Oprečne reakcije na predložene izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina

Foto: NKEU

Unapređenje ili narušavanje manjinskih prava

Da bi se unapredio položaj nacionalnih manjina, Vlada Srbije usvojila je u martu 2016. Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, čime je  predviđeno, između ostalog, usvajanje novog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ili izmena postojećeg zakona. Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina je integralni deo Akcionog plana za poglavlje 23. U drugom polugodišnjem izveštaju Evropske komisije za poglavlja 23 i 24, objavljenom u novembru 2017,  napominje se da Srbija kasni sa izmenama pravnog okvira u vezi sa zaštitom prava manjina. Posebno se ukazuje na izmene Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Nacrt zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina  je trenutno pred Vladom i očekuje se da će se uskoro naći u skupštinskoj proceduri.

Jedna od obaveza preuzetih Akcionim planom za poglavlje 23 -Pravosuđe i osnovna prava, i Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina jeste i unapređenje Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, čije je pojedine odredbe Ustavni sud 2014. proglasio neustavnim. Stoga je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, uz podršku Misije OEBS u Srbiji, pokrenulo javnu raspravu o radnom tekstu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u decembru 2017, dok bi predlog mogao da bude utvrđen u martu ove godine. Reakcije na predložene promene su različite. Dok jedni ukazuju na značaj transparentnosti i depolitizacije, koje bi se postigle na taj način, na drugoj strani se kritikuje narušavanje prava nacionalnih saveta.

Izmene Zakona bi, prema rečima Meha Omerovića, predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine, trebalo da obezbede unapređenje prava manjina i i veći nivo njihove integrisanosti u društvo.

„Zakon treba da doprinese tome da nacionalni saveti budu ono što po zakonu i jesu –  institucionalni oblici ostvarivanja prava nacionalnih manjina u oblastima kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma. Nacionalni saveti treba da zastupaju interese svih građana pripadnika  manjina, u njihovom delovanju ne treba da postoje politički uticaji i oni ne treba da služe u političke svrhe“, navodi Omerović za European Western Balkans.

Naš sagovornik ukazuje na  brojna pitanja koja su prepoznata i regulisana u nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

„To su, pre svega,  pitanja  koja se odnose na izbore za nacionalne savete, i to u vezi sa posebnim biračkim spiskom, nedovoljnim izveštavanjem javnog servisa o izborima, zatim pitanja koja se tiču finansiranja i kontrole trošenja sredstava od strane nacionalnih saveta, uređivanja ravnopravnog statusa ljudi angažovanih u radu saveta i, naravno, pitanje depolitizacije nacionalnih saveta“, smatra Omerović.

„Ono što, verovatno, predstavlja najveću novinu, koja je dovela i do najviše reakcija, jesu odredbe o nespojivosti funkcije prema kojima član nacionalnog saveta ne može biti član organa političke stranke, niti funkcioner u državnom organu, pokrajinskom organu uprave i organu lokalne samouprave“, ističe Omerović.

S druge strane, predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća Slaven Bačić smatra da predložene zakonske izmene ni na koji način ne unapređuju položaj nacionalnih saveta, pozivajući se na Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, koji predviđa „jačanje institucionalnog položaja nacionalnih saveta“.

„Ionako simbolična ovlašćenja, koja se najčešće svode na davanje neobavezujućih mišljenja, što, uostalom, ni ne predstavlja ustavno pravo na samoupravu u četiri zakonske oblasti (kultura, informisanje, obrazovanje, službena upotreba jezika), dodatno se krnje“, smatra Bačić.

„Tako se, na primer, predlaže da se odredba kojom nacionalni saveti daju predloge za raspodelu sredstava na konkursima u oblasti informisanja na manjinskim jezicima koje raspisuju državni organi, promeni tako da nacionalni saveti daju samo mišljenja, što je rešenje koje predviđa kasnije doneti Zakon o informisanju i javnim medijima, pa umesto da se ovaj sektorski zakon prilagodi Zakonu o nacionalnim savetima, predlaže se obrnuto“, napominje Bačić za EWB.

Bačić, takođe, kritikuje uvođenje konstantnog nadzora nad radom nacionalnih saveta kroz obavezno dostavljanje nadležnom ministarstvu svih zapisnika i odluka saveta, pored postojeće odredbe da su nacionalni saveti dužni da na zahtev ministarstva dostave sve tražene dokumente, kao i uvođenje novih kaznenih odredbi, koje su, uglavnom, usmerene prema  nacionalnim savetima.

Uprkos ustaljenom mišljenju da je postojeći zakon dobar, ali da se ne sprovodi u dovoljnoj meri, Bačić naglašava da ni sam zakonodavni okvir nije zadovoljavajući, dok će promene dva manjinska zakona, po svoj prilici, biti propuštena šansa za njegovo unapređenje. Kada je reč o pojedinim oblastima, on ukazuje na nedoslednu primenu prava na službenu upotrebu manjinskih jezika,  uprkos boljem zakonodavnom okviru, kao i na nedostatke i u Zakonu i u njegovoj primeni u slučaju obrazovanja na manjinskim jezicima, te na odsustvo primene zakonodavnog okvira, kojim bi se verifikovalo stanje zastupljenosti manjina u javnom sektoru.

“Političko predstavljanje manjina teško da je rešeno na zadovoljavajući način ako po tom modelu samo dve najbrojnije i jedna teritorijalno i nacionalno izuzetno kompaktna manjina mogu da imaju svoje predstavnike u državnom parlamentu“, zaključuje naš sagovornik.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.