Osovski: Datum pristupanja zavisi od Vlade Srbije, a ne od EU

Nemačka zastava; Foto: Pixabay

BEOGRAD – Srbija treba da drži sve konce u svojim rukama da pokaže da skepsa kritičara nije na mestu, na samoj vladi je da sprovođenjem iskrenih i ambicioznih reformi dokaže svoju privrženost procesu pristupanja Srbije zajednici vrednosti Evropske unije, kaže je Tomas Osovski, direktor za pitanja EU u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.

„Srbija se već nalazi usled pregovaračkog procesa. Međutim, da li će se perspektiva pristupanja i ostvariti, to zavisi od ispunjenja uslova, između ostalih, i od normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Napredak u pregovaračkom procesu zahteva sprovođenje neophodnih reformi i njihovu održivu implementaciju. Automatizma tu nema. Dakle, brzina vođenja pregovora se određuje konkretnim napretkom u sprovođenju reformi. I dopustite da tu posebno naglasim jednu stvar: ti uslovi nisu veštački postavljene prepreke. Naprotiv. Reforme koje su vezane za to doprinose jačanju vladavine prava, transparentnosti, bezbednosti i investicionoj klimi, od čega u prvoj liniji koristi imaju građani vaše zemlje“, objašnjava Osovski u intervjuu za današnju Politiku.

Naglašava da se Nemačka i dalje zalaže za evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana.

„Jedno mora da bude jasno, i to često čujem od predstavnika Vlade Srbije: Srbija ove reforme ne sprovodi radi EU. Ne radi se o štikliranju nekog spiska sa zahtevima. Srbija ove reforme sprovodi radi sebe, kako bi životni standard građanki i građana ove zemlje bio bolji. U tome joj EU pomaže ne samo rečima već i delima, pružanjem konkretne pomoći: samo u periodu od 2014. do 2020. godine EU je Srbiji dala podršku u visini od preko 1,5 milijardi evra“, kaže Osovski.

Upitan o tome kako EU planira da dodatno motiviše Zapadni Balkan da sprovede reforme, kada se čini da u ovom trenutku EU ne može da regionu ponudi vremenski preciziranu evropsku perspektivu, on ističe da se pre svega radi o nesporazumu.

„Postoji sasvim jasna vremenska dinamika za pristupanje EU. Čim budu ispunjeni svi uslovi utvrđeni u 35 poglavlja pregovaračkog okvira, Srbija može, uz saglasnost svih članica EU, da joj pristupi. Ta perspektiva, koja je formulisana 2003. godine u Solunu i potvrđena 2018. godine u Sofiji, i nadalje važi“, napominje Osovski.

Prema njegovim rečima, važi i obrnuta dinamika, odnosno da datum pristupanja zavisi od Vlade Srbije, a ne od EU.

„Uz angažovano spovođenje reformi, taj proces pristupanja bi se mogao odvijati većom brzinom. Ali, zaista samo ako su ti uslovi ispunjeni. S druge strane, nema dileme: ako neko smatra da ima sve vreme za sprovođenje reformi, da ostvari samo neznatan napredak ili čak da uništi već postignut napredak, onda mora biti svestan i da snosi odgovornost za sporiji i samim tim duži proces pristupanja. Dakle, ne radi se o datumima, već o merljivom napretku. To su jedini faktori koji utiču na brzinu i uspešan završetak pristupnog procesa“, kaže Osovski.

Ipak, po pitanju toga gde se Srbija danas nalazi u pogledu ispunjenja reformi, on ističe da je zabrinut, pre svega, zbog reformi u oblasti vladavine prava.

„Tokom prethodnih meseci nismo primetili suštinski napredak. Zastao je rad na reformi pravosuđa o kojoj su se duže vreme vodili pregovori. Rasprave o nacrtima zakona i godišnjim izveštajima ombudsmana, Agencije za borbu protiv korupcije i Poverenika za informacije od javnog značaja u Skupštini se ne održavaju u dovoljnoj meri. Parlament samim tim nedovoljno vrši svoju kontrolnu funkciju. Što se tiče borbe protiv korupcije, Savet Evrope je upravo ovih dana iznova ustanovio da važne preporuke nisu implementirane“, napominje Osovski.

Ističe i da je situacija u medijima zabrinjavajuća, što su Reporteri bez granica i Fridom haus konstatovali u svojim izvrštajima.

Po pitanju prilagođavanja spoljne politike Srbije stavovima EU, ona bi želela da Srbija bude posvećenija toj temi, iako nam je drago da Srbija učestvuje u stranim misijama EU, navodi Osovski.

Prema njegovim rečima, druge zemlje u regionu su na tom polju daleko naprednije i pokazuju svoju privrženost teškim spoljnopolitičkim odlukama EU.

Kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine i sastanak lidera Zapadnog Balkana s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, Osovski ističe da je taj sastanak prvenstveno bio dizajniran kao forum za razmenu mišljenja svih učesnika o pitanjima relevantnim za Zapadni Balkan, a ne kao nova runda dijaloga.

„Stagnacija u dijalogu o normalizaciji odnosa nosi izvesne rizike. Stoga će početkom jula u Parizu biti održan još jedan sastanak, na kojem će opet biti pokušaja da se obnovi briselski dijalog sa ciljem da se postigne sveobuhvatan, održiv i dugoročan sporazum koji će doprineti stabilnosti celog regiona. Nemačka i Francuska izričito podržavaju postojeći format za dijalog“, dodaje Osovski.

Kako kaže suština uspešne diplomatije je održavanje komunikacija, a da se upravo o tome radilo u Berlinu.

„Sastanak u Berlinu potvrdio je koliko je našim zemljama važan zapadni Balkan. Evropska diplomatija i jeste zapravo interakcija zemalja članica i Sužbe za spoljnu politiku EU. Tu interakciju smo 29. aprila mogli da vidimo na delu“, zaključuje direktor za pitanja EU u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.