NKEU o ekonomskim merama za pomoć privredi: ključ je u implementaciji

BEOGRAD – Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) danas je diskutovao o Programu ekonomskih mera Vlade Srbije za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom (COVID-19).

Uoči objavljivanja konkretnih mehanizama za implementaciju paketa ekonomskih mera koji je predstavila Vlada Republike Srbije, članovi radnih grupa koje prate poglavlja 8 (Konkurencija), 16 (Oporezivanje) i 20 (Preduzetništvo i industrijska politika), među kojima su bili i predstavnici privrede i ekonomski stručnjaci, danas su na onlajn sastanku razgovarali o merama koje su donele zemlje regiona Zapadnog Balkana i Evropske unije, kao i o tome kakav se efekat donetih mera u Srbiji očekuje, i kakve će posledice kriza ostaviti na privredu nakon završetka.

Podsećamo da su i pre samog donošenja paketa ekonomskih mera od strane Vlade, organizacije civilnog društva izašle sa svojim predlozima.

Srbija donela mere slične članicama EU, sada je sve na načinu i brzini implementacije

Jelena Rančić, koordinatorka radne grupe za poglavlje 16 (Oporezivanje), predstavila je analizu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja je pokazala je da je svih 36 zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana obuhvaćenih analizom donelo ekonomske mere za pomoć privredi, u zavisnosti od stepena pogođenosti pandemijom, koje uključuju mere poreske politike, direktne podsticaje privatnom sektoru i mere za očuvanje likvidnosti.

“Sve zemlje obuhvaćene analizom su donele neke od mera za pomoć privredi i očuvanje radnih mesta kao i mere poreske politike”, rekla je Rančić i dodala da je 97% zemalja donelo mere koje tiču direktnih fiskalnih podsticaja, a 67% mere za očuvanje likvidnosti.

U predstavljenom istraživanju takođe je navedeno da procenjeni efekti ekonomskih mera variraju u odnosu na bruto društveni proizvod, od 21% u Finskoj do manje od 1% u Severnoj Makedoniji, dok je u Srbiji ta pomoć oko 11% BDP-a.

„Narednih dana očekuje se preciziranje mera podzakonskim aktima u pogledu obuhvata, početka primene mera, poreskog perioda, načina podnošenja zahteva i postupanja Poreske uprave i ostalih imalaca javnih ovlašćenja, što je već urađeno u velikom broju zemalja Evropske unije“, zaključila je Rančić.

Saradnik Centra za evropske politike, Marko Obradović, koordinator Radne grupe NKEU za poglavlja 4 (Sloboda kretanja kapitala) i 9 (Finansijske usluge) istakao je da su privredi potrebne kako horizontalne, tako i selektivne mere usmerene na pojedine grane privrede, gde postoji velika potreba za pomoći.

“Nisu sve grane privrede na isti način osetile posledicu krize – hotelijerstvo, turizam, avio saobraćaj su posebno ugroženi. Što se tiče brzine implementacije, ona će u velikoj meri zavisiti od toga da li će biti previše administriranja ili ne”, zaključio je Obradović i dodao da pritisak države na kompanije da ne otpuštaju radnike može da bude samo kontraproduktivan, ukoliko nije propraćen odgovorajućim motivišućim merama.

Članovi radnih grupa razgovarali su i o nedoumicama i problemima u donetim merama, među kojima je svrsishodnost mere koja se tiče uplate 100 evra svim punoletnim građanima, nemogućnosti elektronskog apliciranja za konkurse i za državnu pomoć, fiksnom trošku poreza na imovinu koju privrednici imaju, a za koji nisu predviđene olakšice, uticaju koji će kriza imati i nakon isteka tri meseca na koji su pojedine mere oročene.

NKEU će pratiti implementaciju mera u vanrednom stanju

Da će Nacionalni konvent o Evropskoj uniji biti aktivan u praćenju mera u toku vanrednog stanja, potvrdila je i Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Ona je istakla da će Nacionalni konvent pratiti mere u vanrednom stanju pod okriljem međusektorske radne grupe za političke kriterijume, međusektorske radne grupe za ERP i u okviru radne grupe koja se bavi bezbednosnim aspektima pregovora, uključujući i pregovaračka poglavlja 30 i 31.

“Ideja je da NKEU jednom mesečno objavljuje izveštaje koji se tiču praćenja i evaluacije mera i praćenje  institucija koje mere implementiraju”, istakla je Dragojlović i dodala da je do sada primećen problem poverljivosti dokumenata u vanrednom stanju, što bi moglo da oteža analizu”, rekla je Dragojlović.

Događaj je organizovan u okviru projekta “Pripremi se za učešće”, koji podržava Evropska unija, a koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i portal European Western Balkans. Cilj projekta je jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva u odabranim radnim grupama Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (za poglavlja 1, 3, 6, 8, 16, 17, 20, 28 i 29), kao i u praćenju sprovođenja Programa ekonomskih reformi (ERP).