BEOGRAD – Srbiji nedostaje adekvatan institucionalni put za puno ostvarivanje potrošačkih prava i pored zakona koji daje više pravne i procesne snage potrošačima u odnosu na trgovce, rekao je za N1 Dušan Protić iz Centra za Evropske politike (CEP).
„Trenutna situacija je da prvi korak zaštite potrošača je da se obrate trgovcu, kroz reklamaciju kojom se ističu problemi i zahtev potrošača. U praksi, trgovci se najčešće opredeljuju da daju samo takozvanu odbijenicu na reklamaciju iz razloga što su trgovci sankcionisani samo u pogledu davanja odgovora, ali ne i njegove sadržine“, objašnjava Protić.
On je istakao da nakon dobijanja odgovora od trgovca jedina naredna instanca za potrošača je sudski postupak, što stvara institucionalno prazan prostor u ostvarivanju prava potrošača.
„Trenutno postoje samo neki formalni instituti poput posredovanja ili potrošačkog prigovora, koji nemaju nikakvu snagu i pravno dejstvo, već predstavljaju neku vrstu molbe za pomoć koja se upućuje potrošačkoj organizaciji, koja vam daje savet na koji način možete da ostvarite svoje pravo, a to je obično sud“, rekao je Protić.
Prema njegovim rečima, sud ni u situaciji u kojoj pravosuđe funkcioniše idealno, nije efikasan način ostvarivanja potrošačkog prava.
„Sudski postupak inače je relativno skup, traje dugo, a pravna neizvesnost je velika za stranke posebno kada je u pitanju mala vrednost spora, što potrošački obično jesu. Tu se onda javlja problem kako popuniti taj prostor novim institucionalnim mehanizmom koji bi pojačao postojeću zaštitu potrošačkih prava“, poručio je Dušan Protić.
Šta bi bila potrošačka arbitraža, a kako bi funkcionisao potrošački ombudsman ?
Centar za Evropske politike je u sačinjenom diskusionom dokumentu javne politike detaljnije razmatrao nekoliko mogućih opcija za popunjavanje institucionalno praznog prostora od reklamacije do suda, i izneo nekoliko mogućih rešenja, a jedno takvo rešenje je i potrošačka arbitraža.
„Potrošačka arbitraža je jedno od mogućih rešenja. To je klasičan mehanizam gde se jedan spor rešava na način da se ne ide na sud. Traži se efikasniji način rešavanja spora. Sudski sporovi uglavnom terete potrošača, a trgovac je ekonomski jača snaga i ona može troškove pravnog zastupanja i ostale pravne troškove da podnose. Potrošač će odustati pre nego što krene čitav proces“, ukazao je Protić.
On je istakao da je uvođenje institucije potrošačkog ombudsmana druga ideja koju sačinjeni diskusioni dokument razmatra.
„Institucija potrošačkom ombudsmana može da odgovori na potrebe zaštite potrošača. One su takve da imate često masovan broj relativno jednostavnih prigovora koji podrazumevaju postupak o potrošačkom prigovoru, gde bi se ispitivala ta povreda od strane ljudi koji su kompetentni za to, a koji bi bili u okviru te specijalizovane institucije“, rekao je Protić dodajući da bi se takav postupak završavao sa preporukom trgovcu ako se uoči povreda.
On je napomenuo da je u ovakvim procesima važno da se zadrži kontradiktornost postupka, u kom bi i jedna i druga strana imale prostora da iznesu argumente, a onda bi kompetentan organ preporučio šta bi trebalo da se uradi da se otklone nepravilnosti.
Kako je istakao, problemi ovakvog modela mogli bi da budu u slučaju eventualnog sankcionisanja nepostupanja odnosno neizvršavanja preporuke.
„Smatramo da je to jedan model koji bi mogao da uspe s obzirom na prilike kod nas, našeg pravnog sistema, ali mi imamo nekoliko ombudsmanskih institucija koji nam daju za pravo da postoji jedna već praksa u radu takvih institucija i model koji bi mogao da posluži za osnivanje i rad takve jedne institucije“, zaključio je Protić.
U Srbiji je u toku izmena Zakona o zaštiti potrošača, odnosno na snazi je priprema novog, koji je trebalo da bude gotov do leta. Zbog tekućih prilika izazvanih širenjem COVID-19 ali i parlamentarnih izbora, njegovo usvajanje očekuje se na jesen.
Celokupan diskusioni papir „Zaštita potrošača u Srbiji: Koji su mogući pravci napretka?“ koji je izrađen u okviru projekta „Pripremi se učešće“, možete pročitati OVDE.
Članak je napisan u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ koji sprovode CEP, NALED i portal European Western Balkans, uz podršku Evropske komisije, sa fokusom na proučavanje ekonomskih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU i aktivno uključivanje organizacija civilnog društva u pregovore o pristupanju u odabranim ekonomskim poglavljima.