fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Nova vlada ne šalje poruku da su EU integracije prioritet

Sednica Vlade Srbije; Foto: Instagram / milosvucevic

Predstavljajući ekspoze u Narodnoj skupštini 1. maja, mandatar za sastav nove Vlade  Miloš Vučević poručio je da je “naš strateški cilj punopravno članstvo u Evropskoj uniji”, uz opasku da nas „godinama opterećuju novim kriterijumima”. On je pozvao EU “da otvori svoja vrata” i izneo tvrdnju da “neki žele da Srbiju ponize tako što bi priznala nezavisnost takozvanog Kosova i uvela sankcije Rusiji, ali nećemo sebe poniziti”.

Vučević je i nakon što je stupio na dužnost premijera nastavio da ističe značaj pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Govoreći na konferenciji posvećenoj dvadesetogodišnjici velikog proširenja EU, u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer, istakao je spremnost Vlade da “konkretno radi na svom evropskom putu, zajedno sa zemljama i narodima koji žive u ovom delu Balkana, jer bez ulaska država Zapadnog Balkana u EU evropska priča nije zaokružena”.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, koja je istu funkciju obavljala u prethodnom sazivu Vlade, smatra da je “Srbija uradila mnogo toga što joj otvara prostor da nastavi put ka članstvu u EU”.

“Proširenje Evropske unije je geopolitički proces, koji se stalno menja i nema jednoobraznih pregovora i rokova za pristupanje… Potrebno je da mi neko pojasni šta to Srbija nije uradila, ovde ću da dodam priču koja se odnosi na činjenicu da Srbija nije politički neutralna u odnosu na rat u Ukrajini – naprotiv, i da je konstruktivna strana u dijalogu Beograda i Prištine”, ocenila je Miščević, koja je učestvovala na istom skupu kao i Vučević.

Upitan šta čeka aktuelni saziv izvršne vlasti u nastavku evropskog puta, Vladimir Međak,potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, ocenjuje za naš portal da „ova Vlada nasleđuje sve nerešene probleme prethodne Vlade, plus narušeni izborni integritet i dubiozni odnos sa Kinom”.

“Lista pitanja koja su ključna za pristupanje EU se ne smanjuje, jer tu i dalje ostaje pitanje sankcija Rusiji i usaglašavanje sa spoljnom politikom EU. Sada je tu dodata još i Kina. Nejasno je u kom pravcu ide Srbija jer izjave tokom posete Si Đinpinga govore da se Srbija okreće Kini, njenom viđenju svetskog poretka i kineskim vrednostima tj vrednostima Komunističke partije Kine. To je apsolutno nespojivo sa pristupanjem EU. Pored ovog, ostaju problemi sve veće korupcije i manjka borbe protiv organizovanog kriminala, kao i sve većeg sužavanja slobode govora i izražavanja. Problem Kosova deluje da se na papiru rešava, jer postoji dogovor iz Brisela (februar 2023. godine), i Aneks iz Ohrida (mart 2023.) ali rešavanje pitanja Banjske i optužnice protiv Radoičića dobija na značaju”, ukazuje Međak.

Vladimir Međak napominje da u ovoj Vladi takođe imamo dva člana koja su pod sankcijama SAD i nejasnoće čime će se baviti potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin.

“Imajući u vidu njegov profil iz sektora bezbednosti, može se očekivati da će u tom sektoru i ostati. Sve to stavlja Vladu u vrlo lošu poziciju kad su evropske integracije u pitanju, ako su one i dalje uopšte i cilj Vlade i vlasti u Srbiji, ili su ostale samo retorički prioritet“, zaključuje Međak za European Western Balkans.

Foto: Instagram / milosvucevic

Strahinja Subotić, programski menadžer i viši istraživač Centra za evropske politike, konstatuje za naš portal da “ukoliko se obrati pažnja na ekspoze sada već novog premijera Vučevića, primetiće se da evropske integracije ne predstavljaju njegov suštinski element”.

“One se pominju, svakako, ali ne na način da se pošalje poruka da je to prioritet broj jedan i da će se više nego ikada do sada uložiti snaga i napor da se taj prioritet i ostvari u doglednoj budućnosti. To prosto oslikava stanje u kojem se Srbija nalazi – nit joj se žuri u EU, nit bi da kaska previše. Ovo drugo navodim, pošto je Vučević i isticao da ne očekuje da iko pre Srbije postane članica”, smatra Subotić.

Strahinja Subotić ukazuje da će shodno ovakvoj postavci, ključni izazov za Srbiju biti “kako da se probudi iz uspavanosti na svom putu ka EU”.

“Potrebno je više energije i političkog kapitala kako bi Srbija i postala članica Unije. Ista ta Unija sada aktivno radi na razmatranju internih reformi kako bi svoje politike i način donošenja odluka pripremila za budućnost u kojoj će biti preko 30 članova ove zajednice. Istovremeno, ona, snažnije neko do sada, pruža političku i ekonomsku podršku Srbiji i ostalim kandidatima iz regiona u vidu Plana rasta za Zapadni Balkan. Dakle, ponoviću ono što civilno društvo konstantno ističe – potrebno je da Srbija prepozna i iskoristi trenutni momentum. Ovo posebno dobija na značaju ako se ima u vidu da se sve glasnije priča da bi Crna Gora zaista i mogla da postane članica do 2030. godine”, precizira Subotić.

Podsetimo, Srbija duže od deceniju pregovara o članstvu u EU – kandidat za članstvo postala je u martu 2012, a u januaru 2014. održana je prva međuvladina konferencija EU-Srbija, čime su ti pregovori zvanično otvoreni. Do sada su otvorena 22, a privremeno zatvorena samo dva od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja.

Prema metodologiji  koju je Evropska komisija usvojila početkom 2020, poglavlja su grupisana u klastere po tematskoj sličnosti. U decembru 2021. Srbija je otvorila Klaster četiri –  “Zelena agenda i održivo povezivanje”, nakon čega nije došlo do otvaranja novih poglavlja, odnosno klastera.

Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji javno je apelovao prošlog meseca da se Srbiji otvori Klaster 3, koji se odnosi na konkurenciju i inkluzivni rast, i za čije otvaranje vlasti tvrde da je Srbija spremna.

Povezani članci

Objavljeno izmenjeno i dopunjeno izdanje izveštaja “Stanje demokratije u Srbiji 2018”

EWB

Novaković: Srbija će morati da odluči gde pripada

EWB SCREENING

Misija KFOR-a na Kosovu (2020)

EWB