Tanja Fajon; Foto: Tanjug / Filip Krainčanić

Nekoliko nedelja nakon što dijalog o izbornim uslovima okončao bez sporazuma vlasti i opozicije, ponovo kreću napadi na jednu od glavnih posrednica u ovom procesu, poslanicu u Evropskom parlamentu Tanju Fajon.

I ovog puta povod je komentar koji je Fajon uputila povodom stanja demokratije u Srbiji, odnosno nesastajanja Narodne skupštine, a reagovao je poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović preko videa na svom Jutjub nalogu.

“Ja bih zamolio ove što su inače nebitni u Evropi, ta Tanja Fajon je u Sloveniji jedna nebina žena, jedna… na nivou kućne domaćice, osoba. E sad, oni moraju da oštre svoj jezik prema Srbiji i da nas napadaju za sve i svašta, a onda ovde nalaze brojne saveznike koji, dabome, uzimaju njihove izjave kao strašno relevantne”, rekao je Đukanović, dodajući da je ova “zla žena potpuno nebitna u životu”.

Đukanović je podsetio da je pre neki dan u jednom dnevnom listu okarakterisao Tanju Fajon kao “idiotkinju” i rekao da stoji pri tome, zato što je tražila da parlament Srbije zaseda.

“Čekaj, tamo u tvom Evropskom parlamentu gde sediš, tamo se preko interneta gledate. Drugo, idi kaži Česima da zasedaju, idi kaži nekoj drugoj evropskoj državi da njihovi parlamenti zasedaju”, rekao je narodni poslanik SNS-a.

Tanja Fajon nije predložila određen format u kom Narodna skupština treba da se sastaje, a kako je naš portal nedavno preneo, svih 27 zemalja članica Evropske unije održalo je sednice parlamenata u drugoj polovini marta i prvoj polovini aprila, u vreme kada je parlament Srbije ostao potpuno neaktivan.

Za razliku od nekoliko prethodnih napada na Tanju Fajon, Đukanović je ovog puta pomenuo da kritike dolaze i od drugih zvaničnika EU – komesara Olivera Varheljija, poslanika u EP Tonina Picule i Vladimira Bilčika, izvestioca EP za Srbiju koji dolazi iz Evropske narodne partije, u kojoj je Srpska napredna stranka pridruženi član. Iako se Bilčik se u potpunosti saglasio da sve države u regionu treba da omoguće rad parlamenata, uvrede su, ponovo, ostale rezervisane samo za Fajon.

Kampanja uvreda

Kada je Tanja Fajon, nakon višegodišnjeg bavljenja celim regionom Zapadnog Balkana tokom dva poslanička mandata u Evropskom parlamentu, u septembru prošle godine imenovana za predsedavajuću Delegacijom EP za Srbiju, sigurno je mogla da pretpostavi da će njen posao biti izazovan. Da li je očekivala kampanju uvreda na svoj račun iz redova vladajuće stranke, drugo je pitanje.

Uvrede, neke i sa pretećim prizvukom, počele su čim je Fajon, svakako ne prvi put, ali prvi put sa nove pozicije, ukazala da situacija nije baš idealna kada je reč o izbornim uslovima i medijskim slobodama u Srbiji. Poslanik Vladimir Đukanović je i tada bio u prvim redovima napada SNS-a.

„Bolje da se ne pravi mnogo pametna i da pazi šta radi“, prokomentarisao je u on novembru ulogu Tanje Fajon u dijalogu partija vlasti i opozicije. Vladimira Bilčika i Knuta Flekenštajna, evropske poslanike koji su tom prilikom učestvovali u dijalogu sa Tanjom Fajon, nije pomenuo. Ispostavilo se, to je bio samo uvod.

Dok je predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić zaustavio na tome da je „štetno kako ona predstavlja našu zemlju svuda“, što je u januaru izjavio u emisiji Hit Tvit, članovi njegove stranke i koalicije otišli su nekoliko koraka dalje, bez ograđivanja vrha SNS-a.

„Tanja Fajon treba da kaže da li joj je cilj da učestvuje u unapređenju izbornog procesa u Srbiji ili zajedno sa Šolakom i Đilasom želi, bez izbora, da obori vlast u Srbiji i time ovekoveči njihove biznise“, izjavio je narodni poslanik i predsednik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević nekoliko dana nakon predsednikovih komentara na televiziji Pink.

Vrhunac je, međutim, došao u vidu nastupa šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića, koji je uoči najskorijeg dolaska Tanje Fajon 6. februara ocenio da za nju „onaj rat iz juna 1991. sa JNA u Sloveniji još uvek nije završen“, te da ona nastavlja da ga vodi na neki drugi način.

Reagujući na snimak Martinovićeve izjave, Fajon je na tviteru na slovenačkom napisala: “Ljubazna dobrodošlica. Nema problema…”, a detaljniji odgovor na napade dala je u intervjuu za naš portal.

„Ne osećam da nisam dobrodošla u Srbiji, naprotiv. Mislim da imamo puno stvari koje delimo, kao i zajedničke vrednosti i više sam razočarana kad vidim da ne možemo da postigemo nikakav napredak. Mi kao evropski političari koji dolazimo u Srbiju ponekad možemo biti zloupotrebljeni ili izmanipulisani za različite interese“, rekla je Fajon za EWB.

Ipak, iako je pomenula “evropske političare”, u množini, neupućeni posmatrač nastupa vladajućih poslanika, pogotovo krajem prošle godine, mogao bi da pomisili da u Srbiju dolazi samo Tanja Fajon, i zapitao bi se ko su Vladimir Bilčik, Eduard Kukan i Knut Fleknštajn, koji su zajedno sa njom predstavljali stavove evropskog parlamenta.

Vladimir Bilčik i Tanja Fajon; Foto: Tanjug / Tanja Valić

Postavlja se pitanje da li je razlog za napade isključivo na Fajon u tome što je, kako piše Politika, „mnogi u Srbiji doživljavaju kao pristrasnu prema opoziciji“, ili zato što se ona, kako je Andrej Ivanji naveo u Vremenu, „u granicama svoje funkcije i pravila političke komnikacije ne libi da kaže ono što vidi i čuje“.

Među „problematičnim“ stvarima koje je Fajon videla i čula nalaze se i ocene da se Srbija nalazi u nekoj vrsti poltičke krize i da je njena glavna poruka povodom izbornih uslova „sloboda medija, sloboda medija, sloboda medija“. O postojanju fer izbornih uslova i reformama koje je preuzela vladajuća stranka u toj oblasti govorila je i u intervjuu za naš portal iz februara ove godine.

“Očigledno nije dovoljno za deo opozicije koji još uvek najavljuje bojkot. Oni tvrde da nisu ispunjeni uslovi za fer i demokratske izbore. Oni tvrde da nema slobode medija – to su problemi koje moramo ozbiljno da shvatimo. I mi to radimo. Imaćemo međunarodnu posmatračku misiju koja će nadgledati izbore i Evropski parlament će biti deo misije”, rekla je tom prilikom Fajon.

Iako nije stala iza bojkota koji su proglasili Savez za Srbiju i Pokret slobodnih građana, ovi opozicioni akteri jasno su osudili postupke vladajućih stranaka prema njoj.

Opozicija: Vladajuća stranka pokazala da je anti-evropska

I za predstavnike opozicije koja je učestvovala u formalnom delu dijaloga u Narodnoj skupštini, i za onu koja je taj deo procesa odlučila da preskoči, poruka povodom komentara vladajuće stranke je ista.

“Napadi na Tanju Fajon su zapravo napadi na dijalog i na Evropsku uniju”, izjavio je za European Western Balkans internacionalni sekretar Pokreta slobodnih građana Natan Albahari u februaru.

On naglašava da su tokom prve dve runde dijaloga, dok su teme bile vise tehničke prirode, i dok je izgledalo da poslanici Evropskog parlamenta neće preterano kritikovati vlast što nije donela suštinske promene, reakcije bile mlake.

“Onog trenutka kada su sloboda medija i zastupljenost opozicije u medijima došli na dnevni red, tada SNS kreće u agresivnu kampanju da diskredituje Tanju Fajon jer na kraju dana ne želi da se njeni komentari i kritike uopste shvate kao činjenice. A činjenice su da su u Srbiji zarobljeni mediji”, ističe Albahari.

I gradonačelnik Šapca i predsednik “Zajedno za Srbiju” Nebojša Zelenović rekao je za naš portal nakon poslednjeg dolaska Fajon u Srbiju 6. februara, da je njen jasan stav da je politička situacija zabrinjavajuća, a stanje u medijima alarmantno, privukao pažnju evropskih instituacija i pomogao u osvetljavanju stanja demokratije u Srbiji.

“Nažalost, zbog takvih izjava i Tanja Fajon je, kao i brojni građani Srbije koji imaju kritički stav prema vladajućoj većini, bila meta provladinih medija koji su brojnim napadima pokušali da diskredituju njenu ulogu u ovom važnom procesu”, rekao je Zelenović za EWB.

On je ocenio da je vladajuća stranka na ovaj način “ponovo pokazala da se samo deklarativno zalaže za ulazak u Evropsku uniju dok istovremeno krši i najosnovnija evropska načela kao što je pravo na slobodno izražavanje mišljenja”.

Natan Albahari donosi sličnu ocenu o evropskoj opredeljenosti Srpske napredne stranke.

“Kroz dijalog moglo videti koliko zapravo SNS nije proevropksi orijentisana i da je iskoristila runde dijaloga da sebe kozmetički ofarba u evropske boje, ali taj paravan se brzo urušio čim su evroposlanici otišli”, zaključuje internacionalni sekretar PSG-a.

Savez za Srbiju je i u ranijim prilikama reagovao na napade vlasti na Tanju Fajon, kao prilikom komentara Vladimira Đukanovića “da pazi šta priča”.

“Poruka poslata gospođi Fajon da se ne pravi mnogo pametna i da pazi šta i kako radi, predstavlja jasnu opomenu svakome ko se drzne da kaže bilo kakvu kritičku reč o diktatorskom režimu, makar taj neko dolazio i iz inostranstva. Do sada su takve preteće poruke SNS batinaši izgovarali građanima širom Srbije, ali kako režim slabi, tako panika raste, pa je posle opozicije, slobodnomislećih građana, red došao i na predstavnike međunarodne zajednice”, navodi se u saopštenju Saveza za Srbiju iz novembra.

Status Srba u Sloveniji – nekad bitan, nekad nebitan

Još jedan tvit poslanika Srpske napredne stranke Đukanovića koji je privukao pažnju medija odnosio se na temu koja je vrlo brzo postala stalni dodatak napada na Tanju Fajon – prava Srba u Sloveniji.

“Čudo jedno, Tanja Fajon, kako niste zabrinuti što u Sloveniji Srbi ne mogu da budu čak ni nacionalna manjina i što nemaju ni elementarna ljudska prava. Manite se favorizovanja Demokratske stranke i probajte vašu državu da demokratizujete. Sram vas bilo!”, napisao je Đukanović na Tviteru u novembru.

U nekoliko meseci pre nego što je pandemija koronavirusa potisla sve ostale teme u drugi plan, zabrinutost članova Srpske napredne stranke položajem Srba u Sloveniji očigledno je bila velika. Ona, međutim, nije bila vidljiva tokom prošlogodišnje zvanične posete predsednika Slovenije Boruta Pahora Beogradu, kada je predsednik Vučić opisao Sloveniju kao “iskrenog prijatelja Srbije”.

Borut Pahor i Aleksandar Vučić; Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

“Hvala na podstreku koju pružate na evropskom putu Srbije. Nadam se da ćemo dodatno motivisati poslovne ljude da se bore za budućnost Srbije i Slovenije”, rekao je tada Vučić Pahoru i, mada su kao teme razgovora navedene i evropske integracije, i ekonomska saradnja, pa i dijalog Beograda i Prištine, status srpske manjine nije pomenut.

Kao poslanica u Evropskom parlamentu, Tanja Fajon ne odlučuje o položaju nacionalnih manjina u Sloveniji. Još je nejasnije kako članovi Srpske napredne stranke nekoga koga su ocenili kao “sekretaričicu” i “nebitnog lika” smatraju odgovornim da rešava ovo pitanje.

Kao “nebitan lik”, Tanja Fajon je na izborima za Evropski parlament u maju 2019. godine osvojila najviše preferencijalnih glasova od svih kandidata u Sloveniji, o čemu je EWB pisao ranije. U pitanju su glasovi koji se odnose na ličnost, a ne na stranačku listu, a Tanja Fajon ih je osvojila preko 50.000.

Poslanica u evropskom parlamentu od 2009. godine, Fajon je bila jedna od poslanika najposvećenijih evropskim integracijama Zapadnog Balkana, a u svom prvom mandatu radila je na ukidanju viza za građane regiona koji putuju u EU.

“Valja podsetiti na davna vremena kad je Tanja Fajon kao poslanica EP aktivno zagovarala ukidanje viza za građane Srbije 2009. godine…. Ali ko se seća danas toga i gde je ko bio i šta je pričao daleke 2009”, napisao je nedavno potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak na Tviteru.

U svom drugom mandatu Fajon je, kao članica grupe Socijalista i demokrata, bila izvestilac iz senke za Srbiju i u parlamentarnim debatama skretala pažnju na stanje u medijima, a u septembru 2019. nasledila je Eduarda Kukana na mestu šefa Delegacije EP za Srbiju.

Dok se prvi talas šoka nastao povodom pandemije COVID-19 i proglašenja vanrednog stanja polako povlači, na površinu isplivavaju teme koje su ostale zamrznute krajem februara i početkom marta – izborni uslovi, sloboda medija i rad parlamenta. Kako Tanja Fajon nije pokazala nameru da smanji svoj angažman po pitanju Srbije kada je reč o ovim temama, ne može se očekivati ni da će napadi na njen račun utihnuti.