Nepotpuna infomacija o tome da u Francuskoj “predsednik postavlja sudije” koja se prošlog meseca pojavila u domaćim medijima, ubrzo je naišla na oštre reakcije stručne javnosti, koja skrenula pažnju da sve i nije baš tako. Međutim, koliko scenario sličan predloženom i nije daleko od evropske realnosti pokazuje činjenica da je Poljska ovog meseca počela sa primenom kontroverznog zakona, prema kojem zvaničnici imaju pravo da otpuštaju i suspenduju sudije.
Podsetimo, državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić nedavno je izneo predlog o uvođenju eksterne kontrole sudstva, uz primedbu da u Francuskoj predsednik bira sudije, pa bi eto mogao i u Srbiji. On je oceno da su sudstvo i tužilaštvo postali “neodgovorna grana vlasti” i “zatvoreni sistem koji vodi račina samo o sebi”, pa ih je potrebno kontrolisati.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ogradio od Ilićeve izjave, rekavši da ne želi kontrolu nad sudijama i tužiocima, ali takođe uz konstataciju da bi sve moralo da se menja, ali ne može on to sam jer “ne da Evropska unija”.
Zabrinutost u vezi sa ocenom trenutne nezavisnosti sudstva u Srbiji, što je jedna od tema pristupnih pregovora Srbije Evropskoj uniji u okviru Poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava, deli i Evropska komisija u svojim poslednjim izveštajima o napretku Srbije, u kojima se ističe da je reforma pravosuđa u fazi stagnacije.
Kako se u Francuskoj zaista biraju sudije?
Brzo se razjasnilo da predsednik Francuske ne postavlja sudije u smislu da samostalno vrši proces njihovog izbora. Ovlašćenja predsednika Francuske jesu da imenuje sudije po predlogu ili savetu Vrhovnog saveta sudstva – nezavisnog tela koje čine predstavnici struke, kao i politički predstavnici, dok predsednička ovlašćenja podrazumevaju imenovanje sudija, što je stvar ceremonije.
Na netačne informacije o procesu izbora sudija u Francuskoj, čiji se tok procedure može proveriti jednostavnom gugl pretragom, reagovao je i ambasador Francuske u Srbiji Žan-Luj Falkoni.
On je objasnio da predsednik Francuske Emanuel Makron postavlja sudije po savetu ili predlogu Vrhovnog sudskog saveta, pa je tako “predsednik garant nezavisnosti sudske vlasti”.
Ogledalo za Balkan: Slučaj Poljske
Šta se dešava kada se vlast nad sudijama oruđem zakona stavi u ruke zvaničnika već imamo prilike da vidimo na primeru Poljske, koja je nedavno uvela kontroverzni zakon i primenu neke vrste “eksterne kontrole”, kako se u svom predlogu izrazio državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije Radomir Ilić.
Naime, predsednik Poljske Andžej Duda potpisao je 4. februara zakon koji zvaničnicima omogućava da sankcionišu i otpuštaju sudije čije odluke smatraju štetnim. Pored toga, ovaj zakon onemogućava sudije da preispituju odluke o postavljanju sudija, kao i da se politički angažuju. Ova mera, ističe “Human Rights Watch” u saopštenju kojim kritikuje uvođenje ovog zakona, odnosi se čak i na poljske sudije koje svoje dužnosti obavljaju pred Evropskim sudom pravde.
Zakon su osudili Savet Evrope, Venecijanska komisija i međunarodne organizacije koje se bave ljudskim pravima. Kao najveći kritičari ovog zakona u Evropskoj uniji istupile su Francuska i Nemačka, ističući da ovakav zakon podriva nezavisnost sudstva.
Već je pala i prva disciplinska mera, a sudija Pavel Juščišin dobio je smanjenje plate za 40 odsto nakon što je, kako piše BBC, zatražio od parlamenta da dostavi spisak poslanika koji su podržali izabrane članove Nacionalnog saveta sudstva.
Evropski sud pravde izrazio je sumnju u politizovanost novoformiranog Nacionalnog saveta sudstva koji, na sličan način kao i Francuskoj, iznosi predloge i daje savete u vezi sa izborom sudija, dok ih imenuje predsednik Poljske.
Dok raste zabrinutost da je Poljska ovim zakonom utabala put ka sve većem udaljavanju od evropskih pravnih tekovina, i to pred predsedničke izbore koji Poljsku očekuju u maju, Srbija u sklopu svog evropskog puta pred sobom ima još mnogo posla ne bi li se približila tim tekovinama. Kako je ocenila ministarka pravde Nele Kuburović, očekuje se da ustavna reforma, koja treba da otvori put drugim reformama koje Srbija tek ima da sprovede u oblasti pravosuđa, bude privršena nakon parlamentarnih izbora, zakazanih za 26. april.