Foto: Unsplash

Odlaganje parlamentarnih i lokalnih izbora u Srbiji zakazanih za 26. april neočekivano je otvorilo vremenski prostor za novi dijalog vlasti i opozicije i odustajanje opozicije od najavljenog bojkota, ali sagovornici EWB izražavaju sumnju da će se to zaista i dogoditi.

Parlamentarni izbori u Srbiji raspisani su 4. marta, nakon čega su usledili apeli opozicije, prvenstveno Saveza za Srbiju (SzS), Nove stranke i pokreta 1 od 5 miliona da se izbori odlože usled pandemije COVID-19.

Nakon što je 15. marta proglašeno vanredno stanje odlukom predsednika države Aleksandra Vučića, Republička izborna komisija (RIK) je na sednici 16. marta u skladu sa Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja donela Rešenje o prekidu svih izbornih radnji u sprovođenju izbora. U Rešenju se navodi da će novi rokovi za vršenje izbornih radnji biti utvrđeni od dana prestanka vanrednog stanja, a da sve do sada preduzete izborne radnje ostaju na pravnoj snazi.

Stoga, kakva situacija u odnosima vlasti i opozicije može da se očekuje nakon ukidanja vanrednog stanja i postoji li šansa za promenu u odnosima političkih aktera?

Politikolog Boban Stojanović smatra da se ništa neće promeniti, jer neće biti ni razloga za to.

“Kada se ukine vanredno stanje, ući ćemo u nastavak kampanje tamo gde se stalo. Naravno, sve će biti u drugačijim okolnostima s obzirom na sve oko koronavirusa, videćemo kako će se i kada sve završiti, ali kada se završi – ne očekujem da će doći do nekih značajnijih promena makar oko izbora koji nam slede. Biće to sigurno jedna od ključnih tema i značajno će uticati na pravac kampanje i teme u njoj, ali oko ključnih pitanja – da li će opozicija učestvovati na izborima, ne verujem da tu može nešto da se promeni.

Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar, kaže da je nezahvalno prognozirati moguće promene.

„Trenutno rešenje RIK-a podrazumeva da izbori nisu otkazani već prekinuti što znači da bi trebalo da se održe 41-og dana od odluke o prekidu vanrednog stanja. Iako izbori nisu otkazani već se formalno radi o istom izbornom procesu, posle vanrednog stanja je teško govoriti da će i vlast i opozicija nastaviti tamo gde su stali. Prosto, ova pandemija je toliko velikih razmera da one teme koje su joj prethodile ne mogu ostati u agendi kao da se ništa nije desilo“, objašnjava Klačar i dodaje da je za očekivati da nastavak kampanje donese i drugačije političke agende.

Dijalog ni u vanrednom stanju

Odluku o odlaganju izbora (čak i pre nego što je ozvaničena) podržava apsolutna većina građana i to je očigledno jedna od najnespornijih stvari u percepciji srpskog javnog mnjenja, pokazuju rezultati prvog istraživanja javnog mnjenja Nove srpske političke misli o merama Vlade, piše NIN.

Međutim, da li građani mogu da očekuju da opozicija pristane na dijalog sa vlašću?

“Nisam siguran da će vlast hteti bilo kakav dijalog”, kaže Stojanović, “čak i u ovoj situaciji gde je preko potrebna solidarnost i zajedništvo, vlast ne čini apsolutno ništa da mobiliše sve resurse sa istim ciljem, a to je što bolji odgovor države i društva na aktuelnu pandemijsku krizu”.

On objašnjava da se, šta više, na svakoj konferenciji za medije postavljaju očigledno nameštena pitanja kako bi se i u svemu ovome udarilo na opoziciju.

“Ne verujem da će vlast hteti bilo kakav dijalog sa opozicijom, tako ne vidim da tu može bilo šta da se promeni”, naglašava Stojanović.

S druge strane, Klačar smatra da će doći do razgovora, ali samo ako se radi o razgovoru u vezi sa rešavanjem posledica pandemije COVID-19.

“Što se tiče neke druge vrste dijaloga u vezi sa izbornim uslovima, po trenutnom rešenju RIK-a za tako nešto ne postoji prostor jer bi posle vanrednog stanja trebalo da se nastavi isti izborni process”, kaže Klačar jer izbori nisu odloženi već samo prekinuti.

Šansa za promenu odluke o bojkotu minimalna

Dan nakon odluke RIK-a o prekidu izbornih radnji, usledio je sastanak koji je sazvao predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa predstavnicima političkih stranaka koje su najavile da će učestvovati na predstojećim izborima.

Tema sastanka bio je dogovor u vezi sa predstojećim izborima i njihovom eventualnom odlaganju zbog novonastale situacije usled koronavirusa. Pored predsednika države na sastanku su, između ostalih prisustvovali predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović, predsednik SPAS-a Aleksandar Šapić, predsednik Nove stranke Zoran Živković, Marko Đurišić i Bojan Kostreš iz koalicije Ujedinjena demokratka Srbija, predstavnici Saveza vojvođanskih Mađara i koalicije Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije.

Međutim, sastanku nisu prisustvovale članice SzS, odnosno stranke koje su proglasile bojkot, uz obrazloženje predsednika da je kriterijum za poziv bio zainteresovanost za učestvovanje na izborima.

Mišljenje sagovornika EWB-a da do dijaloga neće doći, podudara se sa mišljenjem da neće doći ni do promene odluke o bojkotu izbora.

Stojanović smatra da je verovatnoća za promenu odluke o bojkotu minimalna.

“Odnosno, sve ono što su bili problemi (stanje demokratije, pre svega slobode medija), sve ostaje nepromenjeno, može samo da bude i gore s ozbirom na vanredno stanje i videćemo šta će se još sve desiti. U tom smislu, ne vidim zašto bi ovo na bilo koji način uticalo na odluku u bojkotu. Možda će biti prostora da se izvrši snažniji pritisak i u kampanji i nakon izbora, ali promena odluke o bojkotu opoziciji ne donosi ništa jer se apsolutno ništa nije popravilo u odnosu na ključne teme”, objašnjava Stojanović i dodaje da svakako, političke razlike i političku borbu treba ostaviti po strani dok sve ovo traje, tako da kada opasnost prođe – onda politički akteri treba da nastave svoje nadmetanje.

Klačar naglašava da “posmatrano sa strane, čini se da te šanse nisu velike ukoliko ostane na snazi postojeće rešenje RIK-a da ovi izbori nisu odloženi, već samo prekinuti i da će se nastaviti odmah po ukidanju vanrednog stanja”.

Ipak, Stojanović smatra da će koronavirus uticati na političku borbu kasnije, pre svega zbog reakcija vlasti, ali i posebno zbog ekonomske situacije koja će sigurno biti pogoršana.

“Tako da će koronavirus sigurno uticati i na politička dešavanja, političku borbu i imaće posledica po sve, ali to sve treba da ostane pitanje za period kada se sve ovo završi pa ćemo moći preciznije da procenjujemo efekte na politički život u Srbiji”, zaključuje Stojanović.