fbpx
European Western Balkans
Politika

NKEU: Regionalne razlike u Srbiji i dalje najveće u Evropi

Premijerka Srbije Ana Brnabić tokom sastanka sa Nacionalnim konventom o EU; Foto: FoNet

BEOGRAD – Regionalne razlike u Srbiji su i dalje najveće u Evropi, pa je tako bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u Beogradu 70,8 odsto veći od republičkog proseka, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije 34,4 odsto manji od proseka, rekao je danas koordinator Nacionalnog konventa o EU Dragiša Mijačić na dijalogu sa premijerkom Anom Brnabić, prenosi FoNet.

Upozorio je da je slična situacija i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, čiji BDP je 32,7 odsto manji od republičkog proseka.

“Cilj politike regionalnog razvoja je da smanji ove razlike, a ne da ih poveća”, poručio je Mijačić i upozorio da je neophodno ažurirati podatke, planove i strategije iz 2014. godine, koji su i dalje osnova za donošenje odluka Vlade o tim pitanjima.

“Kada kažemo da je Srbija zemlja sa najvećim regionalnim razlikama – pitam kako da ne budemo kada smo do nedavno bili zemlja sa jednim autoputem”, izjavila je premijerka Ana Brnabić na dijalogu sa članovima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji na temu poljoprivrede i regionalnog razvoja.

Brnabić je rekla da se Vlada od 2015. strateški fokusirala na ulaganja u održiviju i otporniju poljoprivredu.

“To su ulaganja u navodnjavanje, elektrifikaciju poljoprivrednih površina, osiguranje useva i u zaštitne mreže, automatsku protivgradnu zaštitu, digitalizaciju poljoprivrede, sadni materijal i stočni fond – to su strateške stvari i daju rezultate”, istakla je premijerka.

Kada je reč o regionalnom razvoju, osvrnula se na ocenu da je Srbija i dalje zemlja sa najvećim razlikama među regionima u odnosu na republički bruto domaći proizvod.

“Kako da ne budemo, kada smo do nedavno bili zemlja sa jednim autoputem? Kako je bilo ko od nas mogao da dođe do Valjeva, a to nije baš zabačeni kraj, već izuzetno važan grad, ili Loznice, do Negotina, kako investitor da dođe do Kuršumlije, Priboja, Prijepolja?”, zapitala se Brnabić.

Zaključila je da te razlike nisu nastale zato što nismo imali strategiju, već zato što nismo imali infrastrukturu.

“Stvari će se promeniti kada budemo imali Moravski koridor i kompletan Koridor 11, a otvaranje radnih mesta je usko povezano sa tim – nismo mogli da dovodimo investitore bez puteva ili naznake da će oni biti izgrađeni”, naglasila je premijerka.

Obećala je da će “do 2025. Srbija biti premrežena putevima, a radićemo na tome da se popravljaju lokalne saobraćajnice”.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović naglasila je da Srbija godišnje od EU dobija oko 200 miliona evra od IPA fondova namenjenih regionalnom razvoju, a da bismo, da smo zemlja članica, raspolagali sa milijardu do milijardu i po evra.

Dragan Aleksić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ukazao je na pozitivne aspekte Uredbe o podsticajima iz 2016. po regionalni razvoj, i naveo da je od tada do danas država putem subvencija investirala 500 miliona evra u manje razvijene regione, dok su kompanije investirale 2,5 milijarde evra, što je rezultiralo otvaranjem 47.000 novih radnih mesta.

“Posebno ohrabruje što je poboljšan kvalitet zaposlenosti, pa su uglavnom žene iz statusa ‘pomažućih, neplaćenih članova domaćinstva’ prelazile u status zaposlenih, iako se uglavnom radi o radnim mestima plaćenim oko minimalca”, rekao je Aleksić.

On je rekao da su dalje preporuke Vladi da nastavi sa investicijama i podrškom u Šumadijskom i regionu Zapadne Srbije, kao i regionu Istočna i Južna Srbije, ali i da “više ne moramo vući investitore za rukav”, i da treba dovesti ulagače iz visokotehnoloških sektora.

“Ključna preporuka je da se reformiše sistem oporezivanja zarada i da se sa proporcionalnog pređe na pogresivni, koji ne opterećuje toliko niske zarade”, zaključio je Aleksić.

Povezani članci

Institut Ist-Vest: Vreme za akciju SAD i EU na Zapadnom Balkanu

EWB

Potpredsednica EK: Vladavina prava uslov za dobijanje pomoći EU za oporavak

EWB

Dvodnevni sastanak Parlamentarnog odbora EU-Srbija u ponedeljak i utorak

EWB