Novinari i OCD zahtevaju od Uprave za sprečavanje pranja novca da predoči osnove sumnje za prikupljanje informacija

Mediji; Foto: Evropska unija

BEOGRAD – Spisak Uprave za sprečavanje pranja novca na kom se nalazi 37 nevladinih organizacija i 20 pojedinaca i dalje je u fokusu javnosti – 142 organizacije, mediji i pojedinci potpisali su zahtev kojim zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave da predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija od strane poslovnih banaka, prenosi N1.

Kao razlog, vlast navodi sumnju u finansiranje terorizma ili pranje novca. Međutim, za navode da vlast taj nalog vidi kao redovnu kontrolu u kojoj niko nije pošteđen, Radovan Lazić iz Udruženja tužilaca smatra da bi “ta priča mogla da posluži samo kao materijal da se neke organizacije i ljudi provlače kroz blato određeno vreme”.

“Problem je ovde što su mnoge koji su na spisku tih kontrolisanih organizacija upravo poznate po tome što su upoznale javnost sa aferama sa kriminalnim aktivnostima u koje su bili umešani neki visoki državni funkcioneri, pa ovo može da stvori utisak da se radi o osveti prema tim ljudima”, rekao je Lazić za N1.

Zbog naloga Uprave za sprečavanje pranja novca reagovale su brojne međunarodne organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i medijima. Svi su saglasni da je reč o pritiscima vlasti i napadima na novinare.

Misija OEBS saopštila je da Uprava treba da radi svoj posao, ali da poštuje nezavisnost civilnog društva i slobodu medija.

Misija OEBS uviđa da se na “navedenom spisku nalaze mnoge organizacije civilnog društva koje imaju ugled nezavisnih i rigoroznih u analizi javnih interesa i koje su poznate po transparentnosti u finansiranju”.

“Uprava za sprečavanje pranja novca i druge institucije zaista moraju da istraže povezanost pranja novca i finansiranja terorizma”, navode iz Misije OEBS-a u Srbiji.

Takođe, mreža “Safejournalists”, koja predstavlja više od 8.200 novinara na zapadnom Balkanu, ocenila je da su novinari, mediji i organizacije civilnog društva u Srbiji izloženi “novoj vrsti pritisaka”.

“Taj potez podseća na neke poteze vlasti u zemljama sa autoritarnim režimima, koje koriste vladine mehanizme da bi se obračunavali sa ljudima koji drugačije misle. Iz tog razloga, verujemo da je neophodno da nadležni organi što pre objasne kako je sastavljen ovaj spisak ljudi i organizacija i šta ih je kvalifikovalo da budu na takvoj listi”, navodi se u saopštenju.

Vučić: Želeo bih da budem predmet odbrade te komisije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da želi da bude predmet obrade te komisije koja “po Zakonu o poreklu imovine ima pravo da vodi obrade”.

“Želeo bih da budem u prvih deset ljudi čiju će imovinu da ispitaju i da to bude dostupno građanima Srbije i da građani Srbije vide ko je stekao nešto na zakonit način, kada je stekao”, rekao je Vučić.

On je dodao da je inicijativa Uprave za sprečavanje pranja novca “najobičnija provera” i da nije reč ni o kakvom pritisku na civilni sektor i medije.

“Nije reč o bilo čemu posebnom, nego o najobičnijim proverama. Ali uvek je politika u pitanju. Da dignemo dreku kako smo ugroženi pa ćemo da dobijemo nešto više para od donatora. I to je tako 30 godina”, rekao je Vučić.

S druge strane, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je da zakoni o sprečavanju pranja novca ili o finansiranju terorizma ne poznaju “najobičniju proveru”, naročito ne u tako robusnoj formi kakvu je sprovela Uprava za sprečavanje pranja novca nad novinarima i predstavnicima pojedinih nevladinih organizacija.

“Ako bi ovakve provere postale stvar redovne prakse, ili ako to već jesu, ako se po slobodnom nahodjenju kad god se to poželi može pristupati ovim podacima, to bi značilo da su širom otvorena vrata za povrede privatnosti, nezakonitu obradu podataka o ličnosti i njihovu zloupotrebu, kao da su zakonske grancije tajnosti računa prazna floskula”, rekao je Šabić agenciji Beta.

Dojčinović: Država koristi aparat sile za pritisak i obračun sa novinarima

Država koristi aparat sile za pritisak i obračun sa novinarima, kaže urednik portala KRIK Stevan Dojčinović, dok programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović smatra da akcija Uprave za sprečavanje pranja novca protiv OCD i medija pokazuje da je država oteta i zarobljena i da je na njenoj meti svako ko je kritikuje, prenosi N1.

Petrović je naglasio da postojeći zakonski okvir obezbeđuje dovoljan broj instrumenata i mehanizma za kontrolu, a da su organizacije civilnog društva svejedno bile obavezne da imaju godišnju reviziju i obezbede finansijske izveštaje za APR, ali i za donatore.

Zbog toga, kako objašnjava, ne vidi da postoji razlog za posezanje za vanrednim mehanizmima kontrole, kao što je Uprava za sprečavanje pranja novca, koja bi trebalo da prati krupne slučajeve pranja novca i organizovanog kriminala, a ne da se bavi organizacijama civilnog društva.

S druge strane, Dojčinović je rekao da Uprava ovakve istrage obično ne inicira sama, uveren da sigurno nije u pitanju rutinska kontrola, kako je saopšteno, već da istragu vodi “neko iza” ko je angažovao Upravu da mu pomogne.

Čečen: Potez Uprave je korak ka zakonskom rešavanju pitanja dosadnih OCD i medija koji traže vladavinu prava

Spisak NVO, medija i pojedinaca, koje sumnjiči Uprava za sprečavanje pranja novca, pokušaj je da se “očisti teren za budući period upitan sa stanovišta opstanka ove vlasti”, naveo je direktor Centra za istraživačko novinarstvo, Branko Čečen.

On je, u emisiji Kvaka 23, potez Uprave označio i kao korak ka zakonskom “rešavanju pitanja dosadnih organizacija civilnog društva i medija koji traže vladavinu prava i demokratičnost”.

Zato Gligorijević smatra da je to dodatni vid pritiska na kritičare režima i lov na veštice.

“Uz sve kontrole koje medijska udruženja dodatno prolaze. Da bi se ovakva kontrola spovela mora da postoji pravni osnov ili neka sumnja, a ne postoji sumnja da organizacije koje su na spisku finansiraju terorizma, tako da je u pitanju prikupljanje municije za tabloide koji treba da zapucaju”, smatra Gligorijević.