SOFIJA – Odgovornije vlade i aktivniji građani, kao i transparentne opštine trebalo bi da budu ciljevi EU za Zapadni Balkan, navedeno je na međunarodnoj konferenciji Demokratija koja donosi rezultate: Deset godina kasnije – otključavanje potencijala Zapadnog Balkana, koju su organizovali Evropski fond za Balkan i Centar za studije demokratije uz podršku Fondacije Konrad Adenauer i Evropske komisije.
Prvi panel pod nazivom “Otključavanje potencijala Zapadnog Balkana“ bio je posvećen naporima Sjedinjenih Država u stvaranju regionalne stabilnosti, kao i evroatlantske perspektive za Zapadni Balkan.
Događaj su otvorili zamenica premijera i ministarka inostranih poslova Republike Bugarske Ekaterina Zaharieva koja je izjavila da je “najveća dodatna vrednost Samitu u Sofiji broj sporednih događaja”.
“Svih 28 lidera država članica EU podržavaju deklaraciju na Samitu u Sofiji, zbog čega je ovaj događaj još važniji”, rekla je ona, dodajući da sledeći samit za nastavak neće biti za 15 godina, kao nakon prethodnog Samita u Solunu i da će ovi događaji postati mnogo češći.
“Za Bugarsku i Sjedinjene Države je od ključnog značaja da pošalju jasnu poruku Balkanu da on ima evroatlantsku budućnost”, izjavila je ambasadorka Elizabet Milard, glavna zamenica pomoćnika sekretara Biroa za evropske i evroazijske poslove američkog Stejt departmenta.
Ona je naglasila da SAD žele jaku i prosperitetnu Evropu, što znači jak i prosperitetan zapadni Balkan. Prema njenim rečima, to je razlog zbog kojeg je Stejt department uložio blizu 94 miliona dolara u napore za izgradnju demokratije.
“Pregovori o zvaničnom imenu Makedonije se kreću napred brže nego ikada, i pozivamo obe strane u ove pregovore da pokažu strpljenje i budu uzdržani. Drugi procesi su u toku, a pregovori između Beograda i Prištine pokazuju da je dijalog nezaobilazan”, rekla je Milard.
Profesor Florian Biber sa Univerziteta u Grazu i koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG) izjavio je da su “mogućnosti, hitnost i analiza” tri najvažnije reči na ovoj konferenciji. Međutim, on nije zadovoljan sadašnjim stavom EU prema regionu.
“Stagnacija i nazadovanje po pitanju demokratije, kao i smanjenje kvaliteta demokratije na Zapadnom Balkanu moraju biti priznati. Takođe, većina lokalnih ekonomija i dalje nije spremna za zajedničko evropsko tržište “, rekao je on.
Po njegovom mišljenju, Zapadni Balkan treba da se zapita zašto želi da bude deo EU, a Unija bi trebalo da počne da percipira region ne u smislu geostrateškog proširenja, već kao sastavni deo kontinenta.
“Zato demokratija nikada ne treba biti zamenjena za bezbednost, a Zapadni Balkan će biti sigurniji i stabilniji kao demokratsko susedstvo EU. Bolji autoputevi neće adresirati izazove sa kojima se suočava Zapadni Balkan “, naglasio je Bieber.
On je takođe upozorio da su nacionalni politički lideri “strateški” koristili bilateralna pitanja.
“Produbljujemo naše komunikacijske napore u regionu i počeli smo da pričamo o prednostima demokratskih reformi i reformi bezbednosti, koje su potrebne zajednici”, izjavio je Džejms Meki, šef Odseka za evroatlantsko i globalno partnerstvo, politička pitanja i Sektora za bezbednosnu politiku NATO-a.
On je takođe rekao da je prva zajednička vežba NATO-a u Srbiji, koja ima za cilj spremnost za pomoć u slučaju katastrofa “velika prekretnica za naše (NATO-Srbija) odnose” i da će “pokazati prednosti regionalnog pristupa – prekogranične saradnje “.
Za Anu Marjanović Rudan, programskog savetnika u Evropskom fondu za Balkan, najvažniji sporedni efekat Berlinskog procesa je sveobuhvatnije uključivanje civilnog društva u regionalne inicijative. “Preko 250 think-tenkova i zagovaračkih grupa okupilo se u okviru Berlinskog procesa i nastavljamo da učestvovanje civilnog društva u regionalnim inicijativama učinimo novom normom”, rekla je ona.
Dvostruki izazovi na Zapadnom Balkanu i dalje ostaju zarobljavanje države i “Rusija plus” (drugi globalni akteri uključeni u region), napominju Ruslan Stefanov, koordinator u Liderstvu za razvoj i integritet jugoistočne Evrope (SELDI) i direktor ekonomskog programa Centra za studije demokratije tokom drugog panela pod nazivom “Odgovor praktičnom politkom i međunarodnu pomoć”.
“Nedostatak dobre uprave i ekonomske perspektive doveli su do visoke nezaposlenosti mladih na zapadnom Balkanu”, rekao je Stefanov.
Ovo nije jedino pitanje, s obzirom da Kina i Rusija takođe donose svoje integrisane napore u region, rekao je on.
“Želimo da radimo sa mladim ljudima i mladi ljudi treba da se povežu širom Zapadnog Balkana”, odgovorio je Kolin Vulf, šef regionalne saradnje i prorama Direktorata za proširenje Evropske komisije.
Njegov odgovor na postojeće probleme leži u jačanju vladavine prava, angažovanju u oblastima bezbednosti, povezivanja i pomirenja.
“Ne želimo da stavljamo teška pitanja pod tepih”, rekao je Vulf.
Ambasador Hakon Blankenborg, direktor Odeljenja za jugoistočnu Evropu u norveškom Ministarstvu spoljnih poslova, dodao je da Norveška želi da smanji budžet za jugoistočnu Evropu i Balkan, ali da je na kraju on povećan, uglavnom zbog planiranih napora drugih evropskih partnera.
“Mi prepoznajemo slobodu medija, snažno civilno društvo i povećanu povezanost kao važne, kako bi ostali na Norveškoj agendi”, izjavio je Blankenborg.
Za Lisu Mosberg, višeg koordinatora za Zapadni Balkan i Tursku u Švedskoj agenciji za međunarodni razvoj (SIDA), integracija u EU je ključno sredstvo za razvoj tržišta i izgradnju demokratije.
Dodala je da su “žene i mladi često marginalizovani na zapadnom Balkanu” i da napori SIDA-e i dalje imaju za cilj rešavanje ovog problema, kao i ekoloških problema.
“Moramo se pobrinuti da integracija u EU bude što je više inkluzivna, inače rizikujemo legitimitet čitavog procesa pristupanja”, naglasila je Mosberg i dodala da ova organizacija ostaje selektivna po pitanju partnera koji sprovode svoje programe i da podržava uglavnom lokalna civilna društva i medije.
Roland Pito iz Švajcarske agencije za pomoć u Bugarskoj rekao je da je ova organizacija izdvojila 10 miliona evra za rešavanje regionalnih pitanja i jačanje lokalnih samouprava.
“Veća odgovornost Vlada i aktivniji građani, kao i transparentne opštine su naši ciljevi za jugoistočnu Evropu u narednom periodu”, rekao je Pito.
Bez demokratskih standarda EU, budućnost regiona izgleda mračno, kaže Srđan Cvijić, viši politički analitičar Instituta za evropsku politiku Fondacije za otvoreno društvo i član BiEPAG-a.
“EU mora biti oštrija prema zapadnom Balkanu. Evropska komisija treba da se bavi demokratskim nazadovanjem u nekim zemljama “, naglasio je on.
Hideja Kobajaši iz Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) istakla je da Japan takođe učestvuje u podizanju standarda u šest zajednica zapadnog Balkana, uglavnom u oblasti transporta, ekologije i pomoći u krizama.
“Ljudi na Balkanu moraju da ostave po strani latentna pitanja identiteta, koja se lako koriste u izbornim ciklusima”, rekao je ambasador dr Klaus Volfer, šef Odeljenja za jugoistočnu Evropu i proširenje EU iz austrijskog Ministarstva za integracije i inostrane odnose.
“Mi mislimo na Zapadni Balkan kao jugoistočnu Evropu i smatramo sebe kao svog prvog suseda. Zbog toga smo u prvom planu kada govorimo o njihovim teškim pitanjima, kao što je depopulacija jugoistočne Evrope, koja mora biti spomenuta i ozbiljno proučavana”, rekao je on.
On se takođe obratio u vezi sa predstojećim austrijskim predsedavanjem EU i rekao da “vetar širom sveta govori u prilog smelijim potezima” kroz ubrzani proces integracije zapadnog Balkana.
“Održivi potezi poput prijema Grčke i Španije, kao i pristupanje 2006. bili su takvi vizionarski potezi, za koje se pokazalo da su tačni. Mislim da bi slično trebalo učiniti i za Zapadni Balkan “, zaključio je on.
Treći panel pod nazivom “Civilno društvo koje pruža rezultate” otvorio je Aleksandar Gerganov, viši analitičar Centra za proučavanje demokratije, koji je predstavio njihovo istraživanje o pritiscima korupcije u Bugarskoj.
“Zarobljavanje države utiče na zemlju u celini. Pitali smo građane da li se korupcija može smanjiti i više od polovine njih smatra da je to nemoguće. Međutim, mapirali smo situaciju u bugarskoj graničnoj policiji i drugim ugroženim institucijama, a pritisak korupcije se smanjuje zbog odgovarajućih mera protiv korupcije”, rekao je on i upozorio da je jedini rezultat korupcije na visokom nivou neuspela demokratija.
Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore, rekla je da sve zemlje u regionu napreduju u borbi protiv korupcije i da se sektor civilnog društva sve više uključuje u proces evropskih integracija.
“Uprkos tome, doprinos civilnog društva na Balkanu redovno i dalje ne primećuju državni akteri. Prekogranična saradnja OCD-a često je samoinicijativna”, rekla je ona, ističući da “novi, verodostojni pristup EU prema zapadnom Balkanu pokazuje da je Unija svesna da je njihov prethodni pristup bio neefikasan”.
Njen odgovor na nominalni napredak reformi i često očigledno nazadovanje je angažovanje Evropske komisije.
“Ako je Evropa zabrinuta zbog medijskih sloboda, vladavine prava ili ljudskih prava, jasno bi trebalo da sve to stavi kao preduslov za nastavak pregovaračkog procesa”, rekla je Marović.
Zef Preci, direktor albanskog Centra za ekonomska istraživanja, rekao je da je politizacija ekonomske sfere i dalje velika i da dve od pet kompanija u Albaniji prepoznaju političke veze kao neophodne za ekonomski uspeh.
On je takođe pohvalio civilno društvo koje se bavi promovisanjem pravosudne reforme i koje “daje glas građanima i održava vladu odgovornom”.
Ana Marjanović Rudan rekla je da glavna tačka za civilno društvo u procesu donošenja odluka treba da bude kroz regionalnu saradnju, gde je neophodan doprinos OCD.
“Sažeci politika civilnog društva uspeli su da doprinesu dokumentima koji će biti distribuirani tokom predstojećeg londonskog samita u okviru Berlinskog procesa. Mi smo prepoznali četiri ključna pitanja za nastavak ovog procesa u julu u Londonu: ekonomija, bezbednost, nedostatak postkonfliktnog pomirenja i rodna nejednakost “, rekla je ona.
Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans, predstavio je “Izveštaj iz senke o političkim kriterijumima iz Kopenhagena u zemljama kandidatima za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu”.
“Uporedili smo izveštaje zemalja sa raspoloživim statistikama i izvorima dobijemim od strane civilnog društva zbog demokratskog nazadovanja ponekad nevidljivim u službenim dokumentima. Manjkavi izborni sistemi, nasilje nad novinarima i smanjenje slobode izražavanja muče Zapadni Balkan i moraju se rešiti“ rekao je Burazer.
On je zaključio da je cilj “Izveštaja iz senke” da često previđeno pitanje demokratije vrati na dnevni red.
“Berlinski proces je započeo kao ideja usmerena na region i neophodna, ali se to odvija jednom godišnje, bez adekvatnog nastavka”, istakao je Zoran Nečev, direktor Centra za evropske integracije u Institutu za demokratiju Societas Civilis iz Makedonije.
“Želimo da Berlinski proces proizvede rezultate i potrebno mu je malo redizajna. Treba više da se fokusiramo na politička i bilateralna pitanja “, rekao je Nečev.
Takođe je pohvalio činjenicu da je nakon četiri godine civilno društvo uspelo da se uključi u donošenje odluka u okviru Berlinskog procesa.