Državni neprijatelj, čovek koji radi na stvaranju haosa i rušenju Aleksandra Vučića, strani špijun – ovim rečima pojedini mediji opisivali su Majkla Davenporta, doskorašnjeg šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji. Uprkos ovakvim optužbama koje su mu pripisivali pojedini tabloidi, Davenportov diplomatski osmeh nije izostao ni posle šest godina života u Srbiji. Čak je i u svom oproštajnom intervjuu, poručio da je Srbija za njega bila veliko otkrovenje, kao i da se zaljubio u ovu zemlju koja ga je toplo dočekala.
Iako je u Srbiju došao po stručnoj dužnosti, kao diplomata, Davenporta nisu svi u Srbiji „toplo dočekali“. Pojedini srpski tabloidi trudili su se da pokažu svoje „gostoprimstvo“ prema ambasadoru Evropske unije, pišući nemalo puta na svojim naslovnim stranama o „neprijatelju“ Davenportu. S obzirom da je ova praksa trajala nekoliko godina, ne iznenađuje činjenica da jedan od njih nije propustio priliku da isprati Davenporta naslovom „Ničija nije do zore gorela! Davenport zbog Bregzita ide iz Srbije – Konačno i njemu vidimo leđa“.
Ambasador Evropske unije, Majkl Davenport je, naravno, sve vreme bio svestan medijske slike koju o njemu stvaraju tabloidi, te je jednom prilikom čak i izjavio da sa premijerom razgovara o svim aspektima odnosa Srbije i Evropske unije, pa i o medijskoj situaciji, ali da ne želi da kuka kada se o njemu u tabloidima pišu laži, kao i da to ne može da bude stalna tema njihovih sastanaka.
Na žalost, negativna slika o Davenportu, kao i Evropskoj uniji, nije bila zastupljena samo na naslovnim stranama tabloida, već i u samoj Skupštini Srbije. Tako je u novembru prošle godine najveću pažnju javnosti privuklo neprimereno ponašanje poslanika Srpske radikalne stranke koji su ometali Davenportovo predstavljanje izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU. Tokom ovog događaja posebno se istakao i lider pomenute stranke, Vojislav Šešelj, napadačkom, antievropskom retorikom, koji je potom za jedan dnevni list izjavio da je Davenport „popio nokaut“ i da, ukoliko se ambasador EU vrati u paralament „ima spremne nove četničke pesme koje će da mu pušta“.
Čak ni nakon ovih događaja ambasador Evropske unije nije bio ljut, ni uvređen. Kratko je i jednostavno poručio na svom Tviter profilu, na kome se redovno oglašavao, da poslanici nisu bili spremni da mu dopuste da predstavi Izveštaj. Izjavio je i da se nada da se takve situacije u budućnosti neće dešavati u parlamentu, a u tu svrhu uputio je i pismo predsednici Skupštine, na koje nikada nije dobio odgovor, kako je rekao u opširnom intervjuu za dnevni list Danas.
I dok su tabloidi i pojedini poslanici napadali Davenporta, premijer Aleksandar Vučić je čvrsto držao za ruku ambasadora EU i tapšao ga po ramenu. Majkl Davenport je čak u januaru 2016. godine rekao da sa vlastima u Srbiji ima „redovnu, sveobuhvatnu i plodnu“ saradnju. Iako su i njih dvojica imali nesuglasice, ovaj odnos ostao korektan do kraja Davenportovog mandata kao ambasadora EU u Srbiji. Zvanična politika Aleksandra Vučića usmerena je ka evropskim integracijama i ambasador EU je podržavao i pratio napredak Srbije na ovom putu, iako je ponekad dobijao protivrečne signale zbog kompleksne spoljne politike koju Srbija vodi.
Zanimljivo je da se Davenport trudio da se Srbiji predstavi u najboljem mogućem svetlu i to ne samo kao ambasador EU koji se bavi visokom politikom, već i kao neko koga smo mogli da vidimo i u opuštenijim izdanjima i prilikama. Tako je, tokom obeležavanja Svetskog dana Jezika na Filološkom fakultetu 2013. godine, Davenport ne samo da pohvalio studente zbog znanja engleskog jezika, već se, kako bi se našalio i približio se mladima, koristio šatrovačkim jezikom i izrazima poput „munze konza“ ili „zipa tebra“, jezikom koji nije karakterističan za zvaničnike EU.
Takođe, Majkl Davenport se od drugih ambasadora istakao i zbog dobrog poznavanja srpskog jezika kojim se služio u javnosti. Prema njegovoj zvaničnoj biografiji, srpski je počeo da uči još 1982. godine na Univerzitetu u Gracu, gde je predavao engleski jezik. Pre dolaska u Srbiju Davenport je stekao diplomatsko iskustvo u bivšim komunističkim zemljama kao što su Poljska i Rusija.
Ipak, pošto je Davenport u Srbiju došao po dužnosti, tokom svog boravka u Srbiji naviše je isticao neophodnost sprovođenja sistematskih promena u ovoj zemlji i podržavao je put Srbije ka Evropskoj uniji. Smatrao je da je reforma pojedinih oblasti, kao što su javne politike, neophodna, ne samo zbog usklađivanja sa propisima Evropske unije, već i zbog same države i njenih građana. Pred odlazak je istakao da su ključni domeni na kojima Vlada Srbije treba da poradi vladavina prava, ekonomske reforme i reforma javne uprave. Davenport smatra da još mnogo toga mora da se uradi, ali je njegov opšti ton o napretku Srbije u pravcu EU optimističan.
„Suština je da je Srbija trasirala svoj put u pravcu dobijanja članstva u Evropskoj uniji i da je to istakla kao svoj strateški cilj. Kao što sam rekao mnogo do sada, cilj mandata Delegacije EU ovde u Srbiji jeste da obezbedimo što veću mogućnost Srbiji, ne samo Vladi Srbije, već Srbiji kao državi, kako bi se pripremila za obaveze koji proističu iz članstva u Uniji“, izjavio je Davenport pred odlazak iz Srbije.
Posle šest godina života u Srbiji, Majkl Davenport završava svoj mandat šefa Delegacije EU u Srbiji. Davenport je 2013. godine, po imenovanju tadašnje Visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, izabran za ambasadora EU u Srbiji. On je i pre toga živeo u Srbiji, od 2011. godine kada je postavljen za ambasadora Velike Britanije u Srbiji.
Davenport je već izabran za novu dužnost, o kojoj nije želeo da govori, ali je istakao da odlazi na mesto koje je veoma različito od Srbije i da se nalazi na drugom kontinentu.