BERLIN – Nemačka vlada saopštila je da ne raspolaže saznanjima o konkretnim zloupotrebama podataka koji su dobijeni preko sistema nadzornih kamera kineske kompanije Huavej u Beogradu, ali da zna za zabrinutost nevladinih organizacija u Srbiji da bi ti podaci mogli da budu iskorišćeni protiv političkih neistomišljenika, piše Euractiv.
Poslanici Stranke slobodnih demokrata (FDP) početkom februara su zatražili od nemačke vlade da analizira spremnost Srbije, koja je od 2014. u procesu pristupanja EU, da isprati pravila EU kada je reč o zaštiti ličnih podataka.
Poslanici su tada posetili da Srbija, kao zemlja koja želi u EU, „mora da usvoji i pravne tekovine EU, a to uključuje i sve sekundarne zakone u vezi sa zaštitom podataka i pravom na informaciono samoopredeljenje, poput Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR). Pravo na informaciono samoopredeljenje je osnovno evropsko pravo koje je sadržano u članu 8 Povelje o osnovnim pravima EU“, navodi Euractiv.
Nemačka vlada je odgovorila da se neprekidno proverava da li napretak Srbije na potpunom preuzimanju i primeni evropskih pravnih tekovima u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
“Narodna Skupština Srbije je u novembru 2018. usvojila novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je stupio na snagu u avgustu 2019. i koji se u najvećoj meri orijentiše na osnovne odredbe EU o zaštiti podataka”, navela je vlada u odgovoru na poslaničko pitanje koje su krajem januara postavili liberali.
Vlada je precizirala da je za sprečavanje zloupotrebe podataka u Srbiji zadužen Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, kome građani mogu da se obrate i koji može da podnosi krivične prijave, ali da se, po podacima iz njegovog biroa, postupci zbog zloupotreba tih podataka često obustavljaju zbog zastarelosti, a da se presude kreću od sudske opomene do srazmerno malih novčanih kazni.
U odgovoru, objavljenom u biltenu Bundestaga, dodaje se da je odbačeno osam tužbi koje je Poverenik podneo sudu 2017. i 2018. godine.
Poslanici FDP su vladu pitali i kako vidi opasnost da u Srbiji dođe do zloupotrebe podataka prikupljenih sistemom kamera za video nadzor, šta misli o primedbama da bi taj sistem mogao biti iskorišćen za nadzor opozicije, i kakvi su izgledi da prikupljeni podaci dođu u posed kineskih vlasti.
“Saveznoj vladi (Nemačke) je poznata zabrinutost koju izražavaju NVO, da bi video-nadzor napolju mogao da bude iskorišćen za nadzor demonstracija ili pojedinaca. Srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova je u septembru 2019. godine sačinilo zakonom predviđenu Procenu uticaja na privatnost koju je Poverenik ocenio nezadoljavajućom”, navela je vlada, dodajući da ne raspolaže sopstvenim saznanjima o zloupotrebama.
Na deo pitanja o mogućnostima sistema video-nadzora u Beogradu, vlada je odgovorila ponavljajući ranije specifikacije sa internet-stranice kompanije Huavej, kao i informaciju srpskih vlasti i Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti da je sistem kompatibilan sa softverom za identifikaciju lica i registarskih tablica, ali da za sada nije povezan s tim softverom i da se proverava zakonitost eventualne takve upotrebe.
Uz obrazloženje da je reč o poverljivoj informaciji, čije bi objavljivanje moglo “da šteti efikasnom ispunjenju zadataka savezne obaveštajne službe, a time i interesima SR Nemačke”, vlada nije dozvolila ni objavljivanje dela odgovora na pitanje u kojoj je meri upoznata s tim kako MUP Srbije koristi ili planira da koristi sistem kamera u Beogradu.
Vlada je ponovila ranija objašnjenja MUP-a Srbije da sistem treba da ojača osećaj bezbednosti građana i da će podaci biti korišćeni isključivo za zaštitu života, prava i sloboda građana, zaštite imovine i podrške pravnoj državi.
Upitana o saznanjima da li bi eventuala primena sistema Huavej unutar Evropske unije, na način kako to čini MUP Srbije, bila u skladu s pravom EU, vlada je kratko odgovorila da se principijelno ne izjašnjava o hiopotetičnim pitanjima.
U svom podnesku poslanici FDP su u januaru podsetili da sistem “Sejf siti solušns” (Safe City Solutions) koji postavlja kineska firma Huavej, treba da omogući da se u Beogradu posredstvom oko 1.000 kamera na 800 lokacija obavlja automatska identifikacija lica, registarskih tablica vozila, predmeta, kao i analiza ponašanja snimljenih osoba.
Na sugestiju da postoji opasnost da informacije prikupljene preko sistema Huavej, dospeju u ruke kineskh vlasti, nemačka vlada je ukazala na kineske zakone koji kineske kompanije u zemlji i inostranstvu obavezuju da sarađuju sa službama bezbednosti svoje zemlje.
Na pitanje koliko je u načelu upoznata s tehničkim mogućnostima sistema za video-nadzor kompanije Huavej, i konkretno s mogućnostima tog sistema u Srbiji, vlada je odgovorila da je zbog bezbednosti i interesa SR Nemačke deo odogovora klasifikovan kao poverljiv, zbog čega ne može biti objavljen u biltenu Parlamenta, već je dostupan samo poslanicima.
Euractiv podseća da su početkom 2019. u Srbiji postavljene prve kamere, kako je tada navedeno u studiji slučaja objavljenoj na sajtu Huavej. Do kraja 2020. u Beogradu bi trebalo da bude postavljeno 1.000 kamera za nadzor.