fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Očekivanja od izveštaja Evropske komisije: Red pohvala, red kritika

Evropska komisija; Foto: EU

Ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji očekuje se da bi mogao biti objavljen 12. oktobra. To je za European Western Balkans potvrdila portparolka Evropske komisije Ana Pisonero.

Evropska komisija jednom godišnje usvaja Paket o proširenju – seriju dokumenata koja obrazlaže pravac politike proširenja Evropske unije i ocenjuje stanje u reformama u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo.

Za svaku državu kandidata i potencijalnog kandidata za članstvo EK objavljuje detaljan izveštaj koji sadrži stepen usklađenosti sa evropskim zakonodavstvom u 35 pregovaračkih poglavlja i stepena izgradnje političkih i ekonomskih institucija na osnovu kriterijuma iz Kopenhagena.

I mada godinama unazad postoji tendencija političkog rukovodstva u Srbiji, da nezadovoljno ocenama EK kaže da se izveštaji pišu u Beogradu, svoje ocene EK donosi na osnovu zvaničnih podataka koje je razmenila sa Vladom Srbije.

Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) ocenjuje da će ovogodišnji izveštaj biti jako skromnog obima, imajući u vidu da, izuzev izmena Ustava i održavanja predsedničkih i parlamentarnih izbora, nije bilo značajnih promena.

Održavanje vanrednih parlamentarnih izbora i neprihvatljivo dug period formiranja nove/stare Vlade je posebno negativno uticalo na dinamiku sprovođenja bilo kakvih reformskih mera. Iz tog razloga, ne očekujem da ovogodišnji izveštaj kvalitetom bude znatno drugačiji u odnosu na nekoliko prethodnih“, kaže Majstorović za EWB.

Na pitanje da li ove godine možemo da očekujemo oštriji izveštaj EK, Majstorović navodi da su izveštaji EK u prethodnih godina izgubili na značaju. Dodaje da je jedan od razloga za to činjenica da umesto da se stvari nazivaju pravim imenom i kandidati se motivišu da odgovore na probleme, šalju se „načelne, predvidljive i neubedljive poruke koje već sutradan po objavljivanju izveštaja postaju nebitne“.

„Drugi razlog je u direktnoj vezi s prvim – s obzirom da ne postoji verodostojan plan za skorije otvaranje Unije za nove članice, ni kandidati se više ne trude da izvuku pouke iz ovih izveštaja i na njih odgovore preduzimanjem verodostojnih reformskih mera“, naglašava Srđan Majstorović

Koliko je prostora za pohvalu?

Od oktobra prošle godine, vlasti u Srbiji ubrzano su radile na procesu izmena Ustava u delu koji se odnosi na nezavisno pravosuđe. Iako je čitav proces bio ekspresan, a struka ostala podeljena oko kvaliteta novih ustavnih rešenja, države članice EU odlučile su da Srbiju nagrade otvaranjem jednog novog pregovaračkog klastera koji se tiče ekologije u decembru 2021. godine.

Od kada je 15. februara raspuštena Narodna skupština, zbog održavanja parlamentarnih izbora i početka izborne kampanje, reformskih aktivnosti gotovo da nije ni bilo. Od 3. aprila do trenutka pisanja ovog članka, Srbija nema novu Vladu. Sa reformskih procesom praktično se stalo.

Srđan Majstorović veruje da je izvesno da će Evropska komisija pohvaliti Srbiju za izmene Ustava koje bi trebalo da obezbede okvir za suzbijanje nedozvoljenog uticaja na sudstvo, uprkos činjenici da proces usvajanja propisa koji su neophodni za primenu ustavnih izmena još uvek nije završen.

On kaže da je moguće da će EK pohvaliti Srbiju i u vezi sa odražnim izborima, oslanjajući se na nalaze posmatračke misije OEBS uz pozivanje vlasti da isprave uočene nepravilnosti. Dodaje da očekuje da će pohvale biti upućene i u vezi sa povratkom opozicije u Narodnu skupštinu i snaženjem parlamentarnog pluralizma.

„Međutim, u ovoj fazi procesa pristupanja EU Srbija bi morala da ima mnogo više ciljeve i bolje rezultate u svim navedenim oblastima umesto da se zadovoljava ispunjavanjem obaveza čiji su rokovi za primenu odavno promašeni. Utisak je da je lestvica jako nisko postavljena, i da se vlastima u Srbiji ne žuri da svojim građanima obezbede zakonodavne i institucionalne uslove života kakve uživaju građani Unije”, navodi Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike (CEP). 

Na pitanje da li će i ove godine, kao i prethodnih vlasti u Srbiji pokušati da relativizuju ocene Evropske komisije, Majstorović navodi da u ovom trenutku nije jasno ni u kom kapacitetu će Ana Brnabić primiti izveštaj u ime države.

“Srbija se trenutno nalazi u veoma bizarnoj situaciji da pola godine nakon održanih izbora i rezultata koji ne dovode u sumnju ko ima neophodnu većinu, još uvek nema formiranu Vladu. To je neozbiljno i veoma neodgovorno ponašanje u vreme krize koja nas okružuje”, kaže Majstorović dodajući da bi bilodobro da u trenutku prijema ovogodišnjeg izveštaja Srbija ima izabrane nove članove Vlade koji bi ovaj izveštaj trebalo da tretiraju sa mnogo više ozbiljnosti nego u prethodnom periodu i njegove nalaze postave kao smernice svog rada u narednih godinu dana. 
On očekuje da će pojedini pozitivni nalazi EK biti nesrazmerno prisutni u promotivnim nastupima članova Vlade. Prema njegovim rečima, u datim okolnostima skroman napredak u odnosu na prethodni period bi bio i i jednostavno „primanje k znanju“ kritičkih delova izveštaja, kad već ne postoji spremnost da se vlast suoči sa problemima na asertivan način.

“Nažalost, okolnosti koje će nastaviti da diktiraju tempo evropskih integracija Srbije, a to su napredak u dijalogu sa Kosovom, funkcionisanje demokratskih institucija, vladavina prava i usaglašavanje sa spoljnom politikom EU, i dalje će (suprotno Ustavu) biti van domašaja nadležnosti članova nove Vlade tako da će i efekti njihovog rada biti skromni, bez obzira na entuzijazam i dobre namere pojedinaca”, navodi Srđan Majstorović. 

Usklađivanje sa sankcijama sigurno u izveštaju, pitanje u kom obliku

Dok su stavovi pojedinih u EU, posebno kod dela evroparlamentaraca, i više nego jasni da bi Srbija za napredak na putu ka članstvu morala da se uskladi sa spoljnom politikom EU, poruke iz Evropske komisije o ovom pitanju bile su bar do sada nešto drugačije formulisane.
Ipak predsednik Srbije otkrio je u nedelju na otvaranju gasnog interkonektora u Sofiji da kada je dolazio imao dilemu kako će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen postupati prema njemu, “ali bila je vrlo pristojna, vrlo ljubazna”.
“Znate zašto ovo govorim. Iako sam se osećao kao crna ovca u društvu ovih sjajnih prijatelja, ali moram da joj zahvalim, nikom ovim ne laskam, iako sam po tome poznat, ona nam je mnogo pomogla kad je reč o izgradnji interkonektora između Srbije i Bugarske i o planiranoj izgradnji između Srbije i Severne Makedonije i to znači novu infrastrukturu za Srbiju, za čitav Zapadni Balkan”, naveo je Vučić, piše RTS.
Srđan Majstorović smatra da je očigledno da će se pozivanje srpskih vlasti da se pridruže sankcijama EU prema Rusiji nastaviti i da će imati svoje mestu i u ovogodišnjem izveštaju EK.
“Ovaj deo izveštaja će biti posebno interesantan i zbog načina na koji se izveštaj priprema. Naime, moguće je da će države članice imati dosta amandmana na inicijalni predlog EK u ovom delu izveštaja. U pripremi izveštaja EK vodi računa da njen predlog bude „izbalansiran“, međutim izvesno je da će članice EU imati prostora da unesu i svoje amandmane koji će verovatno biti mnogo direktniji i oštriji u odnosu na predlog Komisije”, zaključuje Srđan Majstorović.

Povezani članci

Drugi panel konferencije o Briselskom sporazumu: Kako treba da izgleda sporazum o normalizaciji?

EWB

EU ponovo u pokretu?

Duško Lopandić

Pregovarački tim – politika iznad stručnosti?

Filip Lukić