Novi Zakon o zaštiti potrošača čeka usklađivanje sa propisima EU

Foto: pixabay

BEOGRAD – Novi Zakon o zaštiti potrošača u Srbiji, kako je najavljeno, biće usvojen do kraja godine, ali u njemu tek treba da se nađu rešenja koja će ga uskladiti sa regulativom EU, kaže za European Western Balkans Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.

„Pročitao sam Radnu verziju Zakona o zaštiti potrošača. Zapazio sam nedovoljnu usklađenost s regulativom EU o zaštiti potrošača. Vidi se pogoršanje rešenja o učešću potrošača u konsultativnim telima za zaštitu potrošača kod pružalaca usluga od opšteg ekonomskog interesa i donosilaca odluka o pravima potrošača, a zadržana su i stara rešenja o zaštiti ugroženog potrošača, neusklađena sa regulativom EU“, kaže Bogosavljević, čija je organizacija članica Nacionalnog konventa o EU.

Kako je u julu navela državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, fokus novog zakona odnosiće se na zaštitu potrošača u onlajn okruženju i biće uvedeni novi mehanizmi zaštite u unapređen Nacionalni registar potrošačkih prigovora.

Bosavljević, međutim, kaže da je trenutno samo najavljena odredba o prekršajnom nalogu uneta u radnu verziju, dok ostalih još uvek nema.

Predlozi za unapređivanje zakonodavnog okvira u skladu sa novim direktivama EU bili su izrađeni u okviru projekta „Dalji razvoj zaštite potrošača u Srbiji“, koji je sproveden zajedno sa Mađarskom i Slovačkom, a u koji je EU uložila 1,4 miliona evra.

Projekat je trajao od avgusta 2017. do avgusta 2019. godine, a kao njegovi glavni rezultati izdvajaju se povećanje mogućnosti potrošača da ulože žalbu putem interneta, redizajniranje internet stranice namenjene potrošačima i trgovcima i sprovođenje nacionalne medijske kampanje povodom Svetskog dana zaštite potrošača 2019.

Predstavljeni rezultati, prema Bogosavljeviću, impresivni su, ali ostaje još dosta toga da se uradi u ovoj oblasti.

Među najvažnijima, izdvaja sprovođenje analize primenjenosti sadašnjeg Zakona i Strategije o zaštiti potrošača i identifikovati uzroke koji su uticali njihovu nepotpunu primenu, kao i usklađenosti novih sa regulativom EU.

Osim toga, po njegovom mišljenju, neophodno je i formiranje, osnaživanje i ohrabrivanje nezavisnih potrošačkih grupa i pojedinaca na celoj teritoriji Srbije, njihovo učešće u pregovorima sa EU, kao i stvaranje uslova da se lokalni i nacionajni mediji  redovno snabdevaju aktuelnim informacijama o ekonomskim interesima i pravima potrošača.

Stanje u Poglavlju 28: Potrebi bolji mehanizmi saradnje

Ocene slične onima koje je izneo Bogosavljević date su i u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije za Srbiju. Konstatovano je da se u okviru Poglavlja 28, koje se odnosi na zaštitu potrošača i zaštitu zdravlja, nisu primenjene preporuke u odnosu na prošlu godinu.

Treba uspostaviti bolje mehanizme saradnje između resornih ministarstava i udruženja potrošača. Slično tome, saradnja među organizacijama za zaštitu potrošača i dalje je fragmentisana i treba da bude poboljšana, stoji u Izveštaju.

Takođe se dodaje da institucionalnu postavku i prava i interese po pitanju zaštite potrošača na lokalnom nivou takođe treba unaprediti.

Poglavlje 28 još uvek je neotvoreno u pregovorima između Srbije i EU a kako Unija ima dugu tradiciju u oblasti zaštite potrošača, gde je postavila visoke standarde, usklađivanje u ovoj oblasti moraće da prati dinamičan razvoj nove regulative na evropskom nivou.