Novi amandmani na Rezoluciju o Srbiji: Od Savamale, preko malih hidroelktrana do ratnih zločina

Evropski parlament; Foto: Evropska unija

BRISEL – Poziv na utvrđivanje i sankcionisanje odgovornih za slučaj „Savamala“, skretanje pažnje na ekološku opasnost od hidroelektrana i žaljenje zbog poricanja genocida u Srebrenici sadržaj je nekih od osam „usmenih“ amandmana koji će poslanici Evropskog parlamenta podneti na današnjoj plenarnoj sednici na kojoj će se raspravljati o rezoluciji o Izveštaju o napretku Srbije, a u koje je naš portal imao uvid.

Prethodno je Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) usvojio konačni tekst predloga rezolucije koji je danas pred poslanicima. Na nacrt koji je sačinio izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister, članovi AFET-a podneli su ukupno 239 amandmana, od kojih je sam odbor 27 kompromisnih amandmana uvrstio u konačnu verziju.

Takozvane „usmene“ amandmane, svaka poslanička grupa ili 40 poslanika zajedno mogu predložiti na tekst koji se razmatrati na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta. Dešava se da se radi o amandmanima koji su u celosti odbijeni na AFET-u, ali da ih poslaničke grupe ipak upućuju na glasanje kako bi svi poslanici odlučivali o njima. Na ovogodišnji predlog rezolucije o Srbiji podneto je osam takvih amandmana.

Konačan tekst rezolucije, koja je neobavezujući ali politički veoma značajan dokument, biće stavljen na glasanje u četvrtak, zajedno sa rezolucijama o izveštajima o napretku Kosova, Crne Gore, Makedonije i Albanije.

Dva amandmana o slučaju „Savamala“

„(Parlament) primećuje izvestan napredak u slučaju nezakonitog uništavanja privatne svojine i lišavanja slobode kretanja u beogradskoj četvrti Savamala u aprilu 2016; poziva da ovaj slučaj bude rešen i na punu saradnju sa pravosudnim organima kako bi se svi počinioci priveli pravdi“, stoji u amandmanu koji su u ime poslaničke grupe Socijalista i demokrata podneli parlamentarci Viktor Boštinaru i Tanja Fajon.

Isti amandman podneo je i Igor Šoltes ispred parlamentarne grupe Zelenih. Ovaj poslanik autor je još tri amandmana o kojima će se raspravljati na današnjem plenumu: o očuvanju zaštićenih sredina, pogotovo u slučaju hidroelektrana na Staroj planini, o neprihvatljivim poreskim procedurama, likvidaciji i stečaju privatnih preduzeća, ali i o ratnim zločinima.

„(Parlament) žali zbog ponavljenog poricanja genocida u Srebrenici od strane nekih srpkih zvaničnika; podseća ih da je puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, i mehanizmom koji ga je nasledio, takođe uključuje puno prihvatanje i primenu njegovih presuda i doluka; naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU“, stoji u Šoltesovom amandmanu.

Preostale usmene amandmane podneli su autor izveštaja Dejvid Mekalister, kao i Monika Makovej ispred poslaničke grupe Evropskih konzervativaca i reformista. Dok su Mekalisterovi amandmani tehničke prirode i samo unpaređuju tekst rezolucije, onaj koji je preložila Makovej odnosi se na poziv Srbiji da ne izručuje političke optuženike u zemlje u kojima postoji rizik od torture i nehumanog tretmana. On se najverovatnije odnosi na slučaj Dževdeta Ajaza, turskog državljanina kurdskog porekla kog je Srbija izručila u decembru prošle godine.


Projekat „Jasnije o pregovorima: Istraživanje o procesu pritstupanja Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.