PRIŠTINA – Vlada Kosova na čelu sa Aljbinom Kurtijem pala je 25. marta, nepuna dva meseca od njenog formiranja. Koalicioni partner Kurtijevog Samoopredeljenja, Demokratski savez Kosova (LDK), inicirao je glasanje o nepoverenju vladi nakon što je Kurti smenio ministra unutrašnjih poslova Agima Veljiua iz LDK.

Povod za obaranje vlade bilo je neslaganje koalicionih partnera oko načina borbe protiv koronavirusa, ali i Kurtijevo odbijanje da bezuslovno ukine takse od 100% na robu iz Srbije, što je bio glavni preduslov za nastavak dijaloga.

Kosovski predsednik je 22. aprila zvanično ponudio mandat za formiranje nove vlade bilo kojoj partiji koja obezbedi parlamentarnu većinu, nakon što Samoopredeljenje nije predložilo novog mandatara zahtevajući prevremene izbore odmah po završetku pandemije.

Nakon ovog poziva LDK i Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova (AAK) postigle su koalicioni sporazum za formiranje nove vlade Kosova.

Ovakav potez Hašima Tačija okarakterisan je kao neustavan, jer Ustav Kosova ne propisuje nikakav rok u kom najveća partija mora da predloži mandatara kao i da mandatar mora da osvoji najveći broj glasova na parlamentarnih izborima.

Na zahtev lidera Samoopredeljenja Ustavni sud Kosova doneo je odluku o oceni ustavnosti ukaza predsednika Hašima Tačija za mandatara za sastav nove vlade. U odluci suda se ističe da je sud većinom glasova odlučio da suspenduje ukaz predsednika Kosova. U odluci se takođe ističe da je sud bez predrasure o prihvatljivosti ili opravdanju zahteva zaključio da zahtev podnosilaca zahteva sa privremenom merom u vezi sa dreketom predsednika treba da se prihvati kao osnovan. Odluka Suda automatski je stavila van snage taj zahtev i nastupila je zabrana stavljanja tog pitanja na dnevni red do sednice Skupštine Kosova najmanje do 29. maja ili do donošenja presude po ovom pitanju.

Pored pitanja postavljenog Ustavnom sudu, lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti obratio se i Venecijanskoj komisiji za mišljenje u vezi sa ovlašćenjima predsednika Kosova o predlaganju kandidata za premijera.

Iz ovog tela Saveta Evrope odgovorili su da poštuju odluku Ustavnog suda Kosova kojom se privremeno suspendovala primena dekreta kosovskog predsednika o imenovanju Avdulaha Hotija iz LDK, za mandatara nove vlade, čime nije formirana nova vlada bez izbora.

Jedini koji se nisu otvoreno usprotivli opozivu kosovske vlade, bili su predstavnici zvaničnog Vašingtona.

Američki ambasador na Kosovu Filip Kosnet se oglasio na društvenim mrežama, izrazivši zadovoljstvo održavanjem sednice skupštine na kojoj se glasalo o nepoverenju Vladi Kosova.

“Važno je da Skupština i sve institucije Kosova poštuju Ustav”, napisao je Kosnet na Tviteru dan pre glasanja u Prištini.

Kosnetovo izjašnjavanje na Twiteru došlo je nekoliko sati nakon što je potpisao zajedničko saopštenje ambasadora zemalja Kvinte (Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD), u kom je bila izneta nešto drugačija poruka.

Izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu, zastupnica Viola fon Kramon je proces opoziva Kurtijeve Vlade nazvala “autogol SAD na Kosovu” koji će, prema njoj, imati istorijsku dimenziju.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose objašnjava za European Western Balkans da prema striktnom tumačenju Ustava Kosova postoje veoma konkretne norme kao i da je Ustavni Sud Kosova još pre dve godine pojasnio pravila formiranja vlade.

“Oni su tada tačno definisali da na kosovskim izborima idete kao kandidat za premijera, dakle ne stranka, već čovek koji se kandidovao na listi koja je dobila najviše glasova ili kandidat ima sam najviše glasova, on dobija mandat i postoji procedura. Po tom tumačenju, i to je sad Kurtijevo gledište, on je jedini koji može da formira vladu ili da ne formira i da ide na nove izbore”, kaže Janjić.

On napominje da je to samo jedan član Ustava, ali da se postavlja pitanje koji predstavnik je i legitiman.

“Predstava da je zapravo Kurti dobio većinu albanskih glasova nije tačna. Većinu glasova dobili su Kurti i Isa Mustafa, a razlika je 1%, što ukazuje da Kurti nije ubedljivo prvi”, kaže Janjić.

On objašnjava da pored striktnog postoji i drugo tumačenje jer u ovoj situaciji ne formira se vlada posle izbora,već nakon glasanja o nepoverenju.

“Kurti dobro zna da je ovo imenovanje ipak legalno, ali i legitimnije od onog prvog. Jer ova vlada će imati veći broj poslanika koji je podržavaju, i predstavljaće veći broj Albanaca i drugih građana, nego prethodna”, za EWB poručuje Dušan Janjić.

Aljbin Kurti; Foto: Tanjug

On ocenjuje da je Kurti neće prestati da osporava ovu vladu i da će u svojoj borbi kombinovati ulicu i parlament, što ga vraća ranijem modelu njegovog političkog delovanja.

Prema Janjićevim rečima, Kurti je isprovocirao svoju ostavku kako bi se lišio odgovornosti za pregovore koji neće izgledati onako kako je on obećavao i pričao u svojoj predizbornoj kampanji.

“Glavni zadatak nove vlade je da iznese pregovore u novom formatu i da za to dobije neke ozbiljne kompenzacije kao što su vizna liberalizacija, napredak na putu ka EU, značajnija investiciona sredstva, infrastrukturno povezivanje kroz Zeleni koridor i drugo”, kaže Janjić.

On dodaje da će predmet pregovora, iako ne direktno prema novom formatu, biti rad na Berlinskom procesu i rad na regionalnoj infrastrukturi i saradnji koja olakšava dogovor.

“Briselski sveobuhvatni sporazum će biti samo deo mozaika. A taj mozaik pruža dovoljno ekonomske, finansijske ali i političke motivacije Kosovu da izađe iz izolacije i počne da funkcioniše”, kaže Janjić dodajući da je sve to deo procesa normalizacije.

Mogućnost sastavljanja nove vlade na Kosovu bez Kurtijevog Samoopredeljenja može dovesti do ponovnog pokretanja dijaloga, ali ostaje nejasno ko će u njemu učestvovati.

Nema promene formata pregovora – Tači i Vučić ostaju glavni pregovarači

Janjić smatra da iz novog formata pregovora neće moći da izađe ni nova vlada.

“Prema novom formatu pregovora, glavni pregovarači su predsednici. Mislim da je to zato što kvint grupa želi da radi sa onima koje već dobro poznaje, to su Vučić i Tači”, smatra Janjić.

On objašnjava da će Vlada, prema novom formatu, biti uključena u proes kao i skupština krot strukturu političkih timova.

“Trenutno, Kosovo ima strukturu tog tima, sigurno će doći do personalnih izmena, mada većina će verovatno ostati tamo. LDK već ima svoj predstavnike u tom timu. Oni imaju svoju platformu. Politička platforma mora da postoji za pregovore, onaj deo bar koji ide ka javnosti, to naravno nije cela platforma”kaže Janjić dodajući da Srbija nema takav tim za pregovore, ima samo predsednika i Kancelariju koja samo de facto učestvuje.

Biće pokušaja da se tema razgraničenja stavi na sto

Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je za austrijsku novinsku agenciju APA da razmena teritorija nije na dnevnom redu procesa.

„Videli smo vrlo snažnu negativnu reakciju na razmenu teritorija u drugim delovima regiona, kao i zemalja EU. To me dovodi do zaključka da to nije na dnevnom redu i da ne bi trebalo da bude na dnevnom redu “, rekao je Lajčak.

Ocenio je da je potreban dogovor koji smanjuje tenzije i da je ideja vrlo jasno pokazala da to neće biti slučaj. Lajčak je odbio da komentariše navodni sporazum koji već postoji između predsednika Srbije i Kosova Vučića i Tačija, rekavši da on ne radi na osnovu glasina.

Aleksandar Vučić, Hašim Tači; Foto: European Forum Alpbach / Andrei Pungovschi / Flickr
Aleksandar Vučić, Hašim Tači; Foto: European Forum Alpbach / Andrei Pungovschi / Flickr

Dušan Janjić kaže za EWB da će pokušaja da se pitanje razgraničenja stavi na sto, što pokazuje lobiranje za tu ideju koje je prisutno čitave 2018. i 2019. godine.

“Ta tema ne može da umre. Ona je prisutna pre svega kod srpskih nacionalista. Javno ona se predstavlja kroz formulaciju status i demarkacija. Čim se o toj temi i dalje razgovara, ona se ne može isključiti kao da nije tema razgovora”, kaže Janjić smatrajući da se ova ideja ipak neće realizovati.

Janjić napominje da će korekcije granica između Srbije i Kosova ipak biti, kao i da vojne granice nisu isto što i administrativne.

“To će biti ozbiljna demarkacija, ozbiljnija nego što je bila između Kosova i Crne Gore, Kosova i Makedonije, po broju hiljada hektara. To će biti specifičan slučaj ukoliko se gledaju katastri”, zaključuje Janjić.