BEOGRAD – Na današnjoj sednici Odbora za evropske integracije Narodne skupštine raspravljano je o izveštaju o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) za prvo tromsečje 2024. godine, koji je pokazao da je Vlada bila na nivou uspešnosti 29 odsto. Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, koja je prisustvovala sednici, rekla je da se preduzimaju koraci da se procenat poveća.
Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske (NPAA) unije je plan usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU, o čijem se sprovođenju izveštava četiri puta godišnje. Poslednji izveštaj, za prvo tromesečje 2024, usvojen je u junu, a Vlada će, kako je najavila ministarka Miščević, ubrzo usvojiti izveštaj i za drugo tromesečje.
“Procenat koji držimo je 29 odsto i potpuno smo, kao i vi, nezadovoljni procentom. Problem je u tome da se stvari kako u pravu EU tako i u nadležnim ministarstvima menjaju kada je reč o prioritetima i da dokument koji se menja u papiru ne može biti odgovor u digitalizovano vreme. Ideja je da napravimo platformu koju sada koristimo i u koju unosimo podatke. Sada smo je najzad doveli do kraja i svi unosi su završeni. Drugi problem koji smo uočili je Akcioni plan rada Vlade. Posle sastanka sa vama imamo sastanak sa Republičkim sekreterijatom za javne politike kako bismo uklopili ova dva dokumenta i kako bi procenat bio mnogo bolji”, rekla je ministarka.
Miščević je takođe izvestila poslanike o novom “non-pejperu” o vladavini prava u Srbiji koji Evropska komisija godinama redovno objavljuje. Dokument je još uvek u pripremi, a ključne preporuke odnose se na pravosuđe, medijske zakone i primene preporuka ODIHR-a o izbornim uslovima.
Čim “non-pejper” bude objavljen, naći će se na sajtu Ministarstva za evropske integracije, rekla je Miščević. Ona je dodala da je ovogodišnji dokument kraći jer je Srbija od ove godine, zajedno sa Crnom Gorom, Albanijom i Severnom Makedonijom, uključena u godišnje izveštaje Evropske unije o vladavini prava u svim državama članicama, koji pokrivaju deo oblasti “non-pejpera”.
Miščević je, takođe, rekla da ne može da prijavi poslanicima usvajanje Reformske agende za Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Kako je rekla, to nije odgovornost Beograda, već činjenice da je procesu u Briselu privremeno zaustavljen za sve sa Zapadnog Balkana.
“Nadležni direktorati (Evropske komisije) završili su raspravu tek krajem avgusta. Međutim, imali su ozbiljan razgovor sa direktoratom za proširenje oko pojedinih indikatora u okviru svake od Reformskim agendi, ne samo za Srbiju. Primedbe za Srbiju odnose se na veliki broj slučajeva pred Upravnim sudom. Tu raspravljamo o najboljem načini kako da to unapredimo”, rekla je Miščević.
Ona je dodala da je liderski samit u Briselu 19. septembra, kada bi konačno trebalo da se stavi tačka na razgovore o ovom dokumentu, a onda kreće usvajanje. Prva tranša iz Plana rasta za Zapadni Balkan bi trebalo da stigne do kraja septembra ili početka oktobra.
Ministarka za evropske integracije je takođe prokomentarisala nedavno objavljivanje odlomaka iz Reformske agende u nedeljniku Radar.
“Žao mi je što smo u jednom mediju mogli da vidimo da je bilo pristupa dokumentu i nije to kršenje nikakve tajnosti već našeg dobrog otvorenog odnosa u smislu poverenja. Mi nikada nismo nijedan dokumenat imali koji je otišao u javnost i nadam se da je to bilo incidentalno i da se neće ponavljati jer namera nam je da ostanemo u vrlo otvorenom odnosu kako bismo našli rešenja za brojna pitanja”, rekla je Miščević.
Dodala je da Vlada trenutno radi na pripremi klastera 2 za otvaranje i da će do kraja godine biti spremne neke od pregovaračkih pozicija za slobodu kretanja, roba, kapitala i usluga. Takođe se radi na samoproceni ispunjenosti prelaznih merila za poglavlja 23 i 24.
U toku rasprave, poslanica Demokratske stranke Ksenija Marković pitala je za stav vlasti o hajci na pro-vladinim medijima koja se vodi protiv organizacija civilnog društva koje su članice Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
“Ove organizacije Vlada i ovaj odbor vidi kao svoje partnere u procesu evropskih integracija. Tako da smo ovde u malo šizofrenoj poziciji, pa bi bilo fer za ove ljude da znaju koja im je pozicija – jesu li državni neprijatelji ili partneri?”, rekla je Marković.
Predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač takođe je prokomentarisala otvoreno pismo Nacionalnog konventa upućenog predsednici Narodne skupštine i predsedniku Vlade, od kojih se traži da se izjasne o hajci na organizacije civilnog društva.
“Ja sam iznenađena otvorenim pismom Nacionalnog konventa. Mi Konvent smatramo ravnopravnim partnerom, a oni su se od nas ogradili u tom pismu i napali su nas. Nadam se da će doći do nekog sastanka sa koordinatorkom i ostalima”, rekla je Elvira Kovač.