Nove mere EU za ograničenje uvoza čelika (ne)će pogoditi Srbiju

Železara u Smederevu; Foto: HBIS Group Serbia Iron & Steel d.o.o.

BEOGRAD – Evropska unija je ustanovila privremene mere za ograničenje uvoza čelika koje se odnose i na Srbiju, prevashodno zbog jednostranih mera SAD za uvoz ovog proizvoda. Međutim, Srbiji ne prete nikakve dodatne carine ako bude plasirala čelik na tržište EU kako je to do sada činila, prenela je srpska novinska agencija Beta.

EU je na sajtu Svetske trgovinske organizacije objavila privremene kvote za uvoz čelika iz trećih zemalja po kojima Srbija od 2. februara do 30. juna ove godine može izvesti 56.480 tona čelika. Ove mere će stupiti na snagu 4. februara. Potom srpski izvoz od 1. jula ove do 30. juna 2020. može dostići 145.275 tona, a od 1. jula 2020. do 30. juna 2021. godine 152.539 tona.

Posle 1. jula 2021. EU će konačno utvrditi konačan režim uvoza čelika prema svakom partneru iz sveta.

Srbija je bila već izuzeta iz privremenih mera EU uvedenih u julu 2018. godine, a Beti su iz Evropske komisije rekli da se vodi računa o ugovoru o slobodi trgovine Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija, čiji je cilj ekonomsko jačanje i stabilizacija Srbije.

Srbiji date političke garancije

Iz EU smatraju da ove mere neće pogoditi Srbiju, jer je njen izvoz čelika u EU je skroman u odnosu na sveukupni plasman čelika iz sveta u EU.

”Srbija će biti pokrivena novim merama, ali te kvote bi trebalo da očuvaju tradicionalne trgovinske veze između EU potrošača i srpskih proizvođača čelika. U slučaju da bude drukčijih efekata, tu je revizija koja će moći da prilagodi ove mere”, poručuju nezvanično evropski diplomatski izvori.

Drugim rečima, ukoliko se u nekom trenutku javi negativan ekonomski uticaj tih mera na privredu Srbije i njen ekonomski razvoj, onda će one u postupku revizije biti ispitane i prilagođene novim okolnostima.

Ovo je  u skladu sa pismom predsednika Evropske komisije Žana Kloda Junkera, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću od 10. januara.

„Naša je procena da u okviru predloženih zaštitnih mera na uvoz čelika uobičajeni trgovinski tokovi Srbije za tri kategorije proizvoda ne bi bili uopšte ili bar ne značajno pogođeni“, naveo je Junker u pismu i dodao da „klauzula o reviziji koju smo uveli nedvosmisleno uključuje mogućnost prilagođavanja zaštitnih mera ukoliko one dovedu do štetnih efekata, kao što je rizik po stabilnost ili razvoj ekonomije prioritetnih trgovinskih partnera.“

Čelik je izvozni proizvod Srbije broj 1

U Srbiji je došlo do rasta proizvodnje čelika od kako je kineska firma „Hestil“ kupila smederevsku železaru u aprilu 2016. godine za 46 miliona evra. Tom prilikom „Hestil“ je najavio da će investirati 300 miliona evra i dostići maksimalnu proizvodnju od od 2,1 miliona tona, kao i da će zadržati svih 5050 radnika.

O značaju izvoza čelika najbolje svedoči i činjenica da je HBIS grupa Iron & steel pretekla FCSA Srbije iz Kragujevca po izvozu, pokazuje studija makroekonomskih kretanja Ministarstva finansija za period od januara do novembra 2018. godine. Srbija je u tom periodu izvezla čelik u vrednosti 749,5 miliona evra, dok je izvoz Fijatovih automobila iznosio 714,1 miliona evra.

Prema toj studiji, izvoz iz smederevske železare je postao veći za 39,6 odsto nego 2017. godine odnosno za 212,7 miliona evra više nego 2017. godine.