Održana promocija publikacije o Berlinskom procesu u Beogradu

Jelica Minić, Ivan Nikoloski, Andžej Kinđuk, Dragana Đurica i Ana Marjanović Rudan; Foto: Twitter/@EvropskiPokret

BEOGRAD – Promocija publikacije “2018 Western Balkans Summit: 3 key takeaways from London” (Samit Zapadnog Balkana 2018: Tri ključne poruke iz Londona) čiji su autori Zoran Nečev i Ivan Nikolovski iz Instituta za demokratiju, Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji, Mariola Ćesaraku iz EU PolicyHub, kao i Adnan Ćerimagić, održana je danas u beogradskom EU info centru. Nakon predstavljanja u Tirani 7. decembra, publikacija će biti prezentovana i u Skoplju, naredne nedelje.

Događaj u Beogradu moderirala je Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji, a uvodnu reč je imao Ivan Nikolovski iz Instituta za demokratiju, koji je predstavio rad mreže SEE Think Net. Nju čine Institut za demokratiju Societas Civilis iz Skoplja, Fond za otvoreno društvo u Albaniji, Mreža evropskog pokreta u Srbiji, EU Policy Hub, Centar za evropsku perspektivu, Institut za razvoj i međunarodne odnose, Politikon mreža i Kosovski centar za studije bezbednosti. Nikolovski smatra da je uloga civilnog društva da vrši pritisak na vlade sopstven zemlje i da stalno ukazuju da nerešena međusobna pitanja ne vode ničemu.

„Berlinski proces je pokazao da, i pored svih kontroverzi koje su ga do sada pratile, daje rezultate, i strane su sve više zainteresovane da ovaj procas zadrže“, zaključio je Nikolovski.

Nakon njega reč je dobio Andžej Kinđuk, otpravnik poslova u Poljskoj ambasadi u Beogradu, koji je istakao da je od velike važnosti što je Poljska postala deo Berlinskog procesa i dodao da on nije alternativa procesu proširenja EU, već da treba da ga dopuni. S obzirom na to da je Poljska domaćin narednog samita, Kinđuk je predstavio aktivnosti te zemlje. Samit će biti održan jula 2019. godine, a na njemu će učestvovati predsednici vlada. Pored toga, planiraju se i sastanci ministara ekonomije, spoljnih poslova, a moguć je sastanak i ministara unutrašnjih poslova. On je najavio da je ove godine u fokusu i lokalna samouprava i prekogranična saradnja, te je najavio i samit gradova koji će biti održan u Žešovu na istoku zemlje.

Dragana Đurica, viši ekspert u Savetu za regionalnu saradnju (RCC), rekla je da je Savet „rudar u Berlinskom procesu“, jer priprema većinu stvari koje se nađu na agendi na samitima Zapadnog Balkana. Đurica je, govoreći o jedinstvenom ekonomskom prostoru Zapadnog Balkana, istakla da postoje četiri agende, odnosno stuba rada Saveta: trgovina, investicije, digitalna agenda i mobilnost. „Pre četiri godine, razgovor o ovoj temi je bila nemoguća misija, mogli smo da razgovaramo o razmeni iskustva i podataka, ali nismo mogli da razgovaramo o reformi ekonomija“, istakla je Đurica. Ona je dodala da postoje individualni reformski akcioni planovi koji su prilagođeni svakoj od ekonomija zapadnog Balkana, uključujući i reformske zakone, vremenski okvir za implementaciju uz listu izvora donacija i finansiranja za svaku zemlju regiona.

„SEETO je regionalna transportna opservatorija koja okuplja veliki broj aktera oko agende povezivanja, a cilj je da uključivanje našeg regiona u evropske transportne koridore“, istakla je Jelica Minić, potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji. Ona je dodala da pored planova za infrastrukturu, postoje i planovi za reformu transportne i energetske politike. Govoreći o Berlinskom procesu, ona je mišljenja da je on doprineo afirmaciji civilnog društva čitavog regiona i da njegova uloga stalno raste.

Njen stav o Berlinskom procesu deli i Ana Marjanović Rudan programski savetnik Evropskog fonda za Balkan. „Svake godine moramo da objašnjavamo zbog čega je bitno da je civilno društvo uključeno Berlinski proces, a to je stavljanje čitavog procesa pod kontrolu javnosti. Zbog toga njegovo učešće je od javnog interesa.“, rekla je Marjanović Rudan. Ona smatra da je vreme da se isprave svi nedostaci procesa, kroz sledeći ciklus i vidi dva pravca delovanja civilnog društva: društveni aktivizam organizacija i „pakovanje“ istraživanja u predloge politika za političke odlučioce na samitima Berlinskog procesa. Na kraju svog izlaganja je zaključila da „je  Berlinski proces najbolji format u okviru se odvija regionalna saradnja i on će se nastaviti da se odvija, jer sada ima još više zainteresovanih strana“.