

Jedina preporuka za koju je ocenjeno da je ispunjena u potpunosti odnosi se na potrebu da se “što pre ustanovi telo odgovorno za evidentiranje i vrednovanje poklona i da vrednost povremenih poklona koje mogu da zadrže policijski službenici bude znatno smanjena”.

Deset preporuka delimično sprovedeno u delo, a 13 neispunjeno

Kako se navodi u dokumentu, od preostalih preporuka, deset je delimično ispunjeno, a 13 je neispunjeno. GREKO  takođe napominje da će u narednih 18 meseci biti  potreban dalji napredak kako bi se postigao adekvatan nivo usklađenosti sa  preporukama.

GREKO je telo koje je Savet Evrope formirao pre 25 godina, sa ciljem da nadzire primenu Konvencija Saveta Evrope, odnosno usklađenost zakonodavstva zemalja članica sa antikoruptivnim standardima Saveta Evrope. GREKO obuhvata 50 država članica, uključujući Srbiju.

Među preporukama koje Srbija uopšte nije uvažila nalazi se i „utvrđivanje pravila koja zahtevaju da se provere integriteta vrše pre imenovanja ministara, radi utvrđivanja i upravljanja mogućim rizicima od sukoba interesa, pre nego što pristupe Vladi”.

S druge strane, Srbija je delimično uvažila preporuku da šefovi kabineta i savetnici (uključujući savetnike predsednika) prođu proveru integriteta kao deo njihovog angažovanja, radi izbegavanja i upravljanja sukobima interesa, kao i da imena i oblast nadležnosti svih savetnika u Vladi i u kabinetu predsednika Republike budu javno i lako dostupni”.

Delimično je ispunjena i preporuka da se “za Vladu i administraciju predsednika usvoje i  objave strateški dokumenti za sprečavanje korupcije među svim licima na najvišim izvršnim funkcijama, na osnovu procena rizika”, te da se osnaži uloga Agencije za sprečavanje korupcije objavljivanjem njenih preporuka i odgovora Vlade i administracije predsednika.

Zamerke na Nacrt Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za 2023-2028.

GREKO ocenjuje da nacrt Nacionalne strategije za 2023-2028. godinu “ne predviđa rešavanje pitanja sprečavanja korupcije i unapređenja integriteta među licima sa najvišim izvršnim funkcijama… Nisu preduzete nikakve druge mere za usvajanje strateških dokumenata za sprečavanje korupcije među svim licima sa najvišim izvršnim funkcijama u Vladi, niti za sprovođenje  relevantnih procena rizika”.

Među preporukama koje su samo delimično ispunjene nalazi se i preporuka da “delokrug Zakona o sprečavanju korupcije treba da bude proširen, tako da obuhvati sva lica na najvišim izvršnim funkcijama , uključujući šefove kabineta predsednika i potpredsednika Vlade, kao i specijalne i vladine savetnike; da se usvoji kodeks ponašanja koji se primenjuje na  lica na najvišim izvršnim funkcijama, koji obuhvata pitanja integriteta, praćen sankcijama za kršenja i odgovarajućim praktičnim uputstvima; i da se izradi odgovarajući dokument o ponašanju za predsednika.

“Na listi” delimično ispunjenih preporuka nalazi se i ona koja se odnosi na veće angažovanje Vlade sa Savetom za borbu protiv korupcije “u institucionalnom okviru za borbu protiv korupcije”. GREKO je obrazložio da bi to podrazumevalo i popunjavanje svih upražnjenih mesta u Savetu i formalizovanje saradnje sa Agencijom za sprečavanje korupcije.

Takođe, Srbija je samo delimično uvažila preporuku da se “svim licima koja obavljaju najviše izvršne  funkcije, po preuzimanju dužnosti i u redovnim intervalima, obezbede  sistematski informativni sastanci i obuka o svim standardima integriteta, te da poverljivi saveti budu dostupni šefovima kabineta predsednika i potpredsednika Vlade, kao i specijalnim i vladinim savetnicima”.

Kritike Srbiji zbog izostanka javnih konsultacija prilikom predlaganja zakona

Među preporukama koje uopšte nisu ispunjene nalazi se ona da “zahtevi  za dostavljanje informacija koji su podneti  Vladi ili administraciji predsednika, a koji nisu dobili pozitivan odgovor,  rukovodećih funkcija i sprovođenje procesa rada u instituciji, ulogu i odgovornost lica sa najvišim  izvršnim funkcijama u pripremi i sprovođenju planova integriteta budu predmet žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu  podataka o ličnosti i da se sprovođenje odgovarajućih odluka sistematski  razmatra”.

Istovremeno, Srbija se potpuno oglušila o preporuku da se “zakoni koji potiču od Vlade sistematski dostavljaju na javne konsultacije, i da revidirani predlozi zakona koji se iznose pred Narodnom skupštinom, budu sistematski propraćeni objašnjenjem u kojem se iznose koraci zakonodavnog postupka u vezi sa nacrtom zakona”.

Nasuprot tome, delimično je ispunjena preporuka da “sva ministarstva budu opremljena jedinicama interne revizije koje su u potpunosti funkcionalne”. S druge strane, preporuka da se pojam lobiranja, obuhvaćen Zakonom o lobiranju, proširi na kontakte sa licima sa najvišim izvršnim funkcijama, “bez obzira da li su formalizovani u pisanom zahtevu ili ne”, uopšte nije sprovedena.

Srbija nije uvažila ni preporuku da se “od svih osoba na najvišim izvršnim funkcijama zahteva da otkriju ad hok sukobe interesa; i da izuzetak po kome se  onemogućavaju da to čine, u slučaju „opasnosti od odlaganja“ u procesu  donošenja odluka, bude uklonjen iz zakona”.

Istovremeno, nije ispunjena preporuka da se “pravila o ograničenjima po prestanku radnog odnosa primenjuju na sve osobe na najvišim izvršnim funkcijama, uključujući predsednika, šefove kabineta predsednika i potpredsednika Vlade, kao i specijalne i vladine savetnike”.

Među preporukama koje su delimično uvažene nalazi se ona da izveštaji o imovini i prihodima lica na najvišim izvršnim funkcijama budu predmet redovne suštinske kontrole i da se Agenciji za sprečavanje korupcije obezbede adekvatna sredstva za tu svrhu.

Srbija nije bila spremna da uvaži ni preporuku da se “revidira imunitet koji je omogućen članovima Vlade, kako bi se isključila izričito krivična dela povezana sa korupcijom;  da se nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal proširi na sve osobe na najvišim izvršnim funkcijama, uključujući predsednika, za krivična dela protiv službene dužnosti i da ono bude adekvatno popunjeno osobljem kako bi ispunjavalo svoju ulogu”.

Među neispunjenim preporukama nalazi se i sledeća:”GREKO je preporučio da se što je moguće pre usvoji i javnosti predstavi  strateški dokument o sprečavanju korupcije u policiji sa utvrđenim  oblastima rizika i jasno postavljenim ciljevima”.

Šta GREKO misli o “Kodeksu policijske etike”?

Srbija je samo delimično ispunila preporuku da se “Kodeks policijske etike ažurira u smislu bližeg  pokrivanja svih relevantnih pitanja integriteta, da se dopuni smernicama za postupanje, gde bi bila  ilustrovana sva pitanja i oblasti rizika sa konkretnim primerima, i da sve  to bude sprovodivo u slučaju kršenja, te  da Kodeks mora biti poznat i  dostupan javnosti”.

Takođe, delimično je uvažena preporuka da se obavezna obuka za novo zaposlene i policijske  službenike organizuje na osnovu revidiranog Kodeksa policijske etike; da se  ulože napori da se policijskim službenicima objasni kako da dobiju savete u  pogledu pitanja integriteta i kako da obezbede da se sačuva poverljivost  takvih saveta.

S druge strane, nije ispunjena preporuka da se “preduzmu mere za sprečavanje političkog  raspoređivanja policijskih službenika na najvišim funkcijama, kao i da  postupci koji vode ka postavljanju direktora policije, uključujući i u slučaju  ponovnog postavljenja direktora policije na drugi uzastopni mandat, kao i  druge više rukovodeće funkcije, obuhvataju otvoreniji i transparentniji  konkurs”.

Štaviše, Srbija nije izrazila spremnost da se obaveže na to da se “bezbednosne provere koje se tiču integriteta policijskih službenika vrše u redovnim intervalima tokom čitave karijere”, niti da se “uvede institucionalni sistem rotacije policijskih službenika koji bi se mogao primeniti, po potrebi, u oblastima koje se smatraju posebno izloženim riziku od korupcije”.

Nije ispunjena ni preporuka GREKO da se “dodatni rad policijskih službenika evidentira uz preduzimanje redovnih provera u vezi sa tim”, kao ni da se “revidiraju zaštitne mere koje se primenjuju na mehanizme za nadzor nad nedoličnim ponašanjem policije i da osiguraju dovoljno nezavisne istrage pritužbi na rad policije i kao i dovoljan nivo transparentnosti”.

Nasuprot tome, delimično je uvažena preporuka da se “u polici pojača svest i vrše obuke o zaštiti uzbunjivača”.

Povezani članci

Počeli sa radom odbori Skupštine, sednica Kolegijuma sutra

EWB

Hoće li Srbija prihvatiti novu metodologiju i koja je uloga civilnog društva u tome?

Nikola Burazer

Otpočela konferencija ISAC fonda o spoljnoj politici EU i procesu pristupanja Srbije

EWB