Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg; Foto: NATO

Nedavno završen Samit NATO-a Briselu 11. i 12. jula je doneo brojne najavljene promene i politička obećanja, i delimično pokazao duh zajedništva pred prepoznatim problemima. Sastanak je održan u atmosferi prekoatlantskog nepoverenja i neizvesnosti o budućnosti Alijanse, dodatno pojačanim abrazivnim izjavama predsednika SAD Donalda Trampa prema državama članicama.

Lideri država saveznica su se, na kraju, ipak složili se da nastave da jačaju odbranu i sistem odvraćanja NATO-a, da pojačaju svoju ulogu u borbi protiv terorizma i hibridnih pretnji, i najvažnije, da će početi podjednako da dele teret finansiranja kolektivne bezbednosti.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je uoči završetka konferencije rekao da su učesnici imali „dobar samit“, da su se obavezili na uvećanje borbene gotovosti NATO snaga, njihov kapacitet za brzi pokret preko Atlantika, modernizaciju komandne strukture i razvoj timova za sajber i hibridne pretnje.

„Svi saveznici su čuli jasno i glasno poruku predsednika Trampa. Shvatamo da je ovaj američki predsednik ozbiljan što se troškova odbrane tiče. I to ima jasan uticaj – nakon nekoliko godina opadanja, kada su Saveznici smanjivali svoje budžete u milijardama, sada u njih dodaju milijarde. Ranije smo imali trend opadanja – sada imamo trend rasta“, kazao je Stoltenberg.

„Zapadni Balkan od strateškog značaja“

U tekstu Deklaracija sa samita iz Brisela, izdatoj od strane šefova država koje su učestvovali na sastanku Severnoatlantskog saveta, ocenjeno je da je Zapadni Balkan region od „strateškog značaja, što pokazuje duga istorija saradnje i (sprovedenih) operacija u regionu“.

„Ostajemo u potpunosti posvećeni stabilnosti i bezbednosti Zapadnog Balkana, kao i podršci evroatlantskim aspiracijama zemalja u regionu. Nastavićemo da blisko sarađujemo sa Zapadnim Balkanom kako bismo održali i promovisali regionalni i međunarodni mir i sigurnost“, navodi se u Deklaraciji, ali se i dodaje da su „demokratske vrednosti, vladavina prava, reforme i dobrosusedski odnosi od vitalnog značaja za regionalnu saradnju i proces evroatlantskih integracija.

Zoran Zaev i Jens Stoltenberg; Foto: NATO

Pored toga, Deklaracija najavljuje da vrata NATO-a ostaju otvorena, i da je to dokazano upućivanjem pozivnice Makedoniji za otvaranje pregovora o pristupanju Alijansi čim pitanje Ustava i imena bude rešeno. Politika „otvorenih vrata“, koja je u skladu sa članom 10 Vašingtonskog ugovora, ocenjena je kao jedna od najvećih uspeha Alijanse.

“U skladu sa našom politikom, odlučili smo da pozovemo vladu u Skoplju da započne pregovore o pridruživanju. Puna primena svih propisanih internih procedura u pogledu sporazuma o rešavanju pitanja imena je uslov za uspešan zaključak procesa pristupanja”, navedeno je u Deklaraciji, u kojoje se pozdravlja spremnost Makedonije i Grčke na kompromis.

Istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marija Ignjatijević navodi da je otpočinjanje pregovora o članstvu sa Makedonijom najvažnija odluka ovogodišenjeg Samita i navodi da  pre nego ona što postane 30. članica Alijanse, Skoplje u narednom periodu očekuju pregovori tokom kojih će biti se vršiti finalna priprema za članstvo, zatim potpisivanje protokola o pristupanju i ratifikacija u svim zemljama članicama NATO, i na samom kraju ratifikacija u Makedoniji.

Za Bosnu i Hercegovinu je naglašeno da Alijansa u potpunosti podržava aspiracije te države za članstvo u NATO-u, da je posvećena teritorijalnom integritetu i suverenitetu stabilne i sigurne Bosne i Hercegovine, koja je pohvaljena za doprinos operacijama koje predvodi NATO.

Pozdravljeno jačanje odnosa Srbije i NATO

U Deklaraciji sa NATO Samita pozdravljeno je i jačanje odnosa između NATO i Srbije, koje je ocenjeno kao korisno „za Alijansu, Srbiju i čitav region”.

“Pozdravljamo stalni napredak u izgradnji partnerstva sa Srbijom i podržavamo nastavak političkog dijaloga i praktične saradnje. Ponavljamo potrebu za stalnim napretkom u dijalogu između Beograda i Prištine, koji bi trebalo da vodi EU, što bi trebalo da vodi ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, uključujući u obliku pravno obavezujućeg sporazuma”, navodi se u deklaraciji.

Lideri su u deklaraciji poručili da NATO prisustvo na Kosovu, prevashodno kroz KFOR i uz saradnju s Prištinom i EU, doprinosi zaštiti i bezbednosti celog regiona, naglasivši da će u sklopu postojećeg mandata podržati razvoj bezbednosnih institucija na Kosovu, obavezavši se da će „nastaviti da podržavaju razvoj bezbednosnih organizacija na Kosovu, putem Savetodavnog tima i Tima za vezu u okviru tekućeg mandata. Poboljšanje interakcije sa Kosovom napreduje dobro, u smislu dijaloga i praktične saradnje“

Prema mišljenju Marije Ignjatijević, navedenu odredbu o bezbednosnim organizacijama treba analizirati i u kontekstu izjave zamenice generalnog sekretara NATO Rouz Gotemeler koja je uoči Samita naglasila da NATO podržava process reformi na Kosovu, pa samim tim i razvoj profesionalnih snaga bezbednosti.

Gotemeler je tokom konferencije ocenila i da NATO „ne izaziva (provocira) Srbiju“ i ne primorava je da uđe u NATO.

„Partnerstvo sa Srbijom, kao i saveznicima koji je okružuju mogu Srbiji doneti samo dobro, u smislu bezbednosti, (političke) i, što je najvažnije, ekonomske stabilnosti”, istakla je Gotemeler.

Ovo znači da Zapadni Balkan i dalje ostaje u fokusu Alijanse, kao i da se politika saradnje i poštovanja odluka Srbije što se vojne neutralnosti tiče nastavlja, kako je i za agenciju Tanjug potvrdio Viši zvaničnik NATO-a za Rusiju i Zapadni Balkan iz odeljenja za javnu diplomatiju Robert Pščel.

Pščel je za današnju „Politiku“ rekao da je Srbija stabilna zemlja i naglasio da NATO podržava to što Srbija pokušava da uspostavi dobre odnose sa susedima. On je pohvalio sadašnje odnose Srbije i NATO.

„To je partnerstvo u kojem prilike nisu ni blizu toga da budu iscrpljene. Ja sam veoma optimističan – i ne samo ja, već i lideri NATO-a, a rekao bih i saveznici“, naglasio je Pščel.