fbpx
European Western Balkans
Ekonomija i Biznis

NIN-ov indeks ekonomske snage: Srbija u 2020. deli treće mesto, ispred Rumunija i Bugarska

Foto: Predsednik Srbije

BEOGRAD –  Uprkos ubedljivo najnižem padu bruto domaćeg proizvoda u regionu u 2020. godini, Srbija se prema novom NIN-ovom indeksu ekonomske snage nalazi na trećem mestu, zajedno sa Hrvatskom i Severnom Makedonijom, navodi se u ovom časopisu.

Na samom vrhu liste za 2020. godinu nalazi se Rumunija, a odmah iza nje Bugarska, dok su pri dnu Bosna i Hercegovina, Albanija i ubedljivo poslednja Crna Gora.

Treće mesto koje je Srbija u 2020. godini zauzela ujedno je i najbolje od početka izračunavanja ovog indeksa 2016. godine. Ipak, kako je celokupna analiza pokazala ta pozicija nije dovoljna da bi se ekonomske procene koje se javnosti predstavljaju od strane političkih zvaničnika mogle ostvariti.

Vladimir Vučković, nekadašnji član Fiskalnog saveta, objasnio je za NIN da treće mesto Srbije koje deli sa Hrvatskom ne znači u potpunosti izjednačavanje ove dve države, niti da je Srbija u mnogo boljoj poziciji u odnosu na druge države regiona koje su završile ispod nje na listi.

„To ne znači da je Srbija ekonomski jednako moćna kao Hrvatska, niti da se u Crnoj Gori najlošije živi. Indeksi su hibridni – računaju se na osnovu akumuliranog stanja (BDP po glavi stanovnika, javni i spoljni dug) i na osnovu procenata (inflacija, rast plata, promena BDP-a) u samo jednoj godini. Zemlja može da trajno zaostaje za drugom (BDP po glavi stanovnika i plate su u Hrvatskoj za osamdesetak odsto veći nego u Srbiji), ali i da ima u samo jednoj godini bolji rezultat (kao što Srbija ima manji pad BDP-a od Hrvatske), a da ih onda indeks izjednači i prikaže na istoj poziciji“, objašnjava za NIN Vladimir Vučković.

NIN-ov indeks ekonomske snage izračunava se rangiranjem država prema svakom od 10 parametara, među kojim se nalaze stopa rasta BDP-a, prosečna plata u državi, kao i BDP po stanovniku. Najlošija pozicija pri svakom rangiranju donosi 1, a najbolja 8 poena – na kraju se poeni sabiraju, a zatim množe sa 1,25 i dele sa 10. Srbija je od 10 kategorija na prvom mestu u samo jednoj – stopa rasta BDP-a.

Pad BDP-a za jedan odsto koji je doveo Srbiju na prvo mesto u regionu (ne i u Evropi, u kojoj se na prvom mestu nalazi Irska koja je u doba pandemije povećala rast BDP-a za 2,5 odsto), zvaničnicima je pružio podlogu za tvrdnje o dostizanju Hrvatske u ukupnom BDP-u do kraja 2021. godine bržim privrednim rastom Srbije. Ipak pretpostavka je da ovakve projekcije nisu realne.

Kako navodi NIN, pad BDP-a Hrvatske za 9% u prethodnoj godini posledica je značaja turizma za ovu državu koji je u doba pandemije pretrpeo veliki udarac. MMF za Srbiju i Hrvatsku predviđa sličan tempo oporavka privrede – u Hrvatskoj je predviđena stopa rasta od 4,7%, a u Srbiji 5%,. Međutim, tvrdnje domaćih zvaničnika su mnogo optimističnije te se procenjuje da će Srbija ostvariti rast od čak 7%. Ipak i da Srbija ostvari pomenuti rast i dalje će ostati iza Hrvatske, osim ukoliko se ne desi neko čudo, navodi NIN.

Pored rasta BDP-a, najavljen je i rast prosečnih plata i životnog standarda. U obe kategorije Srbija je u 2020. godini završila na petom, a Hrvatska na prvom mestu u regionu. Dok rast plate sa 511 na 600 evra do kraja godine i nije nemoguć na prvi pogled, NIN objašnjava kako je u rastu standarda Srbija daleko iza Hrvatske.

Kako se navodi, čak i da Srbija prestigne Hrvatsku po ukupnom BDP-u još dugo će ostati iza nje u kategoriji BDP-a po glavi stanovnika. Prema analizi, BDP po stanovniku u Srbiji u 2020. godini iznosio je 7.636 dolara, a u Hrvatskoj 14.072 dolara. Zaključuje se da ukoliko bi se u Srbiji rast BDP-a po glavi stanovnika nastavio ovim tempom Srbija će Hrvatsku dostići za tačno 40 godina, pod uslovom da u Hrvatskoj BDP po stanovniku ostane na sadašnjem nivou.

Pomenute kategorije, ali i druge koje su deo izračunavanja NIN-ovog indeksa ekonomske snage poput stope inflacije, stope nezaposlenosti, spoljni dug i javni dug, udeo investicija i saldo platnog bilansa u kojima se Srbija nalazi u sredini ili pri dnu liste svedoče da je daleko od lidera u regionu, navodi se u analizi.

S tim u vezi, Ljubomir Madžar za NIN objasnio je značaj NIN-ovog indeksa ekonomskih snaga s obzirom na, kako je rekao, bajke vlasti o njihovim ekonomskih dostignućima. Kako on navodi, u sprovođenju propagande političkih zvaničnika, ovaj instrument odličan je za suprotstavljanje i upoznavanje sa pravim rezultatima.

„Stoga je NIN-ov indeks više nego dobrodošao, jer doprinosi otrežnjenju dela naše javnosti koja se nažalost dala zavesti tim pričama iz 1001 noći i vladajućem establišmentu dala glasačku podršku uporedivu sa onom iz davnih stolovanja pokojnog predsednika Miloševića“, ističe Madžar.

Povezani članci

Otvaranje poglavlja 6 – Pravna sigurnost za srpske kompanije

Vuk Velebit

EU podržava 22 nova projekta organizacija civilnog društva

EWB

Zapadni Balkan povoljan za investicije

Tanjug