Omerović: Još nisu usvojeni zakoni važni za poglavlje 23

Meho Omerović; Foto: Medija Centar Beograd

BEOGRAD – Evropska komisija bi mogla ozbiljno da zameri Srbiji što još nije usvojila i primenila određene zakone u vezi sa poglavljem 23, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, upozorio je predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović uoči izveštaja EK o vladavini prava koji se očekuje do 15. maja.

Srbija, kaže Omerović, još nije usvojila zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i o ravnopravnosti muškaraca i žena, kao ni izmene Zakona o savetima nacionalnih manjina koje je trebalo doneti početkom ove godine.

Čeka se, dodaje, i usvajanje izmena Zakona o pravima nacionalih manjina, koji je donet još u vreme državne zajednice sa Crnom Gorom.

“Naveo sam samo nekoliko ključnih zakona koji se tiču odbora kojim ja predsedavam, a da ne govorim o čitavom setu onih stvari i nezavisnosti pravosudnih, tužilačkih i drugih organa u odnosu prema državi i institucijama. Tu će biti zamerki EK, to sam više nego siguran”, rekao je Omerović za Tanjug.

To su, ističe, stvari koje moramo da rešavamo u ovoj godini.

On navodi da je za nas značajno što iz poglavlja 23 proističe i poseban Akcioni plan za položaj nacionalnih manjina koji žive u Srbiji, te što su zakoni Srbije koji se odnose na poštovanje ljudskih prava i prava nacionalnih manjina, po oceni evropskih i svetskih zvaničnika, među najboljima u ovom delu Evrope.

Omerović, međutim, primećuje da je problem njihova primena.

“U praksi imamo slučajeve da se određeni zakoni ne sprovode godinama zato što resorni ministar ne donose podzakonski akt ili se u međuvremenu promeni vlada, dođu novi izbori… imamo tehničkih problema da primenimo određene zakone”, upozorava Omerović.

Izveštaj EK koji će biti prezentovan zvaničnicima biće ponovna opomena institucijama države Srbije koje ili ne funkcionišu ili nisu u punom kapacitetu, pre svega u pravosuđu, a biće i zamerki na odnos prema određenim nezavisnim državnim organima i institucijama koje bira parlament.

“Tu ne očekujem pozitivnu ocenu od strane EK zato što znam i sam sam svestan toga da nam tu dosta toga škripi, rokovi su protekli, neke stvari idu jako sporo, a i praksa je pokazala da postoje određeni problemi”, dodao je Omerović.

Ističe da parlament mora da ima kontrolnu funkciju, ali da poslanici često to zaboravljaju.

“Mi moramo da kontrolišemo kako izvršna vlast, javna preduzeća, sprovode određene zakone, konkretno u ovom slučaju zakone koji se tiču poštovanja ljudskih prava i prava nacionalnih manjina”, kaže Omerović.

Urađeno je, kaže, dosta na implementaciji Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja nad ženama usvajanjem izmena i dopuna zakona koji stupaju na snagu 1. juna, a usvojena je i Strategija o unapređenju položaja Roma i Romkinja.

“To su stvari koje će EK prepoznati kao boljitak i nešto što je značajno kvalitetno urađeno u proteklom periodu”, navodi Omerović.

Navodeći da pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji u najvećem broju slučajeva dele sudbinu većinskog srpskog naroda, Omerović kaže da postoje određeni problemi u implementaciji pojedinih zakona kada je reč o zapošljavanju pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru.

Tu, dodaje, moramo mnogo više da uradimo jer još postoje institucije i službe u kojima se pripadnici nacionalnih manjina jedva ili nikako ne mogu zaposliti.

“Pre dva meseca sam se obratio ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću da mi dostavi informaciju o tome koliko je predstavnika nacionalnih manjina u Srbiji u poslednjih 13 godina upisano na diplomatsku akademiju. Nisam dobio odgovor”, kaže Omerović.