OCD: Srbija je dalja od EU u odnosu na prošlu godinu

BEOGRAD – Na osnovu izveštaja Evropske komisije Srbija je dalja od EU u odnosu na prošlu godinu, a poražavajuće je što su organizacije civilnog društva godinama vlastima ukazivale na iste probleme koji su bili predmet kritike i Evropske komisije, poručeno je na “Javnom čitanju izveštaja Evropske komisije”, u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju i portala European Western Balkans.

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković istakla je da je izveštaj Evropske komsije važan, jer je to celovita slika zemlje u kojoj živimo, viđena od stranih posmatrača.

Ona je dodala da izveštaj govori o tome šta bi Srbija trebalo da uradi kako bi život građana bio bolji, ne samo u ekonomskom smislu.

Vučković je ocenila da građani nemaju pravu sliku o tome šta u izveštaju zaista piše.

“Izuzetno je važno nastaviti sa praksom javnog čitanja izveštaja Evropske komisije, jer se već nekoliko godina o njemu ne raspravlja u Parlamentu, a građani preko medija ne dobijaju tačan i precizan pregled šta sve piše u izveštaju”, istakla je ona.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) Srđan Majstorović ocenio je da izveštaj Evropske komisije pruža objektivnu sliku stanja u Srbiji, koja nije onakva kakva bi trebalo da bude, s obzirom na to da Srbija teži liderstvu na Zapadnom Balkanu kada su u pitanju evropske integracije.

“Značaj ovog izveštaja je veliki, jer po prvi put Evropska Komisija u skladu sa novom metodologijom posmatra elemente bitne za napredak Zapadnog Balkana ka EU, uprkos tome što ne znamo da li je Srbija prihvatila novu metodologiju”, rekao je Majstorović.

On je objasnio da je značajno to što će se uskoro sazvati međuvladina konferencija na kojoj će biti razmatrani detalji ovog izveštaja.

Prema njegovim rečima, to je korak napred, jer će političari sa Zapadnog Balkana moći da kažu kako oni vide ovaj izveštaj, što nije ranije bila praksa.

Majstorović je ocenio da Srbiji godinama nedostaje opredeljenje i određenje Vlade prema izveštaju, kao i procedura njegovog slanja u Narodnu skupštinu na detaljnije razmatranje.

“To je nešto što godinama nedostaje i to je jedan od razloga što se preporuke pojavljuju u identičnoj formi svake godine. To šalje pogrešnu sliku prema javnosti i građanima EU, čiji novac Srbija koristi, ne bi li unapredila svoje zakone i institucije”, rekao je Majstorović, dodajući da se Srbija neozbiljno odnosi prema preporukama Evropske komisije.

Majstorović je istakao da je EK dala sumornu sliku stanja demokratije, ali i da je apostrofirala sve ono na šta je civilno društvo godinama ukazivalo.

“Evropska komisija apostrofirala je postojanje podeljenog društva, neravnopravne uslove na izborima, nepoštovanje preporuka OEBS/ODIHR-a. Sve to nije u neskladu sa onim što domaće i strane nevladine organizacije ukazuju kao problem”, rekao je Majstorović.

Kako je istakao, izveštaj primećuje da Srbija ostaje samo deklarativno posvećena članstvu, a da istovremeno izjave zvaničnika umanjuju kredibilitet Srbije kao kandidata za članstvo u EU.

On je takođe ocenio da postoji problem tumačenja izveštaja, kao i da on ne bi trebalo da se prihvata kao kritika radi kritike, već smernica da se neophodne reforme moraju ubrzati.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Vladimir Međak podsetio je da pluralizam jedna od osnovnih vrednosti Evropske unije, a da je EK u svom izveštaju jasno rekla da sadašnji sastav Parlamenta nije pogodan za razvoj pluralizma u društvu.

On je rekao da, ako se pogleda izveštaj EK, Srbija u političkom kriterijumu ima najniže ocene.

Međak je napomenuo da sa novom metodologijom počinje i praćenje funkcionisanja demokratskih institucija, što postaje novi kriterijum za Zapadni Balkan.

“Suština pretpristupnih pregovora je da jednu po jednu obavezu skidate sa liste, a mi umesto da ih skidamo, mi ih dodajemo. Novi kriterijum je i praćenje retorike, koju rukovodstvo vodi prema EU. Javna komunikacija prema građanima, kada je u pitanju Evropska unija, moraće da bude nedvosmislena. Praćenje komunikacija ka EU i reforme će biti od suštinske važnosti za napredak, što je predviđeno i Zagrebačkom deklaracijom, koju je Srbija prihvatila”, objasnio je Međak.

Kako je istakao, EK ovog puta po prvi put ocenjuje klauzulu o balansu, koja se može pokrenuti ukoliko ne postoji napredak u pogavljima 23, 24 i 35, čime pregovori mogu biti suspendovani.

“Evropska komisija za Crnu Goru kaže da je ukupni balkans ispunjen, dok za Srbiju kaže da je ‘u ovom trenutku ispunjen’. Ovakva razlika u rečniku pokazuje i da postoji različito gledište prema Srbiji i Crnoj Gori. Ovo je upozorenje za Srbiju, koje dolazi kao produkt nove metodologije”, rekao je Međak.

Golubović: Izveštaj ima jake političke poruke

Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), ocenila je da već drugu godinu za redom izveštaj EK nije tehnička stvar, već da ima jake političke poruke koje su sve preciznije.

“Sva dokumenta koja procenjuje, ne radi više sa stanovišta da li ona postoje ili ne, nego da li ispunjavaju svrhu zbog koje se i donose. To je nešto što ohrabrujuće za građane Srbije, jer se vidi da se posmatra kontinuitet. Buduća vlada će morati da ispuni ono što je prethodna obećala”, rekla je ona.

Kada je u pitanju pravosuđe, Golubović je istakla da Evropska komisija očekuje da će novi sastav parlamenta podržati inicijativu vlade da se promeni Ustav u delu koji se tiče pravosuđa, ali i da će parlament omogućiti dijalog o tome, koji do sada nije postojao.

Prema njenim rečima, Evropska komsija je primetila i veliki politički pritisak na sudstvo i nepostojanje sankcija za kršenje kodeksa ponašanja po ovom pitanju.

“Kada se govori o strateškim dokumentima, Komisija kaže za strategiju pravosuđa da način na koji je doneta nije dobar, jer pravosuđe nema finansijsku nezavisnost. EU insistira na finansijskoj nezavisnosti, jer je to uslov nezavisnog pravosuđa. Komsiija ukazala da je jasno da u bilo kakvom strateškom dokumentu vlada ne planira da ostvari taj cilj finansijske nezavisnosti i to se oštro kritikuje”, objasnila je Golubović.

Ona je naglasila da je veliki deo izveštaja posvećen Regulatornom telu za elektronske medije (REM), gde se kritikuje metodologija na osnovu koje su se merili minuti političkih aktera na nacionalnim frekvencijama.

Golubović je dodala da Evropska komisija konstatuje da izbori nisu bili fer kada je u pitanju medijska promocija te opet poziva Srbiju da tu situaciju promeni.

Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), rekao je da iz Brisela prepoznaju simuliranje Srbije, kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala.

“Postoji simulacija, kroz masovna hapšenja, gde imamo zvučna imena akcija, u kojima policija hapsi stotine ljudi za dela koja nisu međusobno povezana. EK primećuje, da uprkos tome, mali broj ljudi zaista završi iza rešetaka”, rekao je Elek.

Vučković: Socijalna dimenzija uvek ostane u senci političkih i ekonomskih kriterijuma

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković, naglasila je da socijalna dimenzija uvek ostane u senci kako političkih, tako i ekonomskih kriterijuma koje Evropska komisija ocenjuje.

“Poglavlje 19 (Socijalna politika i zapošljavanje) odgovara na brige građana iz svakodnevnog života. U ovom delu izveštaja iz godine u godine se ponavljaju reforme koje se ne sprovode”, istakla je Vučković.

Ona je rekla da je Evropska komisija uočila da nezaposlenost nikada nije bila manja u Srbiji, ali je pri tom uzela u obzir da je značajan pad prouzrokovan velikim odlivom stanovništva u inostranstvo.

Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, rekao je da kada je u pitanju regionalna saradnja, Srbija je bez napretka, iako je Izveštaj pohvalio inicijativu “Zelenih koridora”, kao i opredeljenje Srbije prema regionalnoj saradnji kroz inicijativu “mali Šengen”.

Prema njegovim rečima, Evropska komisija konstatovala je uvećanje od 30% budžeta za odbranu, a kada je reč o odnosu sa Rusijom i Kinom, EK se opredelila za pregled odnosa, ali se uzdržala od bilo kakvih zaključaka i ocena.

Glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, Nemanja Todorović Štiplija, rekao je da su izveštaji Evropske komsije, od promene metodologije u njihovoj izradi 2015. godine, postali komparativniji, jer se mogu porediti nalazi EK sa zemljama koje imaju isti status kao i Srbija.

Štiplija je ocenio da je politička klima u Albaniji i Severnoj Makedoniji pogodnija za ubrzanje reformi, nego u Srbiji i Crnoj Gori.

“Proces evropskih integracija u Srbiji je usporen, ne voljom građana, već voljom političkih elita. Nadam se da će nova crnogorska vlada uspeti da ubrza reforme, posebno kada je u pitanju pravosuđe”, zaključio je Štiplija.