fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Odbrojavanje do izbora za Evropski parlament – milioni građana EU glasaju od 6. do 9. juna

Ulična trka u Briselu u okviru kampanje "Iskoristi svoj glas; Foto: Philippe BUISSIN , European Union 2024 - EP

Gotovo 373 miliona građana moći će da glasa na izborima za Evropski parlament koji se održavaju ove sedmice. Mada je zvanični tajming za glasanje od 6. do 9. juna (u zavisnosti od država članica), Estonci su već danas mogli da iskoriste svoje biračko pravo. U toj baltičkoj državi 3. juna od devet ujutru je dozvoljeno da se glasa onlajn, a od podne istoga dana i lično. Glasanje u Estoniji, koja će imati sedam od 720 poslanika u novom sazivu EP,  traje do subote 8. juna do 20 časova.

Raspored glasanja po državama članicama

U četvrtak 6. juna na biračka mesta izlaze građani Holandije, a narednog dana glasa se u Irskoj i Malti, dok se u Letoniji i Slovačkoj birališta otvaraju u subotu.

U većini od 27 članica EU dan za glasanje je nedelja 9. jun, dok će u pojedinim državama moći da se glasa dva dana uzastopno. Recimo, Česima će biti omogućeno da to učine u petak i subotu, a Italijanima u subotu i nedelju. Građani Belgije će  9. juna odlučivati ne samo ko će ih predstavljati u klupama Evropskog parlamenta, već će se u toj državi istovremeno održati i parlamentarni i regionalni izbori.

U većini članica Evropske unije minimalna starost za glasanje je 18 godina, ali u pojedinim državama (Nemačka, Austrija, Belgija, Malta) mogu da glasaju i šesnaestogodišnjaci, dok u Grčkoj minimalna starosna granica iznosi 17 godina. Glasanje za EP zakonska je obaveza građana Luksemburga i Bugarske.

Šta radi Evropski parlament?

Evropski parlament je jedina institucija EU koja se bira neposredno na izborima i mandat poslanika traje pet godina.

Prema važećim pravilima, rezultati se određuju proporcionalnim sistemom, tako da je svaki glas važan, iako u pojedinim državama postoji minimalan izborni cenzus od pet odsto. Prosečna izlaznost na izborima za EP održanim u proleće 2019. bila je 50,7 odsto.

Ovoga puta bira se 720 evroposlanika, što je za 15 više nego u odlazećem sazivu. Broj predstavnika koje svaka država članica EU ima u Evropskom parlamentu proporcionalan je broju njenih stanovnika. Najviše evroposlanika dolazi iz Nemačke (96), a najmanje iz Malte, Luksemburga i sa Kipra (po šest).

Evropski parlament, koji zaseda u Briselu i Strazburu, donosi zakone koji utiču na živote građana EU i odobrava godišnji budžet Unije.

Jedna od uloga EP odnosi se na demokratski nadzor na Evropskom komisijom, uključujući pravo veta na postavljanje predsednika i celokupnog sastava EK, kao i pravo izglasavanja nepoverenja Komisiji. Takođe, EP može da sprovodi političku kontrolu i svih drugih institucija Unije.

Koje su poslaničke grupe u EP?

Većina evroposlanika je raspoređena po grupama u EP, na osnovu svoje političke ideologije, a ne prema nacionalnosti.

Tradicionalno, dve najveće grupacije u EP su Evropska narodna partija (EPP) i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D). Ostale partije po broju poslanika u odlazećem sazivu EP bile su “Obnovimo Evropu” (liberali), Zeleni, Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Identitet i demokratija (ID) i Levica.

Istovremeno, pojedini poslanici delovali su samostalno, recimo oni iz redova mađarskog Fidesa.

Mada se očekuje da će EPP i socijalisti ponovo dobiti najviše glasova, prognozira se i uspon stranaka desnice i krajnje desnice, koje, uglavnom, pripadaju grupama ECR i ID.

Tvrdnje o ruskim dezinformacijama

Teme koje su dominirale ovom kampanjom za EP uglavnom su  se odnosile na ekonomiju, zaštitu životne sredine, imigraciju, vladavinu prava i demokratiju, te bezbednost Evropske unije.

Dosta se govorilo i o ratu u Ukrajini, uključujući odnos evropskih stranaka koje se takmiče na izborima prema Rusiji. Proteklog vikenda, agencija Rojters prenela je tvrdnje pojedinih evropskih vlada da Rusija širi kampanju dezinformisanja uoči glasanja za EP,  kako bi se “diskreditovale države članice i EU u celosti”. Moskva je takve navode demantovala.

Povezani članci

Kovač: Ritam otvaranja poglavlja jako usporio

EWB

Šta će biti u zajedničkoj deklaraciji na Samitu u Sofiji?

EWB

Grlić Radman: Hrvatska podržava Srbiju na putu ka EU

EWB