Osmi panel Beogradske NATO nedelje: Bezbednosni izazovi Alijanse i saradnja sa Srbijom

Palata Srbija; Foto: Wikimedia Commons

BEOGRAD – Nakon obraćanja zamenika pomoćnika generalnog sekretara NATO-a Džejmsa Apaturaja, paneli drugog dana Beogradske NATO nedelje nastavili su sa razmatranjem izazova Alijanse, sa posebnim osvrtom na region Zapadnog Balkana.

Učesnici osme po redu diskusije, pod nazivom „Glavni izazovi NATO-a, NATO država članica i partnera u budućnosti, i procena stabilnosti i bezbednosne situacije na Zapadnom Balkanu, uključujući postignuća i šanse politike evroatlantskih integracija“, složili su se da je međusobna saradnja u interesu i NATO-a i zemalja regiona.

Tačno je da postoji određeno nepoverenje prema Srbiji zbog, između ostalog, vežbi koje ova zemlja sprovodi sa Rusijom, rekla je Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji. Međutim, ona je podsetila da je u pitanju osam puta manje vežbi nego sa članicama NATO-a i EU.

Kao dodatne razloge za pružanje poverenja Srbiji, Miščević je navela njeno članstvo u Evropskoj odbrambenoj agenciji, kao jedine države koja je u procesu pristupanja, ali i treniranje misija za civilne operacije. „Želimo da pokažemo da delimo iste vrednosti“, poručila je ona.

Sledeći govornik bio je Džon Kapelo, viši saradnik za vojna pitanja Fondacije za odbranu demokratija. On se osvrnuo na informacione pretnje koje dolaze iz Rusije i ocenio da se NATO još uvek nije u potpunosti snašao oko toga kako da se odnosi prema njima.

„Ruska doktrina detaljno opisuje informaciono ratovanje, to je mešavina tehnoloških i netehnoloških aspekata. Cilj je da se oslabi legitimnost vlade, što čini informaciju jednakim odružjem kao što su nekada bila druga“, rekao je Kapelo.

On je dodao da se, u suočavanju sa ovim problemima, NATO mora prilagoditi lokalnom kontekstu – način na koji će Rusija koristiti informacije razlikovaće se u baltičkim i u balkanskim zemljama.

„Članstvo u NATO je postala formula za sigurnost i stabilnost, u zemljama istočne Evropi. Ono obično povlači evropske integracije, jer podstiče države da usvoje potrebne standarde i vrednosti“, rekao je Endrju Mihta, dekan Fakulteta za međunarodne i bezbednosne studije Džordž C. Maršal pri Evropskom centar za sigurnosne studije.

Mora se insistirati sa nastavkom proširenja NATO-a na Zapadnom Balkanu, jer ovaj proces dovodi do stabilnosti i demokratizacije, dodao je on.

Mihta se takođe osvrnuo na potrebu NATO-a da poboljša svoju spremnost i logistiku, kako bi se obeshrabrila bilo kakva agresija. Rekao je i da izdvajanje 2% budžeta za odbranu, što trenutno ispunjava mali broj članica, nije magična cifra koja rešava sve probleme, već treba da pokaže privrženost saveznika Alijansi.

Kada je Donald Tramp izabran za predsednika, govorilo se o smanjivanju angažovanosti SAD i njenoj rastućoj nezainteresovanosti. Mihta se ne slaže sa tom analizom.

„Treba da se obrati pažnja na ono što se dešava na terenu, a ne samo na retoriku – SAD i dalje doprinosi u velikoj meri kolektivnoj bezbednosti“, naglasio je on.

Džefri Gedmin, gostujući viši saradnik za Inicijativu buduće Evrope u Atlantskom savetu, rekao je da bi više fokusa trebalo stafiti na „softver“ Alijanse (kredibilitet, liderstvo) nego na „hardver“ (izdvajanje 2% budžeta).

Kako bi NATO imao podršku SAD-a, mora da ima bar minimalni nivo zajedničkih vrednosti, posebno u Nemačkoj, u kojoj politička situacija trenutno nije jasna i koja će biti najbitnija za odnose u Alijansi, rekao je on.

Poslednji govornik bio je Ijan Bond, direktor za spoljnu politiku u Centru za evropske reforme u Londonu. On je analizirao i dalje aktuelni Bregzit, rekavši da je do njega dovelo ubeđenje ljudi da sistem radi protiv njihovih interesa, a EU je iskorišćena kao žrtveno jagnje.

Mehanizam saradnje sa Evropom Velika Britanija može da nastavi kroz NATO, ali bilo bi bolje da je ostala zajedno sa zemljama sa kojima deli najviše vrednosti, rekao je Bond.

Miščević se u potpunosti složila sa Mihtom u pogledu proširenja, dodajući da je status quo evropskih integracija neodgovarajući za Srbiju, jer ona može da „povuče“ ceo region kroz pozitivnu konkurenciju.

„Možemo da živimo sa teškim odlukama, ali ne možemo bez podrške EU i NATO“, rekla je ona.

Objasnila je da glavnu ulogu u pogledu reformi u sektoru bezbednosti Srbije ne igra EU, već NATO. Tu se radi o usklađivanju sa standardima interoperabilnosti u okviru Akcionog plana za individualno parterstvo (IPAP).

Upitana koji su glavni razlozi za želju Srbije da postane deo EU, Miščević je navela tri razloga: usklađivanje sa evropskim standardima, prednosti jedinstvenog tržišta, ali i mir i stabilnost, koji su osnovni razlozi postojanja EU.