Oružje i rodno zasnovano nasilje

Foto: Pixabay

BEOGRAD – Istraživanja pokazuju da žene širom sveta nisu izložene najvećim rizicima od smrti upotrebom oružja na ulicama, već u svojim domovima, a od ukupnog broja oružja u svetu, čak 75% se nalazi u posedu pojedinaca i struktura koje nisu državne ili vojne snage, ili je pak sakriveno u domovima.

Stanje u Srbiji nije drugačije. Svake godine između 30 i 40 žena izgubi život u porodičnom ili partnerskom nasilju, a svaka treća žena strada od upotrebe vatrenog oružja, navodi se u istraživanju koje je sproveo Centar za istraživanje javnih politika o zloupotrebi oružja i njegovog uticaja na rodno zasnovano nasilje.

Da je ovo pitanje jedno od značajnijih za evropske integracije Srbije, svedoči i to da je prevencija i suzbijanje nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja obuhvaćena Akcionim planom za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava), dok je kontrola nad tokovima nelegalnog vatrenog oružja deo Akcionog plana za Poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost).

Tako je Srbija prošle godine usvojila Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je na snagu stupio ove godine a bio je predviđen Akcionim planom za Poglavlje 23. Međutim, i sa ovim pravnim rešenjem nevladine organizacije smatraju da postoje propusti u zaštiti žena, ali i nedostaci u odgovoru institucija na nasilje.

Sa druge strane, 2015. godine usvojen je i Zakon o oružju koji je ispravio brojne nedostatke prethodnog zakona, a kojim je stvoren efikasniji sistem kontrole oružja u cilju smanjenja njegove zloupotrebe. Iako je ovim zakonom predviđena i odredba o legalizaciji kako bi se smanjio broj nelegalnog oružja u opticaju, prema podacima i procenama Ministarstva unutrašnjih poslova za 2016. godinu u Srbiji je u nelegalnom posedu bilo od 200.000 do čak 900.000 komada vatrenog oružja.

Bitno je istaći da broj prikupljenog oružja prilikom legalizacije iz godine u godinu opada, a da je procenat žena žrtava porodičnog nasilja ubijenih nelegalnim oružjem od 2014. godine u porastu. Tako je Centar kao jednu od preporuka istakao da MUP u pripremi i sprovođenju budućih kampanja povodom legalizacije oružja, treba da se postara da informacije o akciji legalizacije dopru do šireg kruga građana ali i da se podigne njihova svest o očuvanju bezbednosti.

Pored ova dva zakona i sprovođenja aktivnosti iz akcionih planova, normativni okvir ovih oblasti čini i Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici poznatija kao Istanbulska konvencija. Ovaj međunarodni dokument koji detaljno reguliše prevenciju, zaštitu, procesuiranje ali i participaciju žrtava nasilja i uvodi obavezne programe za počinioce nasilja počelo je da primenjuje polovina članica EU.

Međutim, poražavajuća je činjenica da i pored odgovarajućeg zakonodavstva u ovim oblastima i uspešno realizovanih aktivnostima predviđene akcionim planovima, u Srbiji godišnje oko 40 žena izgubi život u porodičnom ili partnerskom nasilju.

Kako zakoni ne bi ostali samo „mrtvo slovo na papiru“, jedna od preporuka istraživanja je da se pored izmena određenih odredbi zakona uspostavi i sistem prevencije rodno zasnovanog nasilja od najranijeg uzrasta.

„Činjenica da, uprkos poboljšanjima normativnog okvira i procedura, nasilje u najvećoj meri ostaje skriveno od institucija, stavlja akcenat na dalje jačane preventivnih aktivnosti, aktivnosti informisanja i podizanja nivoa društvene svesti, ali i svesti pojedinaca o ovom važnom društvenom problemu“, zaključak je istraživanja.

Iako Srbija sprovodi neophodne reforme u ovim oblastima, postavlja se pitanje da li će ih odgovarajuće institucije dosledno primenjivati i šta sve treba učiniti kako bi se podigla svest građana o rizicima od zloupotrebe vatrenog oružja i nasilja u porodici.

Ovo istraživanje pod nazivom Analiza (zlo)upotrebe oružja i njegovog uticaja na rodno zasnovano nasilje kroz građansku akciju i javno zagovaranje politika Centar je sproveo uz podršku MATRA programa koji sprovodi Ministarstvo spoljnih poslova Holandije.