Obrazovanje je zanemaren, ali životno važan aspekt normalizacije odnosa sa Kosovom

Foto: Twitter / @Institute4TED

BEOGRAD – Na Kosovu postoje dva paralelna sistema na nivou osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, čije funkcionisanje je uslovljeno trenutnom političkom situacijom, i gde je neophodno postići trajno rešenje, poručeno je na predstavljanju analize: „Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine“, koju je izradila Radna grupa za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU.

Tema trajnog rešenja sistema obrazovanja na Kosovu mora da bude više naglašena, jer ovakav paralelni sistem predstavlja privremeno rešenje koje je podložno politizaciji, tvrde autori.

„Obrazovanje je tema koja se tiče života ljudi, i na primeru obrazovanja možemo videti značaj postizanja sveobuhvatnog sporazuma i normalizacije odnosa Beograda i Prištine“, ističe Stefan Surlić, jedan od autora analize ispred Centra za interdisciplinarne studije Balkana.

Novim Zakonom o obrazovanju, Univerzitet u Severnoj Mitrovici Priština smatra delom kosovskog obrazovnog sistema, iako se na ovom Univerzitetu radi po planu i programu iz Beograda. Priština konstantno insistira na integraciji celokupnog obrazovanja u okvire kosovskog sistema, eliminišući potpuno Beograd.

„Za tim nema potrebe, srpskoj zajednici treba da se prizna pravo dato Ahtisarijevim planom, koji omogućava održavanje specijalnih mera sa Srbijom u oblasti zdravstva i obrazovanja, ako je to funkcionalno i predstavja zahtev srpske zajednice“, rekao je Stefan Surlić, zaključujući da su ovo vrlo osetljive teme koje se tiču pre svega mladih ljudi koji očekuju da li će sistemi valorizovati njihovo znanje.

Obrazovanje, kao važan faktor trajnog pomirenja između Srba i Albanaca, bilo je predmet jednog od prvih sporazuma tehničke prirode između Beograda i Prištine, postignutog još 2011. godine, kojim su se strane dogovorile da će međusobno priznati diplome visokoškolskih ustanova.

Zbog neefikasne primene, došlo je do revizije ovog sporazuma 2016. godine, čijom primenom je proces nostrifikacije diploma institucionalizovan.

Verifikovanje diploma u Srbiji

U Srbiji postoji Uredba o priznanju diploma stranih visokoškolskih ustanova uključujući i diplome sa Kosova. Zahteve za priznavanje diploma u Srbiji podnose uglavnom pripadnici albanske nacionalne manjine na jugu Srbije, međutim ne postoje javno dostupni statistički podaci o broju upućenih zahteva studenata.

Autori analize uputili su zahtev o ovim informacijama  Univerzitetima u Nišu, Beogradu i Novom Sadu.

„U Novom Sadu nije primljen nijedan zahtev, na Beogradskom univerzitetu su primljena dva zahteva koja su kasnije bila povučena, dok zvanične informacije sa Univerziteta u Nišu nismo dobili“, rekla je Verka Jovanović ispred nevladine organizacije Lanac, jedna od autorki istraživanja, dodajući da postoje samo izjave u medijima, date od strane rektora Univerziteta u Nišu, koje govore da je oko 30 diploma nostrifikovano u svhu nastavka školovanja.

U Srbiji postoji veliki problem nostrifikacije diploma u svrhu zapošljavanja.

„Proces u svrhu zapošljavanja gotovo da je blokiran, i to traje već dve godine“, istakla je Verka Jovanović, naglašavajući da ljudi, umesto uredbom propisanih 90 dana, na priznavanje diplome čekaju i preko dve godine.

Verifokovanje diploma na Kosovu

Nakon revizije sporazuma iz 2016. godine, na Kosovu je, uredbom Vlade, formirana Komisija za verifikaciju diploma, koja se sastoji od četiri člana, i ima zadatak da u roku od mesec dana odgovori na podneti zahtev za priznavanje diplome.

Kako navodi Milica Andrić Rakić, jedna od autorki izrađene analize „rok od mesec dana se ne poštuje, u praksi on traje između 3 i 6 meseci“, dodajući da je situacija na Kosovu nešto bolja nego u Srbiji , a brojke, ponuđene u ovoj analizi,  govore da je do januara ove godine primljen 1591 zahtev, od kojih je nostrifikovano 1440.

Postoji nekoliko ozbiljnih ograničenja primene ovakve uredbe, na koja su ukazali i autori istraživanja.

Prvo, uredba se obnavlja na svakih godinu dana, što stvara prostor za neizvesnost od politizacije. „U maju bi kosovska vlada trebalo da ponovo razmotri uredbu, ali za sada ne postoje naznake da će se čitav proces politizovati“, rekla je Rakićeva, dodajući da je moguće i proširivanje uredbe.

Proširivanje uredbe otklonilo bi drugi veliki nedostatak nostrifikacije diploma na Kosovu u praksi, a odnosi se na verifikaciju diploma osnovnih, srednjih i viših škola, koje se sadašnjom uredbom ne mogu priznati na Kosovu.

Kako ističe Andrić Rakić, podnosilac zahteva za verifikaciju mora priložiti kosovsku ličnu kartu, što predstavlja treći veliki nedostatak trenutnog sistema, jer je postupak izdavanja lične karte, za lica koja nemaju kosovsko državljanstvo, otežan zbog ograničene primene sporazuma o matičnim knjiga.

Rešenje problema: sveobuhvatna normalizacija i regionalna saradnja

Postoje dva ključna faktora za prevazilaženje problema verifikacije diploma koja su naglasili autori ove analize.

Prvi faktor jeste sklapanje finalnog sporazuma između Beograda i Prištine koji bi stvoro bazični politički konsenzus i koji otvorio mogućnost rešavanja ostalih problema.

Drugi faktor, kako navode autori analize, jeste međunarodni okvir, koji bi omogućio razmenu i međuregionalnu saradnju u postkonfliktnom stanju, na taj način što bi Erasmus program uključivao i razmenu između zemalja u regionu, što uključuje i Kosovo.