fbpx
European Western Balkans
Bezbednost Izdvojeno

Nema zajedničke bezbednosne politike EU bez suseda

Fiot, Lundin, Šnajder i Šebek na Međunarodnoj konferenciji "Evropa u vise brzina: produbljivanje bezbednosne i odbrambene politike"; Foto: Tanjug / Rade Prelić

BEOGRAD –  Nemoguće stvoriti zajedničku bezbednosnu politiku EU bez uključivanja zemalja u susedstvu, jer bezbednost i odbrana počinju od suseda, ocenio je danas Jirži Šnajder, izvršni direktor Aspen instituta za centralnu Evropu i bivši zamenik ministra spoljnih poslova Češke.

On je, na panelu “Produbljivanje bezbednosne i odbrambene saradnje u Evropi – Gde, kada, kako?”, u okviru konferencije Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fond u Beogradu, na temu “Evropa u više brzina: produbljivanje bezbednosne i odbrambene politike”, kazao da je evropska bezbednosna odbrambena politika obaveza, ali zemlje članice nisu spremne da na sebe preuzmu tu obavezu.

Ocenio je da je globalna strategija objavljena u najgorem trenutku, u vremenu posle referenduma o Bregzitu i kada SAD šalju konfuzne signale.

Isto tako je ukazao da zbog nedovoljno visokog nivoa poverenja postoji razočarenje od strane nekih država članica EU, koje primenjuju, zbog toga, nacionalne mere.

Šnajder je ocenio da ne postoje trenutno institucionalni, a ni politički kapaciteti da se pomerimo sa mrtve tačke, te da je važno da EU bude jedinstvena u percepciji vizije budućnosti.

Viši saradnik Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira i bivši zamenik političkog direktora Evropske komisije Lars Erik Lundin istakao da je očigledno da sve više svi “sedimo u istom čamcu”, da nije moguće da neko sam rešava probleme i suočava se sa izazovima.

Kazao je da se ne može prihvatiti da nezaposlenost mladih bude 50 odsto, te da je neophodno da države sprovedu mere u cilju poboljšanja života običnih ljudi, kako bi verovali u zajedničke vrednosti i politike.

Ukazao je da EU ne sme biti posmatrana kao birokratska institucija, kako ponekad političari žele da je prikažu, optužujući Brisel za sve i svašta, a odluke se donose samo uz njihov pristanak.

Rekao je da zemlje članice moraju da podrže ideju zajedništva, jer dele istu perspektivu, interese, a ako to nije tako onda se dramatično gubi efektnost i delotvornost Unije.

Lundin je ukazao da mnogi pričaju samo o Rusiji i SAD kao Istoku i Zapadu, a zaboravljaju da postoje i Sever i Jug, te da je Kina sve aktivnija na Jugu, i ako se to zanemari onda se zanemaruju važni aspekti odnosa Istoka i Zapada.

On je podvukao da je odbrambena i bezbednosna politika EU deo paketa, i da u nju moraju biti uključeni ne samo ministri odbrane, već i ministri finansija, unutrašnjih poslova i drugih.

Rekao je da EU, kada je reč o odnosu sa SAD, po pitanju bezbednosti, mora da ispravi greške prošlosti, da bude samostalnija.

Lundin je podvukao da su Evropi potrebni Rusija, SAD i Kina, to jest svi partnerti u promovisanju mira.

Urednik za bezbednost i odbranu Instituta EU za bezbednosne studije Danijel Fiot kazao je da niko ne pokušava zemljama članice da oduzima suverenitet u sektoru odbrane, ali dodaje da ako svaka zemlja sama za sebe bude vodila odbrambenu politiku onda će postojati velika slabost.

Prema njegovim rečima zaštita Evrope znači i rešavanje problema interne i eksterne bezbednosti.

Ukazao je da Evropski fond za odbranu, koji će uskoro biti odobren, ima ideju da podstakne zemlje da doprinesu više zajedničkoj bezbednosti, da se nateraju članice da na nacionalnom nivou planiraju troškove u ovoj ovlasti, a da ih potom sinhronizuju na nivou EU.

Rekao je da Evropa zna koji su prioriteti, ali da je pitanje kako preći sa vizije na akciju.

Istakao je da EU drugačije percipira svet od SAD, te dodao da političari mnogo očekuju od vojske EU, ali nisu spremni da je finansiraju.

Povezani članci

Srbija nije sused, već deo Evrope

Filip Lukić

Donacije Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije

EWB

Energetika, nova velika prepreka u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji?

Mateja Agatonović