„Odgovornost za ubrzavanje pristupanja Srbije nije na Briselu, već na Beogradu“

Zastave Srbije, EU i država članica; Foto: Evropska unija

BEOGRAD – Ne treba očekivati značajan napredak na evropskom putu Srbije u 2019. godini, kako zbog nedostatka unutrašnjih reformi, tako i zbog zaokupljenosti EU drugim temama, zaključak je emisije „Pravi ugao“ Radio-televizije Vojvodine, u kojoj su govorili Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike i izvršni urednik portala European Western Balkans.

Proces evropskih integracija Srbije nastaviće se po starom – ne postoje razlozi za veliki optimizam, u smislu ubrzanja, ali trenutni „tihi hod“ procesa biće nastavljen, smatra Međak.

Sa druge strane, Burazer se osvrnuo na opadanje entuzijazma povodom članstva u EU. „Prvi datum koji je mojoj generaciji predstavljan kao mogućnost ulaska u EU bila je 2007. godina, a sada, više od deset godina kasnije, pitamo se na kada, već da li ćemo ući. Dobar deo te generacije jeste za pristupanje EU, ali tu više nema entuzijazma“, istakao je on.

Mnogi posmatraju pristupanje kao šansu za dobijanje pasoša EU i priliku da pobegnu iz zemlje, što je veoma poražavajuće, dodao je Burazer.

Govoreći o višestrukim interesima za srpsko članstvo u EU, Međak je pre svega istakao činjenicu da bi ona na taj način prestala da bude tema razgovora i postala učesnik u razgovoru. Takođe, kako bi ušla u EU, Srbija mora da promeni neke suštinske stvari, mora se pričati o transformaciji društva, a ona se ili ne dešava ili ide u pogrešnom smeru.

„Građani su spremni da se menjaju, ali u našem sistemu je razdvojeno ono što se radi i razlozi zbog čega se to radi. Za mnoge stvari se ne zna da su urađene zbog pristupanja EU. Ako je ulazak Srbije u EU strateški interes, onda svi drugi interesi treba da proističu iz njega“, naglasio je Međak.

Kada je reč i preprekama na putu ka članstvu, Burazer je ocenio da se one nalaze i u Briselu i u Beogradu, ali da je odgovornost za ubrzanje procesa na Srbiji. Prema njegovom mišljenju, normalizacija odnosa sa Kosovom je pojedinačno najkrupnije pitanje koje odlučuje o tome da li Srbija može ili ne može da postane članica, ali, najveći izazovi na koje Srbija treba da odgovori i koji su dugoročno bitniji su pitanja vladavine prava, reforme sudstva, i oni su razlog zašto se ne otvara dovoljno poglavlja.

Briselski dijalog nije mrtav, ali je već postignut niz sporazuma koji nisu implementirani, što znači da nema više toliko prostora da se sedi i dogovora u Briselu, već se treba raditi na implementaciji, a to umnogome zavisi od situacije kod kuće, objasnio je Burazer.

Prema Međakovom mišljenju, ako ne dođe do normalizacije odnosa u 2019. godini, pregovori će se nastaviti sporim tempom, možda čak i nalik periodu između januara 2014. i decembra 2015, kada nije otvoreno nijedno poglavlje.

Jedan od značajnih napredaka u prethodnih nekoliko godina jeste to što je proširenje EU postalo vezano samo za Zapadni Balkan, tj. da je Turska sada van rečenice, naglasio je Burazer. Negativno javno mnjenje prema proširenju u državama članicama je prvenstveno orijentisano na Tursku, čije članstvo je daleko osetljivije i kompleksnije pitanje, objasnio je on.

Nadovezujući se na ovu temu, Međak je istakao da se javno mnjenje menja kada počnu da dolaze pozitivne vesti, što mora da počne da se dešava prvenstveno zbog građana koji žive u zemljama Zapadnog Balkana.

„Proširenje se dešava u ciklusima. Ne smemo da čekamo sa reformama dok se ne steknu pozitivne okolnosti, već da budemo spremni kada one nastupe“, zaključio je Međak.

Što se tiče izbora za Evropski parlament u maju ove godine, najbitnije pitanje za Srbiju i region biće personalna i kadrovska rešenja unutar Evropske komisije, pogotovo direktorata za proširenje i susedsku politiku, rekao je Burazer, dodajući da rast desničarskih stranaka koje podržavaju proširenje nije nužno dobra stvar za Srbiju, jer on počiva na odsustvu neophodnih reformi, a pre njih neće biti ni proširenja.