BEOGRAD – Vanredno stanje u Srbiji usled pandemije COVID-19 obeležile su brojne mere koje su na direktan način uticale na institucije, na primenu demokratskih principa, ali i odstupanje od istih. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) izradio je monitoring izveštaj “Vladavina prava i vanredno stanje” u kojem se detaljno analiziraju rad institucija i stanje vladavine prava tokom 52 dana vanrednog stanja, od 15. marta do 6. maja. Izveštaj je obuhvatio tri celine: rad institucija u vanrednom stanju, rad nezavisnih institucija i osnovna prava slobode i položaj ranjivih grupa.
Rad institucija u vanrednom stanju
Kada je reč o pravosuđu, NKEU ističe da je Visoki savet sudstva 18. marta doneo Zaključak u kojem se navodi da će se u toku vanrednog stanja održavati samo suđenja koja ne trpe odlaganja, dok će se u svim ostalim predmetima počev od 19. marta do okončanja vanrednog stanja, glavni pretresi/ročišta odlagati. Osim toga, 1. aprila doneta je uredba o mogućnosti da se učešće okrivljenog na glavnom pretresu obezbedi putem tehničkih sredstava za prenos zvuka i slike. Međutim, u izveštaju se navodi da je Advokatska komora Srbije način uvođenja Skajp suđenja na osnovu preporuke Ministarstva pravde i sprovođenje suđenja ocenila kao nezakonito.
U pogledu funkcionisanja javnih tužilaštava nakon preporuke Ministarstva pravde, za razliku od vremena pre pandemije, za vreme vanrednog stanja Republički javni tužilac na izgled je delovao veoma ažurno, navodi NKEU. Međutim, navodi se da je Ministarstvo pravde preporučilo Republičkom javnom tužiocu da u slučaju nepostupanja po navedenim uputstvima podnese disciplinsku prijavu protiv nadležnog javnog tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca.
“Na ovaj način, a i pojedinim istupanjem predstavnika Ministarstva, izvršen je direktan pritisak izvršne vlasti na već poljuljanu samostalnost tužilaštva. Tužiocima u vanrednom stanju, kao i u redovnom, formalno niko ne brani da vrše funkciju nezavisno od bilo kakvog spoljašnjeg uticaja, u skladu sa sopstvenom ocenom dokaza i tumačenjem pravnih normi”, navodi se u izveštaju.
Takođe, ističu se nalazi analize Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM koji su pokazali da su građanima veliki problem predstavljale česte izmene i dopune propisa usled kojih građani nisu adekvatno bili upoznati sa svojim pravima i obavezama, iako su sankcije za kršenje istih često bile veoma stroge i visoke i da se pravnom timu najveći broj građana obraćao u pogledu obaveze samoizolacije u kućnim uslovima i posledicama kršenja iste, kao i iz domena radnog prava.
U izveštaju se, ipak, kao jedno od najproblematičnijih pitanja postavlja neaktivnost Ustavnog suda za vreme vanrednog stanja.
“Od početka vanrednog stanja podneta je nekolicina utemeljenih inicijativa za ocenu ustavnosti pojedinih akata donetih u vanrednom stanju. Ustavni sud je odbacio inicijative za ocenu ustavnosti uvođenja vanrednog stanja tek 23. maja. Međutim, ostaje nejasno zašto se sud nije izjasnio o neustavnosti odgovarajućih propisa za vreme trajanja vanrednog stanja”, ističe se u izveštaju.
Kada je reč o policiji, NKEU navodi da je ona zadužena da se stara o poštovanju mera ograničenja i zabrane kretanja i okupljanja, zdravstvenom nadzoru i karantinu, ali i izdaje dozvole za kretanje tokom policijskog časa. Policija je tokom vanrednog stanja zbog kršenja policijskog časa privela preko 7.800 građana.
Međutim, NKEU ističe da se u analizi Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) navodi se da policija nije uvek postupala “profesionalno, srazmerno, politički neutralno, vodeći računa najpre o potrebama i pravima građana”.
“Usled pravne nesigurnosti prouzrokovane svakodnevnim promenama propisa, policijski službenici nisu mogli da utvrde koja pravila važe u samom trenutku postupanja, tako da se dešavalo da postupaju na osnovu izjava sa konferencija za medije, a ne akta koji je objavljen u Službenom glasniku. Kako navode, kriterijumi na osnovu kojih je MUP izdavao dozvole za kretanje tokom policijskog časa nisu bili propisani, te su u praksi dozvole za kretanje u vreme policijskog časa izdavala i druga ministarstva, javna preduzeća ili opštinski krizni štabovi”, navodi se u izveštaju i dodaje da se najbitniji propust u postupanju odnosio na neadekvatno obaveštavanje ljudi koji su doputovali u Srbiju uoči proglašenja vanrednog stanja o merama kućnog karantina.
Rad nezavisnih institucija
NKEU ističe da je Zaštitnik građana po proglašenju vanrednog stanja objavio da će predstavnici Odeljenja za hitno postupanje pratiti stepen poštovanja ljudskih prava shodno uslovima ovakve vanredne situacije, a u okviru institucije formirana je mobilna ekipa institucije sastavljena od predstavnika Odeljenja za hitno postupanje, Sektora za prava lica lišenih slobode i Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture (NPM), koja je postupala po sopstvenoj inicijativi i bila pripravna za postupanje kada postoji sumnja da je došlo do povrede prava lica lišenih slobode, primene policijskih ovlašćenja, torture ili drugih oblika zlostavljanja.
“U prve dve nedelje primljeno je više od 250 poziva i više od 70 pismenih zahteva za zaštitu prava najčešće osoba sa invaliditetom i beskućnika, ali i u oblasti radnopravnih odnosa, roditelja sa maloletnom decom, kao i naših državljana u inostranstvu”, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da je na inicijativu ove institucije doneta odluka o mogućnosti zahtevanja dovole za kretanje elektronskim putem licima koja se staraju o zaštiti građana sa invaliditetom, starih nepokretnih osoba, a posebno dece, kao i svih onih kojima je tuđa pomoć neophodna. Takođe, Zaštitnik građana podneo je inicijativu predsednici Vlade da se mere zabrane kretanja ne odnose na žrtve nasilja u porodici koje napuštaju domove, radi zaštite od nasilja.
U pogledu reagovanja institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti izdato je nekoliko preporuka koje su bile od važnosti za zaštitu položaja pojedinih ranjivih grupa od efekata mera Vlade Republike Srbije i pratećih odluka nadležnih ministarstava. Zahvaljujući tome licima sa razvojnim poteškoćama i autizmom omogućeno je kretanje i u vreme zabrane kretanja. Navodi se da je Poverenica podnela i drugu inicijativu kojom bi se podrazumevala uplata jednokratne pomoći bez prijave nezaposlenima, osobama sa invaliditetom koje su korisnici prava na uvećan dodatak za negu, roditeljima, odnosno hraniteljima ili starateljima koji ostvaruju pravo na dečji dodatak, kao i samostalnim umetnicima koji su u prethodnom periodu bili potpuno onemogućeni da obavljaju svoju delatnost.
Kada je u pitanju rad Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u izveštaju se navodi da je ta institucija, povodom žalbi roditelja dece školskog uzrasta, apelovala na škole i prosvetne radnike da prilikom upotrebe savremenih elektronskih sredstava komunikacije, vode računa o dopuštenosti obrade podataka o zdravstvenom stanju, te o merama zaštite istih podataka, kako isti ne bi bili dostupni licima koja nisu ovlašćena da raspolažu ovim podacima.
Takođe, Poverenik se obratio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i ukazao na neohodnost poštovanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i u kriznim i vanrednim situacijama, jer su podaci o zdravstvenom stanju lica posebna vrsta podataka o ličnosti, čija je obrada veoma restriktivna.
“Po obaveštenju SHARE fondacije o slučaju kompromitovanja jednog dela podataka Informacionog sistema COVID-19 sa podacima obolelih građana, 17. aprila, kancelarija Poverenika reagovala je i obavestila nadležne u Republičkom Fondu za zdravstveno osiguranje, nakon čega je propust otklonjen. Nakon što bude obavljen inspekcijski nadzor, utvrdiće se da li ima elemenata krivičnog dela ili prekršaja”, ističe se u izveštaju.
Kada je reč o Regulatornom telu za elektronske medije ističe se činjenica da tokom trajanja vanrednog stanja, Savet REM-a nije izrekao nijednu meru protiv pružaoca medijskih usluga zbog kršenja relevantnih propisa, mada je pored prethodno spomenute, bilo više inicijativa i prijava, koje su stavljene na dnevni red za odlučivanje.
“Primetan je pozitivan pomak u kvalitetu zapisnika sa sednica Saveta REM-a koje su održane za vreme vanrednog stanja, koji su postali informativni i sadržajni i na osnovu kojih može da se prati tok sednica i osnov za odlučivanje, što pre vanrednog stanja nije bio slučaj. Ipak, zapisnici se objavljuju sa velikim zakašnjenjem, Savet ne održava konferencije za novinare, a internet prezentacija Regulatora je nepregledna. Savet REM-a još uvek nije otvorio sednice za javnost”, navodi se u izveštaju.
Osnovna prava slobode i položaj ranjivih grupa
NKEU podseća da je Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije, doneta 18. marta 2020, ograničila kretanje licima sa navršenih 65 godina, dok se ostalim licima kretanje zabranilo od 20 časova uveče do 5 časova ujutro.
Navodi se da je Beogradski centar za ljudska prava je skrenuo pažnju javnosti i Vladi Republike Srbije o neustavnosti Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja i Naredbe o zabrani kretanja 27.3.2020. i na štetne posledice pravnog okvira uvedenog za vreme vanrednog stanja i pokrenuo inicijativu za pokretanje Uredbe i Naredbe, koja se odnosi na predviđenu mogućnost dvostrukog kažnjavanja, krivičnog i prekršajnog, lica koja prekrše zabranu.
Međutim, sloboda izražavanja i medija bila je u fokusu kako domaće tako i međunarodne javnosti u toku trajanja vanrednog stanja. Ističe se donošenje Zaključka Vlade Republike Srbije 28. marta koji se odnosio na informisanje u vreme vanrednog stanja i pandemije virusa COVID-19 i kojim se predviđa da se za obaveštavanje javnosti o stanju i posledicama zaraze koronavirusom ovlašćuje isključivo Krizni štab, odnosno da sva obaveštenja javnosti daje predsednica Vlade ili lica koja ovlasti Krizni štab.
“Sadržinski, zaključak je bio u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakonom o javnom informisanju i medijima, ali i Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji predstavlja osnov za donošenje zaključka. Zaključak je podrazumevao centralizovanje informacija i jasan pokušaj cenzure, te je stoga, nakon reagovanja domaće i međunarodne javnosti, povučen 2. aprila”, navodi se u izveštaju i dodaje da su za vreme vanrednog stanja zabeleženi slučajevi hapšenja novinara, pretnji i pritisaka, onemogućenog pristupa informacijima i diskirminacije, širenja lažnih vesti i dezinformacija.
Kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti na samom početku vanrednog stanja velikom broju građana stigla je SMS poruka od Kriznog štaba sa upozorenjem da je “situacija dramatična” i sa molbom građanima da ostanu kod kuće. Povodom distribuiranja ove SMS poruke Partneri za demokratske promene Srbija pozvali su Krizni štab i Vladu Republike Srbije da obrazlože građanima Srbije zbog čega je data poruka upućena samo delu građana koji koriste usluge mreže mobilne telefonije u državnom vlasništvu.
“Ovde se otvorilo pitanje zakonitosti upotrebe ličnih podataka korisnika MTS mreže mobilne telefonije za dostavljanje ovakvih poruka”, piše u izveštaju.
Dodaje se da su prema evidenciji Partnera Srbija tokom trajanja vanrednog stanja učenjeni ozbiljni propusti u zaštiti ličnih podataka građana od strane organa javne vlasti.
“Opština Šid objavila je detaljne zdravstvene podatke o medicinskom radniku koji je bio pozitivno testiran na koronavirus. Još jedno drastično kršenje propisa uključuje i emitovanje video snimka obolelih od koronavirusa na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, a da je ipak reč o sistemskim propustima pokazuje i već pomenuta informacija da je Informacioni sistem COVID-19 osam dana bio izložen neovlašćenom pristupu”, navodi NKEU.
Osim toga, kada je u pitanju položaj nacionalnih manjina, država nije usvajala mere za vreme vanrednog stanja koje se konkretno odnose na pripadnike nacionalnih manjina, ali se može reći da su mere neposredno uticale nepovoljno, posebno na one socijalno ugrožene pripadnike nacionalnih manjina.
NKEU navodi da je nevladina organizacija Praxis pratila je pružanje pomoći najugroženijim kategorijama stanovništva, prvenstveno pripadnicima romske nacionalne manjine, posebno ugroženim licima među romskom populacijom – pravno nevidljivim licima – licima koja ne poseduju lična dokumenta, koja nemaju ličnu kartu ili prijavljeno prebivalište tamo gde faktički žive, nemaju izvod iz matične knjige rođenih ili uverenje o državljanstvu.
“Najveći problemi sa kojima su se ova lica suočavala, lica koja ne poseduju lična dokumenta ili nemaju prijavljeno prebivalište u mestu gde faktički žive, bili su nemogućnost pristupa narodnoj kuhinji, dobijanje jednokratne novčane pomoći, paketa pomoći u hrani i higijenskih paketa, budući da su nevidljivi za sistem”, ističe se u izveštaju.
Kada je reč o pravu tražilaca azila i migranata, Vlada Republike Srbije donela je mnoštvo odluka od značaja za postupak azila i status stranaca u Srbiji. Prema podacima Beogradskog centra za ljudska prava tokom vanrednog stanja postavilo se više pitanja u vezi sa izražavanjem namere da se traži azil, tokom započetih postupaka azila, podnošenjem novih zahteva za azil, važenjem ličnih dokumenata tražilaca azila, kao i radnih dozvola tražilaca azila i osoba koje su dobile azil.
Takođe se ističe da je Vlada Republike Srbije 16. marta 2020. donela odluku o privremenom ograničavanju boravka migranata i tražilaca azila na centre za azil i prihvatne centre 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji.
“Iako je uvedena mera definisana kao privremeno ograničenje slobode kretanja, nesumnjivo je da se radi o de facto lišenju slobode migranata, jer migranti i tražioci azila nisu imali mogućnost napuštanja centara u dužem vremenskom periodu. Čini se i da je Odluka diskriminatorna jer su nejasni kriterijumi na osnovu kojih baš ova društvena grupa treba da bude tretirana drugačije u odnosu na državljane Srbije i druge strance u državi”, ističe se u izveštaju.
Na kraju, kada se govori o pravima deteta, navodi se da su se mnoge porodice za vreme vanrednog stanja su se suočile sa brojnim teškoćama, kao što su: gubitak dohotka, narušeno mentalno zdravlje, nedostatak podrške u zajednici, zatvaranje škola i vrtića, onemogućen pristup uslugama socijalne zaštite i podrške, nemogućnost zadovoljavanja osnovnih životnih potreba i socijalna izolacija.
Takođe, otvorena su i pitanja dostupnosti i pravednosti obrazovanja koje se u toku pandemije odvija na daljinu preko kanala javnog servisa i interneta: da li sva deca imaju pristup internetu, da li sva deca imaju računar i/ili pametni telefon koji može da podrži različite aplikacije za učenje na daljinu, da li roditelji/staratelji mogu da pruže adekvatnu podršku u savladavanju gradiva deci, da li maturanti mogu da iznesu teret koji je pred njima i da li su učestvovali u odlukama koje se njih tiču.
Ceo izveštaj možete pronaći OVDE.