fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Neprijateljska atmosfera prema organizacijama civilnog društva ne prestaje

Događaj "Kultura dijaloga u medijima - civilno društvo i mediji", avgust 2021; Foto: Ministarstvo kulture i informisanja

Proklamovani cilj Vlade Srbije izabrane pre godinu dana bio je unapređenje saradnje sa civilnim društvom, zbog čega je i osnovano posebno ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

“Mediji i civilno društvo su među najvažnijim partnerima u svim reformskim procesima koji se sprovode i koji nas očekuju u narednom periodu. Upravo zbog toga doneli smo odluku da se… formira novi resor – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koje će, između ostalog, raditi na unapređenju dijaloga i saradnje sa organizacijama civilnog društva”, stoji u ekspozeu mandatarke Anu Brnabić.

Uprkos tome, naše sagovornice ocenjuju da se na civilno društvo i dalje gleda pre kao na neprijatelje nego na prirodne saveznike na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Pored toga što su formalno preduzete određene mere za uključivanje organizacija civilnog društva u proces izrade određenih propisa, njihovo slobodno delovanje i razvoj u Srbiji i dalje su ugroženi, ocenjuju izveštaji međunarodnih i domaćih organizacija.

Da bi institucije morale dodatno da poboljšaju saradnju sa OCD beleži i godišnji izveštaj Evropske komisije, u kom se podseća da su ove organizacije važan partner u sveukupnom sprovođenja reformi.

„I dalje su potrebni dalji napori kako bi se osigurala sistematska saradnja između vlade i civilnog društva. Pogodno okruženje za razvoj i finansiranje OCD tek treba da se uspostavi na terenu, pošto su verbalni napadi na OCD nastavljeni, uključujući i u parlamentu“, stoji u izveštaju EK.

Izveštaj iz senke „Stanje demokratije u Srbiji 2021“, koji je početkom oktobra objavio Centar savremene politike (CSP) pokazao je da se konstantni pritisci, zastrašivanje, ali i podrivanje delovanja OCD i rušenje ugleda kroz delovanje vladinih nevladinih nastavljaju, posebno kroz izjave državnih zvaničnika.

„Do značajnijeg poboljšanja položaja OCD u Srbiji u odnosu na prethodnu godinu nije došlo…Tako je Srbija i dalje u kategoriji država u kojoj postoje organizacije civilnog društva, ali se njihov rad podriva od strane nosilaca vlasti, koji se služe kombinacijom zakonskih i praktičnih prepreka u ograničavanju osnovnih sloboda“, stoji u izveštaju CSP.

Jelena Pejić Nikić, koordinatorka Koalicije prEUgovor i istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, za EWB ocenjuje da neprijateljska atmosfera prema civilnom društvu nije nastala “preko noći”, te da tako neće ni nestati.

“To se gradilo postepeno, kroz perfidne izjave visokih državnih zvaničnika koje su dalje dopunjavali i razrađivali tabloidi, kroz neformalne pritiske za autocenzurom, institucionalne i finansijske pritiske koji prete reputaciji i egzistenciji organizacije, aktivista i medija, stvaranje paralelnih ‘vladinih nevladinih organizacija’, kao i kroz tolerisanje verbalnih i fizičkih napada (ne)postupanjem institucija”, kaže Pejić Nikić.

Ona dodaje da su najveći pritisci ipak na one organizacije civilnog društva koje su najglasnije u kritici pojedinih politika režima i stanja u oblasti demokratije, vladavine prava i ljudskih prava, a koje budno prati i međunarodna zajednica.

“Problem je daleko ozbiljniji jer je reč o apsolutnoj netoleranciji na bilo kakvu kritiku i primedbu, a to je preduslov za dijalog u društvu, medijima i institucijama”, navodi naša sagovornica.

Bojana Selaković, izvršna direktorka organizacija Građanske inicijative u pisanoj izjavi za European Western Balkans ocenjuje da je položaj organizacija civilnog društva u Srbiji dodatno pogoršan zbog zarobljavanja države i institucija što se može videti u brojnim domaćim ali i međunarodnim izveštajima.

“U takvim odnosima, rad najvećeg broja organizacija koje su nastale i deluju u javnom interesu, je ometen, jer one predstavljaju jedan od retkih kritičkih glasova u javnom prostoru. Vlast ove organizacije doživljava i tretira kao opozicione političke aktere, koristeći sve metode razračunavanja sa političkim neistomišljenicima”, navodi ona.

Ministarstvo za dijalog sanira štetu visokih predstavnika vlasti

Neposredno pre formiranja nove vlade u oktobru prošle godine, Vlada Srbije je u netransparentnom procesu ukinula Kancelariju za saradnju sa civilnim društvom. Umesto toga, formirano je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i dijalog koje je delimično preuzelo nadležnosti kancelarije, a kao svoj prioritet visoko na agendi stavila je dijalog sa predstavnicima civilnog društva.

Jelena Pejić Nikić smatra da ovo ministarstvo ne može da ispuni osnovnu svrhu svog postojanja dok se ne promeni politička volja na najvišem nivou.

“Ministarka se oglasila nenadležnom i nezainteresovanom da komentariše rad drugih institucija, koje obesmišljavaju napore njenog ministarstva jer uporno nastavljaju da targetiraju pojedince i organizacije civilnog društva kao strane plaćenike koji rade protiv nacionalnog interesa. Udruženja građana ne veruju da će se tu nešto promeniti dok se ne promeni politička volja na najvišem nivou”, ističe Pejić Nikić.

Izveštaj Evropske komisije kaže da kada je reč o civilnom društvu,  da je novoosnovano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i socijalni dijalog pokrenulo niz javnih rasprava, ali da su i dalje su potrebni dodatni napori kako bi se osigurala sistematska saradnja između vlade i civilnog društva.

“Na žalost, ono što radi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog svodi se isključivo na saniranje štete koju prave drugi, često visoki predstavnici vlasti. Od prava javnosti, uključujući i organizacije civilnog društva, da utiče na procese koji ishoduju odlukama različitih nivoa vlasti i između dva izborna ciklusa, od saradnje i partnerstva za koje smo nekada pravili standarde i imali dobru praksu, sad smo došli do toga da treba da se zadovoljimo mrvicama koje se zovu dijalog bez da znamo šta time hoćemo da postignemo”, kaže za EWB Bojana Selaković ispred Građanskih inicijativa. 

Ona dodaje da je “druga strana” sa kojom organizacije civilnog društva treba da vode dijalog, zaobilazila sve propise i ono što je “teškom mukom” uneto u institucionalni okvir tako da sistematično pokuša da minimalizuje uticaj civilnog sektora.

“Kontinuirani narativ vlasti i vladajuće stranke o svođenju učešće građana u javnom životu na glasanje na izborima, doveo je do toga da je poverenje u nameru države da istinski sarađuje sa civilnim društvom u potpunosti nestalo”, smatra Selaković.

Ona naglašava da se u ovom trenutku civilnom društvu, bez stvarne želje države da poštuje sopstvene propire, nude formati i alati za dijalog, bez unapred definisanih ciljeva i vizije šta treba da budu njegovi ishodi.

“Od svega što nam je kao objašnjenje motiva za dijalog ponuđeno, jedino se može zaključiti da država na ovaj način želi da sačuva svoju reputaciju kod međunarodnih partnera”, ističe Bojana Selaković.

Jelena Pejić Nikić ocenjuje da će se do poboljšanja klime i odnosa prema civilnom društvu teško doći, s obzirom na to da nam predstoji izborna kampanja, i pored toga što je EU u Deklaraciji iz Kranja ponovila da su osnaženo civilno društvo i pluralistički mediji ključne komponente svakog dmeokratskog sistema.

“Vlada obično intenzivira svoje aktivnosti kako bi popravila ocenu Evropske komisije pred izlazak godišnjeg izveštaja, kao i pred odlučivanje o otvaranju novih klastera. Pritisak je narastao jer nova poglavlja dugo nisu otvorena. Međutim, civilno društvo ne može adekvatno da se uključi u nenajavljene procese, koji se dešavaju odjednom i sa kratkim rokovima, i sa malim izgledima za uvažavanjem tuđeg argumentovanog mišljenja”, kaže Pejić Nikić. 

Prema njenim rečima, teško i da će civilno društvo prestati da kritikuje, odnosno da brani stečena prava građana od nazadnih zakonskih rešenja i zvaničnih mera.

“Ne samo da treba da prestanu napadi i pritisci, da se za to preuzme odgovornost, već ponovo treba graditi uzajamno poverenje iz vremena kad je civilno društvo bilo uvažen partner u reformskim procesima”, dodaje ona.

Bojana Selaković naglašava da se trenutno jedini prostor za ostvarivanje uticaja civilnog društva nalazi van institucija.

“Tome svedočimo poslednjih nekoliko godina kroz proteste i konstantne aktivnosti na terenu u kojima aktivni i pobunjeni građani, okupljeni u brojne neformalne grupe i platforme u svoje ruke uzimaju primenu prava i propisa. Kada vlast proceni da njihova buka može uticati na šire javno mnjenje, pristaje na ustupke. Skloni smo da kažemo da je u Srbiji porasla ekološka svest, ali većina aktivnosti usmerenih na zaštitu životne sredine, posledica je najodurnijeg kršenja principa vladavine prava i to je ono na šta ljudi više ne ćute”, zaključuje Selaković.

Povezani članci

Biber: Srpska vlast može sasvim dobro da živi sa statusom kvo po pitanju Kosova i evropskih integracija

EWB

[VIDEO] Doterali cara do duvara

EWB

[EWB Intervju] Popa: Rumunija će nastaviti da snažno zagovara politiku proširenja

Aleksandar Ivković