fbpx
European Western Balkans
Društvo

NKEU: Komunikacija državnih organa tokom pandemije kontradiktorna, naškodila efikasnosti mera

Premijerka Srbije Ana Brnabić, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ambasadorka NR Kine u Srbiji Čen Bo; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

BEOGRAD – Komunikaciju državnih organa sa građanima od izbijanja pandemije virusa COVID-19 obeležilo je slanje kontradiktornih poruka, koje su se menjale gotovo svakodnevno, a to je posledicu imalo stvaranje ozbiljne konfuzije građana, što je dovelo pada poverenja u institucije i efikasnost mera za suzbijanje pandemije, navodi se u Monitoring izveštaju “Analiza komunikacija državnih struktura sa građanima tokom vanrednog stanja u Srbiji“, Nacionalnog konventa za EU (NKEU)

Kako su istakli, kontradiktorne poruke dolazile su od strane najviših državnih organa, pre svega predsednika Republike Srbije, predsednice Vlade Republike Srbije, ministra zdravlja, ministra obrazovanja, ali i od lekara, epidemiologa, članova Kriznog štaba.

“Kontradiktorne i zbunjujuće poruke su dovele i do slabije informisanosti građana o opasnostima koje sa sobom nosi širenje virusa. To, u krajnjoj instanci, može da dovede do lošije samozaštite građana, odnosno do slabijeg primenjivanja propisanih mera i preporuka”, navodi se u izveštaju.

Izveštaj pokazuje da je mnogo građana izgubilo poverenje u zdravstveni sistem i državne organe, što je stvorilo pogodno tle za širenje lažnih vesti i teorija zavera.

“To se najbolje videlo kad je predsednik Aleksandar Vučić najavio novo uvođenje policijskog časa. Građani koji su izgubili poverenje su izašli na ulice, izrazivši nezadovoljstvo zbog najavljenih mera”, zaključili su iz NKEU.

Dolazak kineskih lekara – nagli preokret u komunikaciji sa građanima

Kako su istakli u izveštaju, nagli preokret u strategiji komuniciranja sa javnošću dogodio se sa dolaskom eksperata iz Kine 21. marta.

Prva promena dogodila se u preporukama nadležnih organa prema potrebe za nošenjem zaštitnih maski.

Svi članovi kineskog tima nosili su maske, dok su ih na aerodromu sačekali članovi Vlade Srbije bez maski.

Do tada su članovi Vlade i članovi Kriznog štaba slali poruke javnosti da maske ne štite od korona virusa i da ne predstavljaju gotovo nikakvu zaštitu.

Nakon dolaska kinsekih stručnjaka, Dr Predrag Kon je na konferenciji Kriznog štaba održanoj 23. marta rekao „vreme je za nošenje maski“.

Izveštaj je pokazao priznanje Predraga Kona da postoji i još jedan razlog zašto se nošenje maski nije preporučivalo. Odnosno, da ih u početku nije bilo dovoljno. Rekao je da se stavovi srpskih lekara nisu mnogo promenili, ali da se menjaju u skladu sa tim da li maski ima ili nema.

“Preporučivati nešto što ne može svugde da se sprovede, pogotovo u zdravstvenim ustanovama, nije mudro, čak je i bezobrazno ako se takva preporuka daje, a ne može se obezbediti. Situacija je sada drugačija i ja masku nosim od trenutka kada mi je dostupna”, rekao je Kon, odgovarajući na pitanje o preporuci kineskih eksperata o nošenju maski.

Kako Monitorng izveštaj pokazuje, dolaskom Kineza promenila se strategija države kada je reč o načinu testiranja na koronavirus.

Do tada je javnost uveravana da treba testirati samo one sa teškim respiratornim simptomima i da se na taj način može obuzdati epidemija, što je bilo suprotno preporukama Svetske zdravstvene organizacije o masovnom testiranju.

Nakon dolaska Kineza, Srbija prelazi na strategiju masovnog testiranja i članovi Kriznog štaba i Vlade počinju javno da komuniciraju o prednostima takvog načina testiranja, za koji su do juče uveravali javnost da nema preteranog efekta.

Upućivanje pacijenata kod kojih je potvrđen koronavirus u privremene bolnice, umesto u kućnu izolaciju, treća je mapirana promena prema Monitoring izveštaju u strategiji Srbije u borbi protiv koronavirusa, nakon dolaska lekara iz Kine. Međutim kako su istakli, prelazak na ovu novu strategiju takođe je delovao zbunjujuće.

Ukidanje novinarskih pitanja – koincidencija ili ne?

Kako je navedeno u Monitoring izveštaju samo dan posle  neprijatnog događaja u Nišu, na kom je “Vučić vidno ljut nije odgovorio na pitanja novinara o poštovanju propisanih mera” ukinuto je prisustvo novinara konferencijama za medije.

Pitanja su mogla da se pošalju mejlom, ali su mnogi nezavisni mediji primetili da se ne čitaju njihova pitanja. Zabrana prisustvovanja novinara je obrazložena „velikom mogućnošću prenošenja virusa“.

Kako je navedeno ovakva odluka postala je predmet kritika domaćih i međunarodnih novinarskih organizacija.

“Prema anketi, koju je Udruženje novinara Srbije (UNS) sprovelo u regionu među novinarskim udruženjima i asocijacijama, slična praksa, kao i u Srbiji, je i u susednim zemljama. Jedino je u Hrvatskoj i Bugarskoj novinarima na konferencijama o COVID-19 sve vreme bilo dozvoljeno da uživo postavljaju pitanja”, navodi se u izveštaju.

Centralizacija informacija onemogućila građane u unutrašnjosti da budu informisani o merama

Monitoring izveštaj Nacionalnog konventa o komunikaciji državnih struktura sa građanima tokom pandemije koronavirusa navodi da je centralizacija informacija u velikoj meri onemogućila je građane u unutrašnjosti Srbije da budu precizno i tačno informisani o merama koje se sprovode i opasnostima u svojim gradovima.

“Dve odluke Vlade Srbije izazvale su negodovanje domaćih i međunarodnih novinarskih udruženja tokom vanrednog stanja. Prva se odnosi na čuveni zaključak o informisanju, usvojen 28. marta, kojim se zabranjuje kriznim štabovima opština i gradova da daju lokalnim medijima informacije u vezi sa zdravljem stanovništva. U tom zaključku Vlade, koji je ubrzo povučen, navodi se da se ovlašćuje krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti Covid 19, na čijem je čelu predsednica Vlade, da isključivo obaveštava javnost o stanju, posledicama i o preduzetim zdravstvenim merama u vezi sa virusom”, navodi se u Izveštaju.

U tom kontekstu centralizacije informacija Izveštaj je izdvojio gradove Valjevo i Niš, gde lokalni novinari nisu mogli da dobiju podatke o onome što se tačno dešava.

“Na prvi pogled to je izgledalo kao puko formalizovanje onoga što se dešava u praksi već godinama. Jer, centralizovan pristup informacijama i bez tog Zaključka vlade već odavno postoji. Jednostavno, ima redakcija koje dobijaju sve sagovornike i informacije koje zatraže, a ima i onih drugih, neprivilegovanih, koji moraju da se dovijaju na razne načine kako bi kvalitetno informisali svoju publiku”, navode autori.

Tek mesecima kasnije, sa otkrićem Balkanske istraživačke mreže (BIRN) o potencijalnom skrivanju podataka o zaraženima i preminulima, pojavila se sumnja o razlozima za centralizaciju informacija.

Gotovo istovremeno sa usvajanjem tog zaključka, domaća javnost saznala je da je novinarka portala Nova.rs Ana Lalić uhapšena 1. aprila zbog objavljivanja teksta o Kliničkom centru Vojvodina i manjka zaštitne opreme koju su zaposleni imali u toj ustanovi, kojim se „širi panika i lažne vesti“.

Lalićeva je sutradan puštena, a sam predsednik Vučić hapšenje nazvao greškom. Iako je sve moglo da se reši jednim demantijem, državni organi su represijom poslali zastrašujuću poruku svim drugim profesionalnim novinarima u Srbiji. Vlast je spinovala ovaj tekst kao “napad novinara na lekare”, iako je zapravo poruka i novinarima, ali i potencijalnim uzbunjivačima koji žele da javno ukažu na probleme sa kojima se trenutno susreću.

Povezani članci

Srbija da ojača prisustvo i uticaj u Briselu

EWB

Revizija Akcionog plana za Poglavlje 23: Mnoge aktivnosti nisu sprovedene ni na papiru

EWB

U Beogradu obeležen Evropski dan jezika

EWB