Otpočela konferencija ISAC fonda o spoljnoj politici EU i procesu pristupanja Srbije

Učesnici konferencije "ZSBP i proces pristupanja Srbije EU - Koraci koji slede"; Foto: Filip Krainčanić/Tanjug

BEOGRAD -Treća ekspertska konferencija „Zajednička spoljna i bezbednosna politika i proces pristupanja Srbije EU“, u organizaciji Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), otvorena je danas u Beogradu.

Pozdravni govor održao je Milan Pajević, predsednik savetodavnog odbora ISAC fonda, koji se zahvalio Nemačkoj i Švedskoj, kao i Fondu za otvoreno društvo, na saradnji u organizaciji ove i prethodnih konferencija.

Pajević je podsetio da je prošlo skoro pet godina od početka procesa pregovora Srbije sa EU, a da još uvek nema izveštaja o skriningu za poglavlje 31 – Spoljna, bezbednosna i odbrambena politka – koji je sada već neophodan.

Dodao je da Srbija mora, sa svoje strane, sve više da se usaglašava sa spoljnom politikom EU, ali i da je postigla značajan napredak u nekim oblastima, kao što je slanje civila u multilateralne misije.

Prisutnima se potom obratila Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa EU, koja je naglasila da Srbija razume da ne postoji usaglašenost njene spoljne politike sa spoljnom politikom EU (trenutno 54%), i da ova država to shvata kao obavezu. Međutim, takođe je naglasila da su mnoge stvari već urađene.

Tanja Miščević; Foto: Filip Krainčanić/Tanjug

„Kao neutralna država, Srbija u velikoj sarađuje sa EU zemljama u oblasti bezbednosti kao široko shvaćenog pojma, koji ne uključuje samo vojnike“, podvukla je Miščević, dodajući da je Srbija prva zemlja Zapadnog Balkana po učešću u civilnim misijama EU i deseta u Evropi kaoda je reč o misijama UN.

„Naše učešće u civilnim misijama je potvrda da želimo da delimo evropske vrednosti“, rekla je Miščević.

Izjavila je i da ima puno stvari koje se vrlo često uimaju zdravo za gotovo ili se zaboravlja da budu pomenute. Kao primer je navela mehanizam stalne strukturne saradnje (PESCO) – Srbija je bila prva država kandidat koja je izrazila želju da učestvuje.

Drugi uvodni govornik bio je ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib. Osvrćući se na istorijat Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP), podsetio je da je to relativno mlada oblast, ali neophodna kako bi EU imala međunarodnu „težinu“. Istakao je širenje upotrebe glasanja kvalifikovanom većinom kao ideju za veću efektivnost ove politike u budućnosti.

Šib se potom fokusirao na odnos Srbije sa ZSBP. Podsetio je da je Izveštaj Evropske komisije iz 2018. ocenio napredak u ovoj oblasti kao „umeren“, te da je stepen usklađenosti poslednjih godina u padu.

„Biću iskren – nedostatak usklađenosti utiče na odluku EU da još ne otvori ovo poglavlje“, rekao je Šib.

On je, međutim, objasnio da je uvođenje sankcija Rusiji previše pojednostavljen prikaz procesa usklađivanja. Radi se o usklađivanju sa svim spoljnopolitičkim stavovima, akcijama i usvajanju potrebnog zakonodavstva.

Pozdravio je učešće Srbije u zajedničkim civilnim misijama i dodao da Nemačka radi na njihovom unapređivanju.

Tomas Šib; Foto: Filip Krainčanić/Tanjug

Prvi panel: Poglavlje 31 i Srbija – kako postići usklađenost?

Odmah nakon uvodnih govora usledila je prva panel diskusija o usklađivanju Srbije sa ZSBP, koju je moderirao Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

„Iskustvo Crne Gore sa ovim poglavljem pokazuje da ono ne sadrži puno pravnih tekovina, ali je dosta političko“, istakao je Aleksandar Andrija Pejović, bivši ministar i glavni pregovarač za pristupanje ove države u EU.

Podsetio je da je Crna Gora ovo poglavlje otvorila 2014. godine, ali ga još nije zatvorila, iako je ispunila sve pravne uslove. Uslov je raskidanje ugovora sa SAD o neizručivanju američkih državljana Međunarodnom krivičnom sudu.

U kasnijem delu diskusije, Pejović je uporedio iskustvo Crne Gore pre i nakon pristupanja NATO-u. Rekao je da je postajanje članicom Alijanse unapredilo crnogorski status u oblasti ZSBP, jer je ovoj zemlji omogućio nove kontakte i kredibilnost, kao i sedenje u istoj prostoriji sa većinom članica EU.

Dejan Ralević, zamenik pomoćnika ministra za evropske integracije Ministarstva spoljnih poslova Srbije naglasio je da ne treba sve postavljati u perspektivu sankcija prema Rusiji. „Jasno je da je članstvo u EU zvaničan spoljnopolitički prioritet – ne postoji skrivena spoljnopolitička agenda“, izjavio je on.

Srbija, kao jedina država Zapadnog Balkana, ima redovne kontakte sa Evropskom službom za spoljne poslove, izjavio je Ralević. On je objasnio da Srbija poslednjih godina iznova dobija pozive da se priključi sankcijama Rusiji, i da sa svakim novim pozivom spoljnopolitička usklađenost opada, što je glavni razlog njenog trenutnog stanja.

Na panelu je učestvovao i direktor kancelarije političkog direktora Ministarstva spoljnih poslova Poljske Maćiej Stadejak. On je izjavio da, iako je pristupanje EU naizgled tehnički proces, u pitanju je, zapravo, politički izbor.

„Mi smo država koja bi volela da vidi kreativna rešenja, moramo da brzo delamo, ali takođe postoji zadatak za drugu stranu. Jasno nam je da je teško, ali kada vidimo opadajuću usklađenost, teško nam je da uverimo članice da treba da se nastavi sa proširenjem“, rekao je Stadejak.

On je ukazao na skorašnje tenzije između Rusije i Ukrajine i rekao da je dugo raspravljano unutar EU kako da se reaguje, ali je nađen zajednički sadržalac, što je proces koji može da se primeni i na države kandidate.

„Mislim da strategija čekanja da se zatvore sva poglavlja pre nego što se pređe na CFSP nije dobra“, zaključio je on.

Konačno, šefica političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Nora Hajrinen ponovila je izjavu Tanje Miščević da Srbija nije sedela skrštenih ruku uprkos nedostatka izveštaja o skriningu, i da EU to prepoznaje i pozdravlja.

Drugi aspekt jeste usklađenost, i prethodno iskustvo EU sa Srbijom, oko pitanja kao što su Belorusija i Severna Koreja, pokazala su da je ono moguće.

„Činjenica da je članstvo u EU nacionalni i strateški izbor mora da se vidi ne samo u rečima nego i u delima. Nedostatak izveštaja o skriningu se posmatra kao velika prepreka, ali ne vidim da on smeta u radu na usklađivanju“, zaključila je Hajrinen.