Srbija je dospela u žižu svetske javnosti u martu 2020. kada je predsednik Srbije na početku pandemije osudio EU izjavivši da je njena solidarnost „bajka na papiru“ zbog čega se Srbija okreće „čeličnom prijateljstvu sa Kinom“. Tom simboličkom rečenicom je započeta prokineska kampanja u provladinim medijima koja traje i danas. Svetski i domaći novinari protumačili su oduševljeno prihvatanje kineske pomoći od srpskih političara kao udaljavanje od proklamovanog pristupanja Srbije Evropskoj uniji, a budući da ruska pomoć nije dočekana s istim entuzijazmom, došlo je i do spekulacija da srpsko političko rukovodstvo želi da zameni Rusiju Kinom kao svojim glavnim istočnim partnerom.
Činjenica jeste da je u medijima bliskim vlasti kineska pomoć glorifikovana, dok je ruska i pomoć iz Evropske unije minimizovana. Analiza Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) pokazuje da je u periodu od marta 2020. do marta 2021. bilo duplo više članaka o medicinskoj pomoći Kine nego o pomoći iz Rusije i EU zajedno. Štaviše, dve trećine tekstova o medicinskoj pomoći EU je bilo negativno, dok je 4/5 članaka o Kini bilo pozitivno uz učestalo korišćenje reči i fraza, poput “bratstvo” i “čelično prijateljstvo”.
Primetan je i izostanak ovih epiteta za odnose sa, do tada neprikosnovenom, Rusijom. Prema analizi BCBP, glavni kreatori poruka u medijima o prijateljstvu i bratstvu sa Kinom su predstavnici vladajuće političke koalicije uz istaknutu ulogu kineskih diplomata i lekara.
Kina je tokom pandemije u medijima predstavljena kao ‘spasitelj Srba u nevolji’ zasenjujući tako Rusiju i EU iz razloga što su srpski funkcioneri videli partnerstvo sa Pekingom kao najjači adut uoči opštih izbora 2020. kako bi uverili birače da je vlada sposobna za upravljanje krizom izazvanom pandemijom kovid-19. Srpski predsednik je zakasnelu reakciju EU uz pomoć Kine uspeo da pretvori u ličnu političku dobit i sebe predstavi kao spasioca nacije, a saradnju sa Kinom kao presudnu u borbi protiv korona virusa.
Osim toga, vlast u Srbiji je računala s mogućnošću da bi produbljivanje savezništva sa Kinom podstaklo Evropsku uniju da se više angažuje na Zapadnom Balkanu i ponudi Srbiji i drugim zemljama finansijsku i materijalnu pomoć radi oporavka stanovništva i zemlje od posledica kovida.
Premda je EU pružila Srbiji finansijsku pomoć u vrednosti od 93 miliona evra, analiza BCBP pokazuje da svega 12 odsto građana Srbije zna za to, dok skoro polovina građana (49 odsto) pod uticajem propagande veruje da je Kina pružila najveću finansijsku i humanitarnu pomoć Srbiji u borbi protiv pandemije.
Srpski Robin Hud i Sinofarm kao bedem protiv kovida
Nabavka vakcina opisana je u srpskim medijima kao robinhudovski posao – snalaženje i “otimanje” od bogatih zemalja bez jasnog uvida javnosti u to koliko poreske obveznike koštaju na takav način pribavljene vakcine, ali i medicinska oprema. Shodno zadatku, mediji bliski vlasti su predstavili nabavku vakcina kao rezultat velikog prijateljstva i ličnih veza srpskog predsednika sa kineskim i ruskim predsednikom, ali i stranim kompanijama.
Uprkos deklarativnom zalaganju za vakcinaciju bilo kojom od dostupnih vakcina sa Zapada, kao i iz Rusije i Kine, vlast u Srbiji nema isti odnos prema svim vakcinama. Donosioci odluka su prednost dali kineskoj vakcini Sinofarm koju su u javnosti predstavili kao stub kolektivne imunizacije protiv virusa korona. Predsednik Srbije je najviše pozitivno govorio o delotvornosti kineske vakcine, tvrdeći da je “Sinofarm vakcina sa najmanje neželjenih efekata na svetu”. Podrška javnosti kineskoj vakcini izgrađena je i tako što su brojni funkcioneri i državni službenici dobrovoljno primili vakcinu Sinofarm.
Razlog više za oslanjanje na Kinu je spremnost kineskog rukovodstva da u kratkom roku obezbedi ogromnu količinu vakcine Sinofarm. Masovnim cepljenjem kineskom vakcinom Srbija je dospela na drugo mesto u Evropi po broju vakcinisanih na milion stanovnika stekavši međunarodnu popularnost.
U međuvremenu, novinari Centra za istraživačko novinarstvo su studijom o vakcinisanim i nevakcinisanim u bolnicama u Srbiji dokazali da vakcina Sinofarm pruža najmanji nivo zaštite od korona virusa. To nije sprečilo provladine medije da istraju u tvrdnji da „kineska vakcina najbolje ubija omikron“ i predstavlja „bedem protiv kovida 19“.
Tito i ja
Političko rukovodstvo Srbije je tokom pandemije uspelo da uveri građane da se politika balansiranja između Kine, Rusije i EU isplati u kritičnom trenutku. To je dodatno učvrstilo stavove svih onih koji su mišljenja da je bolje ostati izvan kluba zemalja članica EU, što je u suprotnosti sa zvaničnim spoljnopolitičkim ciljem – članstvom Srbije u EU.
Medijsko izveštavanje o vakcinama je bilo deo šireg nastojanja da se unapredi ugled predsednika Srbije na međunarodnom nivou prikazujući ga kao sposobnog vođu koji balansira između globalnih i regionalnih sila po uzoru na bivšeg jugoslovenskog predsednika Tita.
Slika Srbije kao lidera u regionu upotpunjena je deljenjem vakcina i dopuštanjem da se državljani postjugoslovenskih zemalja vakcinišu u Srbiji o trošku republičkog budžeta. Po uzoru na kinesku tzv. vakcinalnu diplomatiju, ministar spoljnih poslova Srbije je donirao vakcine pojedinim bliskoistočnim, azijskim i afričkim zemljama koje su deo Pokreta nesvrstanih.
Hiperprodukcija tekstova sa ciljem da se predsednik Srbije prikaže kao glavni dobrotvor i pobednik u globalnoj borbi za medicinsku opremu i vakcine, imala je za svrhu i da utiša kritiku režima te opravda autoritarni kineski model upravljanja krizom i osigura podršku za restriktivne mere.