fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Novi medijski zakoni u praksi: Lokalne vlasti nastavljaju da dodeljuju novac podobnim medijima?

Foto: Medija centar

Iako su vlasti u Srbiji garantovale da će zakoni koje je usvojila prošle godine popraviti stanje u medijima, primena pokazuje drugačije. Umesto da se dobra rešenja novih zakona koriste, ona se u praksi zaobilaze. To pre svega važi za rešenja koja predviđa novi Zakon o javnom i informisanju i medijima, a koji ima mehanizme da sredstva za javno informisanje dobijaju profesioalni a ne podobni mediji.

Lokalne samouprave širom Srbije drastično su umanjile svoje budžete za projekte medijskog sufinansiranja u odnosu na prošlu godinu. U nekim gradovima i opštinama budžet za medijske konkurse umanjen je i do deset puta.

U Novom Sadu je, na primer, ranijih godina izdvajano je 85 miliona (iz dva konkursa), dok je ove godine budžet za medijske konkurse smanjen više od šest puta i iznosi 13,9 miliona dinara.

Niko iz vlasti ne objašnjava šta je motiv da se samo nekoliko meseci nakon što je stupio na snagu novi Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) umanjuju budžeti. Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) kaže za EWB da bi jedan od razloga iza ove odluke mogao biti da se zaobiđe kriterijum za dobijanje sredstava kao što je obaveza poštovanja Etičkog kodeksa novinara Srbije.

“Ovo može biti jedan od načina da se zaobiđe kriterijum koji govori o poštovanju Kodeksa novinara Srbije, ali ostaje da se vidi na koji način će biti utrošen ukupan novac predviđen za javno informisanje koji nije plasiran kroz mehanizam projektnog sufinansiranja, jer su u nekim jedinicama lokalne samouprave budžeti za javno informisanje po deset puta veći od onoga što je plasirano kroz mehanizam projektnog sufinansiranja”, navodi Filipović.

Projektno sufinansiranje medija uvedeno je prvi put još 2015. godine, a čitava ideja ovog koncepta je bio da se spreči uticaj lokalnih samouprava na uređivačke politike lokalnih medija. Tako bi, u teoriji, novac lokalnih samouprava za javno informisanje trebalo da dobiju mediji na osnovu kvaliteta svog rada i podnetih projekata.

Međutim, vlast je do sada nalazile razne načine da koncept projektnog sufinansiranja dovede u pitanje i da u većini slučajeva novac podeli podobnim, a ne profesionalnim medijima. Za veliki broj lokalnih medija, novčana sredstva iz jedinica lokalnih samouprava glavni su izvor finansiranja.

Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM), koji je na snagu stupio 4. novembra prošle godine, propisao je nove obaveze u vezi sa raspisivanjem konkursa za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja, ali i, prvi put, kazne za one koji ih se ne pridržavaju.

Novim Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji je donet u oktobru prošle godine, pooštreni su kriterijumi za ocenjivanje projekta. Konkursne komisije, kao i ranije, oceniće koliko se svaki prijavljeni medij drži profesionalnih i etičkih standarda a novim Pravilnikom o sufinansiranju medijskih projekata, takođe, prvi put predviđeno postojanje bodovnih lista, kako za izbor članova komisije, tako i za ocenu predloženih projekata.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija, Stevan Ristić, kaže za EWB da je sufinansiranje medijskih projekata u oblasti informisanja od javnog značaja vlast godinama obesmišljavala. Prema njegovim rečima, ovo što se sada dešava je samo finalizacija celog postupka.

“Posle maratonskih sastanaka Radne grupe i meseci koji su biliu potrebni za izradu novog ZJIM, predstavnici medijske zajednice uspeli su da kao jedan od kriterijuma za dobijanje javnog novca budu neophodne i odluke Saveta za štampu o kršenju Кodeksa novinara Srbije i na taj način izbeglo da najgori i najneprofesionalniji mediji budu finansirtani iz budžeta”, kaže Ristić.

Ukazuje da je vlast smislila novi način kako će da podrži poslušne medije, zapravo propagandne servise vlasti, tako što će ih finansirati preko direktnih ugovora, odnosno javnih nabavki.

“U Ministarstvu informisanja i telekomunikacija sa najvišeg mesta, krajnje licemerno poručuju da su nenadležni, te da nemaju ingerencije budući da je za rad lokalnih samouprava nadležno drugo ministarstvo”, objašnjava Ristić.

Tamara Filipović objašnjava da je trenutno oko sto jedinica lokalne samouprave raspisalo konkurse, a da je oko polovina njih smanjila budžete.

“Neko za po dvesta, trista hiljada, a postoje i oni koji su za po deset puta smanjili iznos sredstava za konkurse. Zašto su to uradili nije nam najjasnije. Neke jedinice lokalne samouprave imaju privremene budžete i to su one u kojima su bili izbori pa nemaju budžete za celu godinu, a neki su verovatno smanjili budžete jer sada postoji odredba u zakonu koja uzima u obzir kao jedan od kriterijuma poštovanje Etičkog kodeska novinara pa su hteli da izbegnu da daju novac onima koji rade u javnom interesu, već se na druge načine, kroz druge vrste ugovora može podeliti novac podobnim medijima”, objašnjava Tamara Filipović.

Novi zakoni se zaobilaze kao i stari

Govoreći o tome kako se do sada primenjuju usvojeni medijski zakoni, za koje je vlast tvrdila evorpskim institucijama da će poboljšati stanje u medijima, Filipović ocenjuje da je primena loša i da za zakoni zaobilaze.

“Zobilaze se unapređeni članovi u ZJIM, a Zakon o eletronskim medijima (ZEM) gotovo da se uopste ne primenjuje. REM i dalje ne obavlja svoju funkciju i mrtviji je nego ikada ranije”, smatra Tamara Filipović. 

Stevan Ristić navodi da ni prošli Zakon o javnom informisanju i medijima nije bio loš, ali da se nije primenjivao. On ocenjuje da je novi zakon bolji, ali da se već na početku njegove primene nalaze prečice kako bi se dobra rešenja zaobilazila.

“Vlast je bila vešta u pregovorima sa medijskom zajednicom, i dok su se vodile duge rasprave o neophodnosti  da u kriterijume za raspodelu budžetskog novca budu odluke Saveta za štampu, verovatno su već imali spremno rešenje o javnim nabavkama i samo se trošilo vreme i kapaciteti na zamlaćivanje oko ove tačke, da bi kasnije na samom kraju procesa uveli ozakonjenje Telekomovih medijskih operacija. Oko te tačke nije ni bilo pregovora”, zaključuje Stevan Ristić.

Povezani članci

[VIDEO] Majstorović: Važna poruka Fon der Lajen da oko vladavine prava nema kompromisa

N. T. Štiplija

“Prijatelji Srbije” nastojaće da ubrzaju evropski put Zapadnog Balkana

Marija Stojanović

Pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji – presek stanja i izazovi

Tanja Miščević