BEOGRAD – Postavljenje general-potpukovnika Milana Mojsilovića za novog načelnika Generalštaba Vojske Srbije pozdravljeno je u velikom delu stručne javnosti zbog njegovog iskustva i kvalifikacija. Takođe, jedan njen deo ocenio je i da novi čovek na čelu Generalštaba predstavlja signal fleksibilnijeg stava Srbije prema saradnji sa NATO i potencijalno otklanjanje od politike vojne neutralnosti.
Sagovornici portala European Western Balkans smatraju da on neće imati uticaja na državnu politiku, ali da se njegovo unapređenje može tumačiti ka signal dobre volje ka NATO-u.
General-potpukovnik Milan Mojsilović je završio Vojnu Akademiju, Komandno-štabnu školu i Školu nacionalne odbrane u Beogradu. Od značajnijih internacionalnih kurseva završio je izvršni program u trajanju od četiri meseca u Evropskom koledžu za bezbednosne studije.
Od značajnijih operativnih dužnosti mogu se izdvojiti mesto načelnika operativnog odelenja u Komandi operativnih snaga Vojske Srbije, zamenika komandanta Združene operativne komande u Generalštabu i komandanta Kopnene vojske.
Pre postavljenja na sadašnju dužnost, od 2013. do 2017. godine obavljao je dužnost šefa Vojnog predstavništva u Misiji Republike Srbije pri NATO u Briselu. Istovremeno je godinu dana bio na poziciji predsedavajućeg međunarodne savetodavne grupe u centru za bezbednosnu saradnju, RACVIAC. Do postavljenja na mesto načelnika Generalštaba, radio je u Ministarstvu odbrane kao pomoćnik ministra.
Istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Katarina Đokić navodi da prethodno iskustvo general-potpukovnika Mojsilovića na mestu šefa vojnog predstavništva pri NATO deluje atraktivno za javnost, ali da neće uticati na odbrambenu i spoljnu politiku Srbije, upravo zato što načelnik Generalštaba po svojim nadležnostima nije neko ko formuliše politiku, “već samo komunicira potrebe Vojske ka Ministarstvu i odgovara za izvršavanje zadataka koje Ministarstvo formuliše”.
“Sam Mojsilović već je istakao u svojim izjavama da je na prvom mestu vojnik koji ispunjava zadatke. Mislim da je ovo više nego jasna poruka svima koji razmišljaju o tome u kojoj meri bi on mogao da ima upliv u politiku i približi Srbiju NATO”, rekla je Đokić.
Ona je navela i da je Mojsilović imao dosta kontakata sa predstavnicima NATO i zemalja članica ne samo tokom zadatka u Briselu, već i na mestu pomoćnika ministra odbrane za politiku odbrane, zbog čega se njegovo postavljenje na mesto načelnika Generalštaba može kratkoročno protumačiti i kao “signal dobre volje i spremnosti za dalju saradnju, upućen ka zapadnim zemljama”.
“Lični kontakti, iskustvo i osobine oficira koji je na mestu načelnika Generalštaba mogu otežati ili pojednostaviti međunarodnu saradnju na operativnom nivou. Ipak, strateški gledano, pravac saradnje sa NATO i dalja bilateralna vojna saradnja sa pojedinačnim državama članicama zavisiće od volje vrha Ministarstva i državnog vrha, a nju je u ovom trenutku teško predvideti”, ocenjuje Đokić.
Milan Mojsilović je tokom svog ušešća na prošlogodišnjoj petoj “Beogradskoj NATO nedelji”, redovnoj godišnjoj konferenciji Centra za evroatlantkse studije (CEAS), na primer, naveo da je saradnja sa NATO zasnovana pre svega na zajedničkom interesu da se promoviše bezbednost, te da je trenutno najvažniji vid saradnje vezan za KFOR, sa kojim Srbija sarađuje “sa obe strane administrativne linije”, što je u potpunosti u skladu sa trenutnom državnom politikom Srbije.
Direktorka i osnivačica CEAS-a Jelena Milić ocenila je da generala Mojsilovića za novu funkciju preporučuje profil, biografija i znanje, a ne “implikacija da će on biti bolji partner Zapada”.
Ona je čestitala na ovom izboru i navela da je sama promena na čelu Generalštaba pozitivna, zato što je prethodni načelnik Generalštaba, general Ljubiša Diković, kako je CEAS naveo u svojoj poslednjoj publikaciji, “duboko kompromitovan delovanjem jedinica pod njegovom komandom tokom rata na Kosovu”.
“Imajući u vidu ratne zločine, probleme u komunikaciji sa SAD i statusom njegove vize, smena generala Dikovića je sama po sebi važna i dolazi u pravo vreme. Smatram da će imenovanje generala Mojsilovića pre svega ukloniti ‘čep’ koji trenutno postoji u komunikaciji sa SAD, navažnijom članicom Alijanse”, kazala je Milić.
Ona je dodala da je bilo “nedopustivo” da u trenutku kada Srbija očekuje značajniju pomoć SAD u rešavanju kosovskog pitanja general Diković izjednačava “heroje iz Prvog svetskog rata sa ratnim zločincima iz ratova u Jugoslaviji”.
Milić je takođe ocenila da se imenovanje Mojsilovića može tumačiti kao signal da Srbija želi “otopljavanje” odnosa sa Zapadom zbog podrške u rešavanju kosovskog pitanja, “zato što je svaki signal, retorika i percepcija u diplomatiji izuzetno važna”, kao i da vlasti u Srbiji u poslednje vreme šalju više takvih signala.
Ona je navela i da Vojska Srbije sada može da se usmeri na jačanje partnerskih odnosa pre svega sa SAD, pa i NATO, između ostalog i zbog toga što Mojsilović raspolaže neophodnim iskustvom.
“Činjenica je da general Mojsilović zbog svog prethodnog zaduženja u Misiji NATO upoznat sa procedurama i radom same Alijanse. Iskreno se nadamo da će general Mosilović biti među ključnim govornicima i predstojeće šeste Beogradske NATO nedelje, koja se odrzava u novembru u Palati Srbija”, kazala je Milić.