fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Opozicija u Strazburu iznela detalje o izbornim nepravilnostima

Foto: EWB

STRAZBUR – Uoči glasanja na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta o rezoluciji o Srbiji, u Strazburu je održana debata na kojoj su učestovali predstavnici proevropskih opozicionih partija okupljenih u koaliciju „Srbija protiv nasilja“. Tokom debate izneti su detalji svega što se dešavalo uoči, tokom i nakon izbora održanih 17. decembra. Predstavnici opozicije pozdravili su napore Evropskog parlamenta i naglasili da rezolucija nije uperena protiv građana Srbije, već protiv korumpirane vlasti u Srbiji.

Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić poručila je da u Srbiji moraju biti uspostavljeni normalni izborni uslovi i da je za to potrebna pomoć Evropske unije.

„Potrebna nam je pomoć sa međunarodnom misijom koja bi najpre uspostavila dijagnozu, a kasnije i dala terapiju za naš izborni proces. Mi kao opozicija želimo da učestvujemo u izbornom procesu, ali u ovim uslovima to je nemoguće“, izjavila je Tepić.

Ona je podsetila da je opozicija, zajedno sa organizacijama civilnog društva, jasno dokumentovala sve nepravilnosti i izbornu krađu koja se dogodila tokom decembarskih izbora.

„I međunarodne misije spominju iste nepravilnosti. Pozivamo vas da podržite zahtev opozicije i građana da se pošalje međunarodne misija radi istrage i nezavisne pravne stručnjake da upute preporuke koje će i vlast i opozicija morati da prihvate, a u pogledu uslova u kojima će se ponoviti izbori“, rekla je Tepić.

Radomir Lazović, potpredsednik Zeleno-levog fronta (ZLF), rekao je da su se opozicione partije obratile svim domaćim institucijama ali da one nisu reagovale, i da je to razlog zašto opozicija poziva na međunarodnu podršku.

“Ovakva rezolucija Evropskog parlamenta je nešto što smo očekivali. Zadovoljni smo što se u tekstu nalaze svi problemi na koje su ukazali međunarodni i domaći posmatrači. Zadovoljno smo što ova rezolucija pokriva i pitanje lokalnih izbora u Beogradu”, rekao je Lazović.

On je naglasio da je cilj međunarodne podrške da se zaustavi korumpirana vlast, a ne da se ugroze građani Srbije.

“Rezolucija je velika podrška građanima da se demaskira krađa i pravo lice autoritarnog režima Aleksandra Vučića. Na hiljade ljudi izašlo je naulice, ljudi su besni, tužni i uznemireni zbog onoga što se dogodilo. Došlo je do očigledne izborne krađe i to je sada svima jasno”, rekao je Lazović.

On je izrazio očekivanje da će EU pokrenuti misiju poput one koja je bila pokrenuta u slučaju Severne Makedonije, a koja je dovela do izrade Pribe izveštaja.

Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović ocenio je da je vlast zloupotrebila čitav državni aparat da produbi političku krizu u zemlji.

“Preseljenjem birača u Beogradu, država je direktno i brutalno potpuno preoblikovala volju građana uz pomoć Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i kroz Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Bez takve podrške institucija na desetine hiljada fantomskih birača ne bi mogli da budu registrovani. To nisu bili pojedinačni incidenti već je to postojalo do tada nezabeleženoj skali”, rekao je Grbović. 
Prema njegovim rečima, sjedinjenje vladajuće stranke i države u Srbiji je zastrašujući. On je dodao de je zbog toga građanima Srbije potrebna nezavisna međunarodna istraga.
“Bitno je da se što pre nešto uradi i izuzetno je važno da se poverenje vrati u izborni sistem. Da uz pomoć i nadzor međunarodnih sredimo birački spisak. To je minimum. A nakon toga neohodno je promeniti i medijski okvir”, rekao je Grobić.
Poslanik Evropskog parlamenta iz grupacije Obnovimo Evropu (Renew Europe) Klemen Grošelj rekao je da je ono što se desilo tokom srpskih izbora neprihvatlivo za zemlju koja pristupa Evropskoj uniji.
“Zapanjila me je brutalnost kojom je izborna krađa sprovedena. Jednostavno nije bilo čak pokušaja da se nepravilnost prikriju. Zbog toga nam je potrebna međunarodna nezavisna istraga. Pribeov izveštaj je bio jedan dobar način kako treba da pomognemo zemljama koje imaju probleme sa demokraskim principima. Slobodni izbori su tpreduslov za bilo kakvu demokratsku budućnost Srbije i srpskih građana”, rekao je Grošelj. 
On je spomenuo na slčaj hapšenja studenata, dodajući da je šokiran brutalnošću policije koja se obračunava sa studentima koji su na ulicu izašli da brane svoja izborna prava.
“Vlada se sa studentima obračuna na najoštriji način. Mladi ljudi su bili u pritvotu 30 dana za rušenje ustavnog poretkla, dok su ljudi koji su krijumčarili oružje, pripremali napad u Banjskoj i novi rat na Zapadnom Balkanu na slobodi”, rekao je Grošelj.
On je dodao da EU ne sme ostaviti građane Srbije na cedilu i da svi ovi događaji u Srbiji mogu imati implikacije na čitav regionu.
Poslanica Evropskog parlamenta iz redova Zelenih, Viola fon Kramon, ocenila je da su institucije Evropske unije dugo vremena bile blage i tolerantne prema vlastima u Srbiji u nadi da će se nešto promeniti ukoliko se daju podsticaji vlastima i predsedniku.
“Na kraju smo uvek bili jako razočarani ništa se nije dešavalo. Sve što je vlada prihvatila na kraju nije primenjeno”, rekla je Fon Kramon.
Prema njenim rečima, posle masovne krađe na decembarskim izborima, postalo je jasno da su pravna država i vladavina prava u Srbiji potpuno napušteni.
“Zbog toga smo napravili jedan dug spisak predloga. U jednoj normalnoj zemlji time bi se bavilo pravosuđe, ali ovde imate zemlju koja te probleme ne želi da reši.  Danas je sve u našim rukama, ali i u rukama onih kojima je stalo do principa demokratije i pravne države. Mi smo ti koji podržavamo te vrednosti i principe koji nas vode kroz našu politiku u Evropskom parlamentu”, rekla je Fon Kramon.
Poslanik Socijaldemokrata Andreas Šider rekao je da građani Srbije zaslužuju demokratiju i vladavinu prava.
“Ako pominjemo Zapadni Balkan, smatram da mora da bude u EU, ne možemo da dozvolimo da ovaj sistem koji su Vučić i njegovi saradnici ‘uspešno’ uspostavili bude način i za ostale države Balkana, zato kažemo ne”, rekao je Šider.

Poslanik iz redova S&D, Tajs Rojten,  rekao je da je bio u misiji 2022. godine, gde su se “iste stvari dešavale”.

“To znači da to nije incident. Autokrate se zanesu, to se desilo na prošlim izborima. Ne smemo više da dopustimo da se situacija smiruje, jer to sa autokratama ne funkcioniše. Moramo da budemo odlučni i zbog toga moramo da se fokusiramo na neke iduće korake”, rekao je Rojten.

Poslanica Narodne skupštine ispred Demokratske stranke, Ksenija Marković, ocenila je da je rezolucija Evropskog parlamenta dobra poruka da u Srbiji nema slobodni izbora.

“Moramo da delamo jako brzo, vreme brzo prolazi, EP ima samo dva meseca radnih dana, jer ide vaša predizborna kampanja. Moramo nešto da promenimo i to jako brzo. Politička kriza u Srbiji nije samo pitanje Srbije, radi se o stabilnosti celog regiona”, rekla je Marković.

Profesor Tanasije Marinković, član RIK, rekao je da su decembarski izbori pokazali koliko vladavina prava u Srbiji ne funkcioniše.

“Sledeći izbori biće opet reizbor Vučića, ako ne promenimo pre svega, dodeljivanje pete nacionalne frekvencije jednoj od dve nezavisne televizije – ili Nova ili N1. Rasformiranje REM, koje je dokazalo da nije doraslo očekivanjima. Izborna administracija se mora reformisati, izborni zakoni se moraju usvojiti i birački spisak se mora revidirati, elektronski i na terenu”, kaže on.

Naglasio je rezolucija Evropskog parlamenta rezolucija nije neprijateljski akt prema Srbiji. “Možda jeste prema režimu, očigledno to govori nešto o kvalitetu prethodnih izbora. U skladu je sa Ustavom Srbije”, zaključio je Tanasije Marinković.

U rezoluciji Evropskog parlamenta o kojoj će poslanici EP glasati danas traži se međunarodna istraga o svemu što se dešavalo tokom izbora u Srbiji.

U konačnom nacrtu rezolucije EP o izborima u Srbiji zahteva se istraga međunarodnih stručnjaka

 

Povezani članci

Vulin: Srbija će i dalje biti vojno neutralna

EWB

Ministarstvo privrede: Ispunjena prelazna merila za otvaranje Poglavlja 1

EWB

Monolozi o dijalogu

Ivan Đurić