Iako je inicijativu za otvaranje transparentnog procesa izbora Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik) još u novembru 2018. godine pokrenulo 70 organizacija civilnog društva, medija, predstavnika poslovne, stručne i naučne zajednice, tek krajem jula ove godine Skupština Republike Srbije izabrala je Milana Marinovića, bivšeg v.d. predsednika Prekršajnog suda u Beogradu za novog Poverenika. Kako je mandat Rodoljubu Šabiću istekao u decembru 2018, Srbija je, dakle, gotovo sedam meseci bila bez čelnika ove nezavisne institucije.
Odlaganje (ili, preciznije, zanemarivanje) procesa izbora novog Poverenika mnoge nije iznenadilo i posmatrano je kao samo još jedna potvrda nemarnog odnosa zakonodavne (i izvršne vlasti) prema nezavisnim institucijama u zemlji.[1] Međutim, ključno pitanje je da li je, i u kojoj meri, tokom ovog interregnum-a, bilo ugroženo funkcionisanje institucije zadužene za zaštitu dva prava koja su u velikoj meri osnov slobodnog i demokratskog društva:
- prava na slobodan pristup informacijama, koje omogućava kontrolu građana nad radom nosilaca javnih ovlašćenja, i stavlja na raspolaganje svakom pojedincu snažan anti-korupcijski mehanizam; i
- prava na privatnost, koje je temelj ljudskog dostojanstva i brana zadiranju vlasti (a danas i velikih korporacija) u privatnu sferu pojedinca, a samim tim i neizostavni preduslov ljudske slobode.
Može li avion da leti bez pilota?
Organizacija Partneri Srbija analizirala je rad institucije Poverenika u periodu od 22. decembra 2018. do 6. avgusta 2019, kako bi se utvrdilo da li je prestanak mandata prethodnog poverenika uticao na dostignuti nivo nezavisnosti u radu ove institucije. Zaključak je da funkcionisanje institucije i ostvareni standardi u njenom radu nisu bili ugroženi tokom perioda u kome nije izabran novi Poverenik.
Naime, u izveštaju o radu institucije za 2018. godinu, a koji je sačinjen nakon isteka mandata Rodoljuba Šabića i koji je potpisala Zamenica poverenika Stanojla Mandić, na neizmenjen način u odnosu na ranije izveštaje iznose se ocene o negativnim trendovima u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja i nezadovoljavajućem odnosu obveznika zakona o zaštiti podataka o ličnosti prema privatnosti građana. Ovo ukazuje da služba Poverenika nije promenila odnos prema ključnim problemima u obe oblasti. Iako je primećen pad u broju rešenih predmeta sa jedne strane, može se uočiti i da je broj primljenih predmeta na mesečnom nivou takođe smanjen.
Dalje, iz ugla obraćanja istraživača Partnera Srbija službi Poverenika, nisu primećene razlike u vremenu potrebnom za dostavljanje odgovora na zahteve za pristup informacijama ili žalbe usled neodgovaranja institucija. Građani su u približno jednakom obimu i očekivali od službe Poverenika da štiti njihova prava, primenjujući svoje nadležnosti. S obzirom na veći broj predmeta vezanih za pristup informacijama u odnosu na broj predmeta u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, očigledno je da građani u većoj meri postaju svesni svojih mogućnosti, pre svega u kontroli rada organa javne vlasti, ali i u pogledu mehanizama koje koriste da bi došli do informacija u posedu ovih organa.
Konačno, ono što je posebno ohrabrilo je činjenica da je Poverenik i u navedenom periodu reagovao i u politički osetljivim slučajevima i predmetima koji uključuju uticajne obveznike zakona, pa je tako postupano povodom saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi Doljevac, ugovora u vezi sa projektom Beograd na vodi, uvođenja invazivnih mera nadzora u okviru Gradske uprave Grada Beograda i Ministarstva unutrašnjih poslova.
A da li smo nešto propustili?
Poslednju godinu svog mandata, Rodoljub Šabić proveo je turbulentnoj atmosferi rasprava o izmenama pravnog okvira u obe oblasti u kojima Poverenik vrši svoje nadležnosti.
a. Izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
U februaru 2018. godine Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave započelo je postupak javnih konsultacija za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZoSPIoJZ), a u martu objavilo i Nacrt Zakona o izmenama i dopunama ZoSPIoJZ. I pored nekih dobrih rešenja u Nacrtu, jedno je pretilo da ozbiljno naruši pravo javnosti da zna, a to je predlog da društva kapitala koja posluju na tržištu u skladu sa propisima o privrednim društvima, bez obzira na to ko je njihov član ili akcionar, više neće biti obveznici zakona. Jednostavnije rečeno – društva kapitala čiji je akcionar država (državne firme) više neće imati obavezu da posluju transparentno.
Ovakvo rešenje izavalo je niz kritika kako domaće tako i međunarodne stručne javnosti, a svoje Mišljenje dao je i Poverenik.[2] Eksperti organizacije SIGMA (Support for Improvement in Governance and Management), zajedničke inicijative OECD i EU, konstatovali su da ovakvo rešenje ne postoji u uporednom pravu, te da ono “smanjuje dosadašnji nivo prava na pristup informacijama u Republici Srbiji, otvara mogućnost zloupotreba i potencijalno prikrivanje nezakonitosti u radu ovih privrednih društava, i u suprotnosti je sa načelom otvorenosti i transparentnosti evropskog upravnog prostora, čijem ispunjenju Republika Srbija teži na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.”[3]
Nakon godinu i po dana od započinjanja procesa, izmene i dopune ZoSPIoJZ još uvek nisu usvojene. Nacrt je dat na mišljenje nadležnim organima, i ostaje da vidimo kako će izgledati konačan tekst ovog dokumenta. Ostaje i pitanje da li bi ovaj proces bio efikasniji, ili bi imao drugačiji ishod da je institucija sa mandatom da štiti pravo javnosti da zna bila kompletna.
b. Usvajanje i stupanje na snagu novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti
Sa ciljem usklađivanja domaćeg pravnog okvira sa Opštom uredbom o zaštiti podataka EU (General Data Protection Regulation – GDPR) i Policijskom direktivom (Law Enforcement Directive – LED), Srbija je 9. novembra dobila novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL).
Tekst ZZPL izrađen je u netransparentnom procesu, u kome nisu uzeti u razmatranje predlozi Poverenika i civilnog sektora, dok je zainteresovana javnost imala poteškoća da sazna ko su članovi radne grupe koja je radila na Zakonu, kao i kakvo je mišljenje institucija EU o ovom dokumentu. Konačno, neki odgovori su dobijeni primenom mehanizma slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja. Između ostalog, javnosti su u avgustu 2018. postali dostupni komentari Evropske komisije u kojima je dat kritički osvrt na Nacrt ZZPL.
Suprotno savetu Evropske komisija za odvajanje odredbi koje se odnose na GDPR i onih koje se odnose na Policijsku direktivu, naš zakonodavac usvaja tekst koji predstavlja neveštu kombinaciju ova dva dokumenta, sa nizom nejasnih i našem pravnom sistemu neupodobljenih odrebi.[4] ZZPL, takođe, preuzima i one odredbe GDPR-a i LED-a (iako se radi o pravnim aktima sa različitim nivoom opštosti i primene) koje su ostavljene državama članicama EU na dalje preciziranje u skladu sa specifičnostima njihovih pravnih sistema.
Primena (takvog) ZZPL počela je 22. avgusta ove godine, i čini se da je nespremno dočekana od strane većine subjekata – počev od rukovalaca podacima koji nisu dovoljno upoznati sa svojim obavezama, preko građana koji nisu informisani o svojim pravima, do Poverenika kome su novim ZZPL poverena široka ovlašćenja. Ovo poslednje konstatovao je i novi poverenik, Milan Marinović, neposredno nakon što je stupio na funkciju, kada se obratio predsednici Narodne skupštine i zatražio odlaganje primene Zakona. Na ovaj zahtev nije dobio odgovor.
U periodu predviđenom za pripremu za primenu novog ZZPL, Poverenik je doneo nužne podzakonske propise u ovoj oblasti. Međutim, izostala je proaktivnost, kako Poverenika, tako i Vlade Srbije, u pripremi za primenu niza zakonskih rešenja – na primer, nije jasno kako će izglegati postupak zaštite prava lica, koji krug organa spada u one za koje važi poseban režim obrade podataka (predviđen Policijskom direktivom), koje sve sektorske zakone naša zemlja mora da izmeni kako bi se uskladili sa ZZPL, itd.
Imajući sve ovo u vidu, jasno je da su pred novim Poverenikom i njegovim timom dva velika zadatka – da odbrane dostignuti nivo prava javnosti da zna, i unaprede zaštitu, do sada marginalizovanog i često ugrožavanog, prava građana na zaštitu podataka o ličnosti. Na civilnom društvu i građanima je da nastave da prate, podržavaju i konstruktivno i argumentovano kritikuju rad možda i poslednje institucije u zemlji koja nije kompromitovala svoj integritet.
[1] Narodna skupština nije razmatrala godišnje izveštaje Poverenika četiri godine zaredom (2015-2018), iako je to propisano zakonom i poslovnikom Skupštine.
[2] https://www.poverenik.rs/sr-yu/saopstenja/3006-мишљење-повереника-на-нацрт-закона-о-изменама-и-допунама-закона-о-слободном-приступу-информацијама-од-јавног-значаја.html
[3] Nemanja Nenadić, Radni izveštaj “Slobodan pristup informacijama u Srbiji: iskustva, problemi i perspective”, str. 24, dostupno na https://crta.rs/wp-content/uploads/2019/01/Slobodan-pristup-informacijama-u-Srbiji-iskustva-problemi-i-perspektive.pdf
[4] Više o tekstu ZZPL i mogućim izazovima u njegovoj primeni dostupno je na http://www.partners-serbia.org/pocetak-primene-novog-zakona-o-zastiti-podataka-o-licnosti/