VAŠINGTON – Srbiji je smanjena ocena u čak četiri od sedam oblasti u godišnjem izveštaju “Države u tranziciji” Fridom hausa objavljenom danas. Na skali od 1 do 7, Srbiji je ukupna ocena demokratije prošle godine pala sa 3,79 na 3,61, što je najveći pad u poslednjih deset godina, kao i najveći pad u ovoj godini od svih 29 država koje pokriva ovaj izveštaj. Padu su najviše doprineli izbori u decembru koji su, kako se navodi, održani u nepoštenim uslovima i uz brojne neregularnosti.
U oblasti izbornog procesa, ocena Srbije je smanjena za dve ocene sa 4,25 na 3,75 (skala od 1 do 7). To je, navodi se, posledica “nepoštenih izbornih uslova i brojnih neregularnosti na vanrednim izborima u decembru, kao što su organizovana preseljenja glasača, kupovina glasova i zloupotreba javnih resursa, što je uticalo na rezultate, posebno u Beogradu, i dovodi u pitanje legitimnost izbornog procesa”.
U oblasti nezavisnosti medija, Srbiji je ocena smanjena sa 3 na 2,75 zbog “sve neprijateljskijeg okruženja prema kritičkom novinarstvu i nepoštenom i politički motivisanom dodelom dozvola za emitovanje na nacionalnoj frekvenciji”.
Ocene su Srbiji smanjene u još dve oblasti. U lokalnom demokratskom upravljanju ocena je sa 4 smanjena na 3,75 zbog raspisivanja vanrednih lokalnih izbora u više opština u decembru “što je pokazalo podređenost lokalnih vlasti nacionalnoj vladi i stvorilo prostor za organizovana preseljenja birača”.
Konačno, u oblasti nezavisnosti pravosuđa, ocena je smanjena sa 3,5 na 3,25 zbog, kako se navodi, “dugoročnog trenda pasivnosti u bavljenju politički osetljivim slučajevima, i nastavku uticaja vlasti na pravosuđe uprkos pravosudnoj reformi”.
I dalje hibridni režim
Srbija, prema kategorizaciji Fridom hausa, i dalje spada u “hibridne režime” i sve je dalje od kategorije polu-konsolidovanih demokratija, iz koje je ispala 2020. godine. Od 2013. godine, kada je Srbija na skali od 1 do 7 imala ocenu demokratije 4,36, prosečna ocena joj je pala na 3,61.
U sažetku izveštaja navodi se da se Srbija u 2023. godini našla u političkom previranju nakon dva masovna ubistva 3. i 4. maja, koje su pratili masovni protesti i vanredni izbori čiji su rezultati dovedeni u pitanje.
“Protesti Srbija protiv nasilja održali su se širom zemlje i podstakli su građanski aktivizam, ali organizacije civilnog društva su ostale mete tabloidnih kampanja blaćenja, kao i sajber-napada iza kojih potencijalno stoji država”, navodi se.
Takođe se dodaje da se Regulatorno telo za elektronske medije (REM) jasno stavilo u službu vlasti kada je dodeljivalo dozvole za korišćenje nacionalnih frekvencija.
“Došlo je do poboljšanja na papiru kada je reč o borbi protiv korupcije, ali usvajanje zakona o projektu EXPO2027 i način na koji vlada tretira slučajeve visoke korupcije pokazuju nedostatak stvarnog napretka”, navodi se u izveštaju.
Izveštaj “Države u tranziciji” prati razvoj demokratije u post-komunističkim zemljama centralne i istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza.
U regionu Zapadnog Balkana, ispred Srbije po prosečnoj oceni su sada Hrvatska, Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora, dok su iza nje Bosna i Hercegovina i Kosovo.
Ranije ove godine Srbija je izgubila poene i na drugom indeksu Fridom hausa, “Sloboda u svetu”, koji ocenjuje stanje političkih i građanskih sloboda u celom svetu.