fbpx
European Western Balkans
Društvo

Održana Konvencija angažovane demokratije: Regionalno povezivanje važno za održivost lokalnih inicijativa i pokreta

Konvencija angažovane demokatije; Foto: EFB

BEOGRAD –  Građanske inicijative i aktivistički pokreti u regionu ne smeju biti prepušteni sami sebi i zato je važno njihovo regionalno povezivanje, zaključak je prvog dana Konvencije „Inicijativa za angažovanu demokratiju“ u organizaciji Evropskog fonda za Balkan, Instituta za angažman Jugoistočne Evrope i „Fondacije Fridrih Ebert Regionalni dijalog Jugoistočna Evropa“.

Predstavnici inicijativa i pokreta iz čitavog regiona, imaju priliku da kroz interaktivne sesije ali i diskusiju u okviru radnih grupa, podele iskustva iz svojih lokalnih zajednica ali i mapiraju one ciljeve koje ih povezuju.

Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan (EFB) Aleksandra Tomanić kaže za European Western Balkans, da je EFB prepoznao energiju koja postoji u lokalnim pokretima i potrebu da ih osnaži.

„Nažalost, videli smo da se region vraća nekim konceptima za koje smo mislili da smo ih davno ostavili za nama, i to stvara ponovo potrebu za sve  ono što spada pod  dosta široki termin – demokratizacija. Shvatili smo da skoro pa jedina energija, u ovom letargičnom regionu iz kog se masovno odlazi, postoji u pokretima i inicijativama. To su pojedinci koji puno godina rade u svojim zajednicama, koji su izgradili integritet i dobili poverenje ljudi. Odlučili smo da pokušamo njih da podržimo  i vidimo na koji način možemo da im pomognemo“, objašnjava Tomanić.

 Kako navodi, ideja čitave inicijative jeste da se lokalni angažman poveže regionalno.

 „Spojiti lokalni i regionalni nivo nije lako. Mi želimo da budemo tu i da vidimo na koji način možemo da pomognemo radu lokalnih inicijativa i podržimo njihovo regionalno povezivanje“, kaže izvršna direktorka EFB-a.

Ona je najavila i novi krug tzv “Response hub-a”, koji bi trebalo da olakša pristup malim organizacijama mikrograntovima za neposredno i konkretno sprovođenje aktivosti.

“Pre leta smo pilotirali nešto što smo nazvali “Response hub”, radi se o mikro grantovima koji se jako brzo realizuju. Od aplikacije do isplate sredstava trebalo bi da prođe ne više od mesec dana, za konkretne aktivnosti. Novi krug “Response huba” raspisujemo u ponedeljak, a idealno bi bilo da učesnici  konvencije, u najboljem slučaju sa zajedničkim idejama iz radnih grupa, mogu da apliciraju za konkretne aktivnosti”, kaže Tomanić.

Gazela Pudar Draško, iz Instituta za demokratski angažman Jugoistočne Evrope, za EWB ocenjuje da su umor i zasićenost jedan od glavnih izazova u radu aktivističkih organizacija u čitavom regionu.

 „Sa druge strane, fragmentisanost predstavlja drugi važan izazov i to je nešto što pokušavamo da adresiramo. Ne postoji dovoljna povezanost regionalnih organizacija i nema pravljenja koalicija, koje bi organizacijama dale veću vidljivost. Aktivističke organizacije moraju slati poruke koordinisano i onda ćemo doći do onoga što je cilj, a to su promene“, kaže Pudar Draško.

 Ona dodaje da i je zato i ideja čitave inicijative bila da se predstavnici aktivističkih organizacije okupe na jednom mestu, da inspirišu jedni druge i da se jedni sa drugim povežu.

 „Bez povezivanja do promene će se doći mnogo teže, mnogo sporije. U procesima promena dolazi negde prenošenje znanja – Ne davimo Beograd uči od Možemo iz Zagrebu. Ima tu učenja ali to smo želeli da sistematizujemo i pružimo forum gde bi se o tome moglo razgovarati pa da vidimo koji su to zaključci“, Pudar Draško.

Aktivizam ili politika ili oboje?

Tokom jedne od sesija predstavnici aktivističkih organizacija iz regiona razmenjivali su iskustva i znanja, a jedna od glavnih pitanja diskusije bilo je da li aktivisti treba da uđu u politiku ili da ostanu deo civilnog društva.

Kako je naveo Samir Beharfić aktivista iz Jajca, današnji aktivisti trebalo bi da postanu budući političari, dodajući da takvi ljudi mogu da uvedu novu etiku u politiku.

Jelena Vasiljević iz pokreta Ne davimo Beograd ocenila je da je veoma važno da se uđe u politiku, a s njom se složio i aktivista iz Albanije Besjan Pesha, koji je rekao da aktivisti ne mogu zauvek da ostanu na ulici.

Pojedini učesnici su ocenili da je uspeh koalicije „Možemo“ na izborima u Hrvatskoj, koja je izrasla iz građanskog aktivizma, dokaz da aktivisti treba da se uključe u politiku.

Predstavnik koalicije „Možemo“ izjavio je da „nema recepta“ kada je u pitanju dilema da li aktivisti treba da se bave politikom.

„Ako imate u okviru svoje organizacije ljude koji dolaze iz različitih polja, to je dobar preduslov. Ne možete se baviti politikom tako što ćete tretirati samo jednu temu“, istakao je on.

Tena Prelec, govoreći o iskustvu ulaska aktivističkih pokreta u sferu politike u Hrvatskoj, istakla je da je uvek lakše biti prepoznat i uneti promene na lokalnom, nego na nacionalnom nivou.

Ona je istakla da je iskustvo možemo važno, te da je za takav uspeh ovog pokreta bilo nekoliko strukturnih uslova koji su omogućili promenu dinamike u hrvatskom društvu.

„Nada da imate za koga da glasate, da ne postoji opcija „svejedno mi je“, bila je važan element u mobilizaciji dela birača koji ranije nisu glasali. Drugih važan faktor bili su mediji, u kojima ima mnogo više pluralizma u Hrvatskoj u odnosu na Srbiju“, istakla je Prelec.

Dvodnevnu konvenciju „Inicijativa za angažovanu demokratiju – angažuj se, inspiriši, osnaži“ organizovali su na Dorćol placu Evropski fond za Balkan i Institut za demokratski angažman Jugoistočne Evrope sa Fondacijom Fridrih Ebert.

Inicijativa za angažovanu demokratiju (EDI) nastoji da okupi lokalne organizacije, istraživače, socijalna preduzeća i aktivne građane i građanke na Zapadnom Balkanu koji se bave pitanjima demokratizacije, socijalne nepravde i odgovornosti institucija, i da ih podrži u udruživanju i radu na očuvanju i promovisanju vrednosti otvorenih, solidarnih i demokratskih društava.

U prethodnom periodu, partneri EDI su organizovali radne sastanke sa više od 60 aktivnih pojedinaca i predstavnika lokalnih, nezavisnih i angažovanih medija iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Kosova, Bosne i Hercegovine i Albanije.

“Podizanjem svesti o najvećim bojaznima, razmenom iskustava i dobrih i efektivnih praksi, Konvencija o angažovanoj demokratiji omogućiće formiranje nove, nehijerarhijske mreže pojedinaca i organizacija koji sarađuju na regionalnom nivou”, naveli su organizatori.

Povezani članci

Istraživanje: Vlade ne traže povratne informacije od građana o kvalitetu javnih usluga

EWB

Koalicija PrEUgovor: Na 179 pitanja dobili smo 0 odgovora

EWB

Očekuje se da EU bude “vidljivija” u regionu

EWB