Nenadić: Ograničenja usled COVID-19 krize sa sobom donose rizike od korupcije

Foto: Wikimedia Commons

BEOGRAD – Kako bi obuzdale širenje koronavirusa (COVID-19) i smanjile teret za zdravstvene sisteme, vlade Zapadnog Balkana su uvele restriktivne mere, uključujući proglašavanje vanrednog stanja u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Republici Srpskoj.

COVID-19 je bez sumnje pretnja ljudskim životima, tako da bi zaštita ljudi trebalo da bude najvažniji proritet vlada. Nažalost, ovo može predstavljati i značajnu pretnju vladavini prava – osnovnom principu liberalne demokratije.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za EWB ističe da ograničenja i režim dozvola sa sobom donose nove rizike od korupcije, bilo sitne ili krupne.

“Već je obelodanjeno nekoliko slučajeva sitne korupcije, na primer, kada je policajac podmićen da ne bi prijavio kršenje pravila o izolaciji. Načelno, takvi rizici su najveći kada se postavi opšte pravilo, ali i mogućnost da se od njega odstupi po dobijanju posebne saglasnosti, pa primenu takvih normi treba posebno pratiti”, kaže Nenadić.

On ističe da će najveći koruptivni potencijal nositi neke mere koje Srbiju tek očekuju kada kriza prođe.

“Očigledno je da će razne privredne grane i kategorije stanovništva tražiti za sebe podršku države, kako bi se oporavile od štete koju je donela epidemija. Pošto novca neće biti za sve, niti postoji potpuno objektivni kriterijum da se utvrdi kome koliko treba da se pomogne, to će biti široko polje za trgovinu uticajem ili korupciju”, objašnjava Nenadić.

U vezi sa merama iz vanrednog stanja, veliki rizik predstavlja i to što je samo vanredno stanje proglašeno, a da nije bilo čak ni pokušaja da se okupi Narodna skupština, kako nalaže Ustav, objašnjava Nenadić.

“Ukoliko bi ta odluka bila osporena, onda bi država bila suočena sa ogromnim zahtevima za naknadu štete. Zato je neophodno da se nađe modalitet makar za naknadno odobrenje ovih mera od Skupštine”, kaže za EWB programski direktor Transparentnosti Srbija.

“Na polu-crno smo avansno platili respiratore, i neću da kažem odakle, pa makar me streljali”, izjava je predsednika države koja pokazuje da su predstavnici vlasti napravili konfuziju oko javnih nabavki, pa bi ubuduće trebalo da je smanje, smatra Nenadić.

“Iako niko živi ne bi osporio potrebu da se u doba ovakve krize nabavi medicinska oprema koja je deficitarna u svetskim razmerama, od toga se pravi misterija. Ako se vrše nabavke radi obezbeđivanja osnovnih životnih uslova, onda se kupuje od onog ko takvu robu ima, i teško je zamisliti šta bi tu bila nekakva ‘polu-crna’ kupovina”, objašnjava Nenadić, dodajući da bi opravdano bilo odrediti tajnost identiteta prodavca, ako je to bilo uslov prodaje.

Nenadić zaključuje da bi u pogledu nabavki kao i drugih stvari u vezi sa epidemijom bilo dobro da se prevashodno čuje glas struke i zdravstvenih institucija koje sprovode nabavke, jer je to pravi put za izgradnju poverenja i saradnje sa građanima.